Srbija i Balkan
RT Balkan otkriva: Kako EU namerava da tzv. Kosovo na mala vrata uvede u UN
Kako bi bilo jasno da nema dvosmislenosti oko briselsko-ohridskih sporazuma, EU treba odmah da ga registruje u sekretarijatu UN, što je u skladu sa pozivom Generalne skupštine UN da svaki ugovor ili međunarodni sporazum bude registrovan što pre, napisao je Edvard Džozef, jedan od zapadnih "stručnjaka za Balkan"
Da li će Ohridski sporazum doći u Ujedinjene nacije i hoće li prethodnim ubacivanjem delova ovog dokumenta u pregovarački okvir EU sa Srbijom biti otvorena vrata Prištini za članstvo u ovoj međunarodnoj organizaciji?
Odnosno, da li se Evropska unija sprema da "realnost na terenu", kako se eufemistički, ali i defetistički bar s ove naše strane, naziva samoproglašena nezavisnost Kosova, ozvaniči u UN?
Postoji namera da se uz saglasnost Srbije prihvati Ohridski sporazum i sa delovima koje smo mi odbili, da bude deo pregovaračkog poglavlja sa EU, a onda da bude donet poseban izveštaj EU koji bi bio prosleđen Ujedinjenim nacijama, postao deo dokumentacije ove međunarodne organizacije i onda bi mnoge zemlje bi mogle da se pozivaju na njega, izjavio je nedavno predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
U televizijskom gostovanju u kojem je govorio o ovom najnovijem planu EU naglasio je da je to nedopustivo i da će upozoriti UN na takve pokušaje.
O kakvom se, ustvari, planu radi i koja je njegova svrha, to nam je svojevremeno objasnio u autorskom tekstu za "Forin polisi" stručnjak za krizni menadžment sa Univerziteta "Džons Hopkins" Edvard Džozef i to svega nekoliko dana nakon razgovora Beograda i Prištine u Ohridu, krajem marta ove godine.
U tekstu čiji je već i sam naslov dovoljno rečit ("Kosovo ima dogovor ako Zapad može da ga sačuva"), Džozef se poziva na "Imamo dogovor" predstavnika EU na razgovorima Žozepa Borelja posle sastanka u Ohridu, ali i objašnjava da "reči nisu dovoljne".
Zbog toga Brisel mora da podvuče pravno obavezujući karakter sporazuma i ojača ga time što će usloviti pristupanje Beograda i Prištine Evropskoj uniji ispunjavanjem obaveza iz ovog sporazuma.
"Kako bi stranama, ali i Rusiji i Kini, bilo jasno da nema dvosmislenosti oko briselsko-ohridskih sporazuma, EU treba odmah da ga registruje u sekretarijatu UN, što je potpuno u skladu sa pozivom Generalne skupštine UN da svaki ugovor ili međunarodni sporazum bude registrovan što pre, a to se odnosi i na sporazume koji se privremeno primenjuju, pre stupanja na snagu", objasnio je Džozef.
Zbog čega je vreme da EU prestane da bude "obični posrednik" i natera dve strane, odnosno Beograd, da prihvate i primene njen sporazum – evo Džozefovog odgovora.
"Zastoj između Beograda i Prištine je u srcu višedecenijske transatlantske borbe za konsolidaciju regiona u zapadni poredak, i on stvara velike mogućnosti za Rusiju i Kinu", obrazlaže Džozef.
Zato te "mogućnosti", pod kojima se u stvari podrazumeva podrška Pekinga i Moskve Beogradu u borbi za očuvanje međunarodnog pravnog poretka i Kosova i Metohije u sastavu Srbije, treba što pre preseći rešenjem u kojem Srbija prihvata "realnost na terenu", makar i bez toga da dejure prizna nezavisno Kosovo, kako bi region bio ustrojen u zapadni, NATO poredak.
Govoreći o namerama EU da se Ohridski sporazum ubaci u pregovarački okvir, a zatim prosledi u posebnom izveštaju UN, nekadašnji ministar inostranih poslova SR Jugoslavije Vladislav Jovanović kaže da se radi o prečici koja bi bila spolja manje pregledna, ne bi li smo se nekako oprostili od Kosova i Metohije.
"Oni smatraju da je sporazum gotova stvar i da posle toga treba da se složimo da to uđe kao dokument u UN. To je vrlo providan pokušaj našeg uvođenja u njihovo rešenje KiM. Njima je stalo samo do našeg faktičkog, ne mora pravnog, prihvatanja te druge realnosti koju su oni stvorili i to bespravnim putem, agresijom. Da pustimo da Kosovo uđe u međunarodne organizacije, uključujući i UN, a da mi to pravno ne moramo da priznamo", ističe Jovanović za RT Balkan.
Drugim rečima, kako dodaje, to je Išingerova formula o dve Nemačke koja je omogućila da Zapadna i Istočna Nemačka postanu članice UN a da se međusobno ne priznaju.
"To je toliko neprihvatljivo i za nas, ali i za druge zemlje, da je prosto iznenađujuće da Zapad tako uporno forsira jedan put koji je neprincipijelan. Hteli bi da nas navedu da faktičko stanje koje je na terenu postane faktičko stanje i u UN", kaže Jovanović.
Kako bi ovaj dokument mogao da stigne do UN?
"EU je dobila mandat od Generalne skupštine UN da se bavi daljim rešavanjem pitanja KiM. To je verovatno politička osnova od koje polaze 'kovači lažnog novca' u Briselu kada pokušavaju da izdejstvuju od nas taj zajednički dokument kako su ga zamislili i da to vrate natrag UN kao odgovor EU u vezi sa izvršenim mandatom. Znači Srbija je odustala od svake primedbe i ona pušta Zapad da slobodno kandiduje Kosovo za UN. To je zamisao koja je neobično nefer prema nama, čak do neverovatnih granica. Potpuna podvala koju EU vrši prema UN i prema nama", naglašava Jovanović.
Profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu Branislav Ristivojević ističe da je i Srbija povukla neke pogrešne poteze u ovom smeru i podseća da je u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija 2010. dala mandat Evropskoj uniji da se bavi normalizacijom odnosa Beograda i Prištine.
"Tako je Euleks postao međunarodni posrednik, a EU pregovarači. Time su nas izuzeli iz zaštite Rusije i Kine, a u EU nemamo nikog ko nas štiti. Treba da vratimo pregovore u UN, ne da Euleks podnosi izveštaje UN, nego mi da ih podnosimo", kaže Ristivojević.
On smatra da to da li će Ohridski sporazum postati pravna tekovina UN ne menja ništa ukoliko Srbija ne odbaci ovaj dokument za koji kaže da je potpuno nepovoljan po nju.
Ne znam kakve su "namere" EU u vezi sa obaveštavanjem UN, da li je to opet neka pretnja, zastrašivanje Beograda, navodi u izjavi za RT Balkan nekadašnji šef diplomatije SR Jugoslavije Živadin Jovanović.
"Ali Srbija, za odbranu suvereniteta, teritorijalnog integriteta, Povelje UN i svog Ustava, svakako može računati na razumevanje i podršku velike većine u Generalnoj skupštini, a u Savetu bezbednosti na podršku Rusije i Kine kao stalnih članica SB", ističe Jovanović.
On dodaje da je to dobro poznato i Briselu i Vašingtonu.
"Ne verujem da imaju potrebe da to proveravaju. Lično smatram da je EU u obavezi da podnese izveštaj GS UN šta je i kako radila kao pokrovitelj dijaloga, koliko se u izvršavanju tog mandata rukovodila Poveljom UN, međunarodnim pravom i posebno opšteobavezujućom Rezolucijom SB UN 1244", ističe Živadin Jovanović.
Beograd u ovoj borbi treba da insistira na dve ključne stvari: Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN i činjenici da je primljena u članstvo UN u svojim međunarodno priznatim granicama koje obuhvataju i KiM, ukazuje Vladislav Jovanović.
"Treba da stavimo do znanja da nećemo sukobe, naročito ne oružane, i da želimo tehnički sporazum koji bi omogućio da život i s jedne, i s druge strane slobodno teče, ali bez finaliziranja onog definitivnog na čemu oni insistiraju. Da mi zadržimo svoj stav, oni svoj, a onda prepuštamo vrhovnom sudiji, vremenu, da kasnije da svoju reč. A to se vreme menja sve brže i to ne u korist onih koji su do sad proizvodili bespravne aktivnosti i posledice za Srbiju u vezi sa KiM, nego upravo suprotno tome. Vreme ne radi za njih i zato im se i žuri da to pitanje što pre zatvore", zaključuje Jovanović.
