RT Balkan istražuje: Da li je ovo pravi razlog za smenu Vulina s čela BIA?

U relativno kratkom vremenskom razmaku od petnaestak dana direktor Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Aleksandar Vulin dao je ostavku na tu funkciju pominjući pritiske iz SAD za njegovu smenu, a u Srbiji je razotkriven obaveštajni rad dvojice (navodnih) agenata obaveštajnih službi članica NATO-a.

Prvi sekretar ambasade Hrvatske u Beogradu Hrvoje Šnajder proteran je zbog grubog kršenja Bečke konvencije, odnosno obaveštajnog rada i vrbovanja ljudi u Srbiji, a ovih dana u Bosilegradu je uhapšen rezervni oficir Vojske Srbije zbog sumnje, koju je prilikom saslušanja i priznao, da je špijunirao u korist bugarske obaveštajne službe.

Vulin podneo ostavku na mesto direktora BIA: SAD i EU traže moju glavu

Zbog takvog sleda događaja, u kojem su se nizala dešavanja u kojima su državni zvaničnici pominjali pritiske Zapada u vezi sa prvim čovekom BIA, uz proterivanje i hapšenje kojima je makar delimično osujećen inače intenzivan rad obaveštajnih službi zemalja NATO u našoj zemlji, postavlja se pitanje da li ostavka Vulina ima veze sa ovom aktivnošću BIA?

Odnosno, da li bi najjača zemlja NATO-a, Amerika, želela da na mestu prvog čoveka srpske obaveštajne agencije vidi nekog ko bi saradnike savezničkih i njihovih obaveštajnih službi ostavio na miru da rade svoj posao, umesto da ih zbog toga hapsi.  

Prof. dr Goran Puzić iz Instituta za strateški društveni dijalog smatra da je sve to vrlo povezano.

"Ako pogledamo sve geopolitičke okolnosti u ovom trenutku, da se Srbiji pokušava oteti jedan njen deo, ali ako pogledamo i ko je koga i kako doveo na vlast 2000. godine, onda je činjenica da sve ovo ima i te kako veze. Srbija je hapšenjem i predanim radom BIA uhapsila špijuna iz Bosilegrada kojem se stavlja na teret odavanje državnih tajni bugarskoj službi, i to je dokaz da je srpska služba ojačala u proteklom periodu... Suština zahteva SAD je bila promena na čelu BIA kako bi se krenulo ka destabilizaciji zemlje", kaže Puzić za RT Balkan.

On dodaje i da bi velikim zapadnim zemljama sigurno na mestu direktora BIA odgovarao neko "kooperativniji", i ističe da je jasno da im smeta samostalna srpska služba, ali i samostalni direktor srpske službe.

"Zapadne službe u Srbiji ne miruju niti će mirovati. Ne samo Americi, već i Nemačkoj, smeta čovek kao što je Vulin s kojim nemaju šanse da rade ono što rade s ostalima. Upravo zato su tražili njegovu smenu – da unište nezavisnu srpsku službu", ističe Puzić.

S druge strane, urednik TV Front Andrej Mlakar mišljenja je da ostavka direktora BIA i događaji oko razotkrivanja obaveštajnog rada, kako se sumnja, u korist dve države NATO, Bugarske i Hrvatske, nemaju neposredne veze. 

Šnajder napustio Srbiju: Na tapetu 14 potencijalnih doušnika prvog sekretara ambasade Hrvatske

"Ovo su rutinske aktivnosti koje su primećene već duže vreme. Srbija je gotovo dve godine pod intenzivnim pritiskom i opservacijom što obaveštajnih službi okolnih zemalja, što inostranih, pre svega američke, britanske, francuske, pa i ruske i kineske, zbog naših stavova povodom pitanja ukrajinskog rata, povodom naoružavanja, opremanja. A fokus, pre svega zemalja okruženja, jeste Vojska Srbije", kaže Mlakar.

On dodaje i da su lokacije, naročito na obodima Srbije, predmet najveće opservacije okolnih članica NATO-a, te da su nedavno letelice NATO-a iz Bugarske, Rumunije i  Grčke intenzivno osmatrale unutrašnjost Srbije s područja Kosova i Metohije.

"Više ne postoji obaveštajna služba u svetu koja nema svoje mesto u Srbiji. Aleksandar Vulin jeste pokrenuo s mrtve tačke taj deo obaveštajnog praćenja dešavanja unutar Srbije, ali najnovije aktivnosti BIA su deo dugoročnih planova i sama ostavka nema direktne veze s njima", ističe Mlakar.

On, međutim, dodaje da, ako bi se Srbija priklonila Zapadu, logično je i da bi želeli da se na mestu prvog čoveka BIA nađe neko ko bi odgovarao njima i njihovim potrebama, uključujući i obaveštajni sektor. 

"Mnogima ne odgovara trenutna neutralna situacija gde je Srbija na prvom mestu sama sebi. Vulin ni jednog trenutka nije prekidao saradnju sa Zapadom, ni sa jednom obaveštajnom službom sa kojom imamo registrovanu zvaničnu saradnju. Na stranu što su ga optuživali da je on proruski čovek, što su mu mnogi zamerili odlazak u Moskvu, ali on je smatrao da treba sarađivati sa svima, što je u skladu sa neutralnom pozicijom Srbije koja ne pripada nijednom vojnom ili obaveštajnom savezu", kaže Mlakar.

On ističe i da je bilo pritisaka zbog toga što Srbija vodi neutralnu politiku i u obaveštajnom sektoru, oslanja se na sopstvene potrebe i interese, i naglašava da je to mnogima smetalo, i da bi pojedine članice EU, ali i zemlje u okruženju, svakako želele da dobiju nekoga ko im je naklonjeniji.