Srbija i Balkan
RT Balkan istražuje: Ko su (ne)dobronamerni posmatrači sa Zapada koji su kontrolisali srpske izbore?
Izbori su jedna od glavnih tekovina demokratije, tako da je izuzetno važno da njihovi posmatrači budu objektivni. Ali, da li su ljudi koju su motrili na glasanje zaista u Srbiju stigli bez predubeđenja?
Zapadni svet opet se svesrdno angažovao ne bi li udruženim snagama utvrdio da li su se Srbi napokon naučili demokratiji njihovog tipa. Svevideće oko posmatračkih misija koje su nam poslali, između ostalih, i Parlamentarna skupština OEBS-a, Saveta Evrope i Evropskog parlamenta, kontrolisalo je čitav izborni proces. Svi su oni isto gledali – ali, pomalo neobično, nisu svi isto videli.
"Ono što smo primetili jeste da su izbori dobro sprovedeni, dobro vođeni. Ima nekih nepravilnosti kada su u pitanju prijave koje smo dobijali iz mesta koja smo posetili o dovođenju dodatnih birača, ali nije reč o velikom broju birača. Takođe, o potencijalnoj kupovini glasova, posebno na biračkim mestima i oko njih. Ali opet, to nisu bili veliki incidenti, već oni koje smo posmatrali u manjem obimu. U celini, mislim da su izbori protekli glatko. Zato želim da čestitam građanima Srbije što su glasali u većem broju nego prošle godine", zazvučao je zadovoljno izvestilac Evropskog parlamenta Vladimir Bilčik, čije je demokratske standarde do sad obično bilo teško zadovoljiti.
Neke od njegovih kolega, međutim, gledajući iste izbore, uočili su svakojake neregularnosti – svedočili su, kažu, zastrašivanju birača, kupovini glasova i zloupotrebi javnih resursa.
Međutim, koliko se ovakve ocene - bez ponuđenih konkretnih dokaza za teške optužbe koje su iznete - uopšte mogu prihvatiti kao objektivne i istinite?
O objektivnosti posmatrača koje je Zapad poslao u Srbiju možda najbolje govori podatak da su neki od njih, poput recimo šefova delegacije Parlamentarne skupštine Saveta Evrope delegacije Evropskog parlamenta – Austrijanca Stefana Šenaha i Slovenca Klemena Grošelja, smatrali da nam izbori nisu ni potrebni, kao da oni o tome treba da odlučuju.
Štaviše, za Šenaha je baš činjenica da je građanima Srbije data prilika da glasaju, sudeći po izjavi koju je dao za N1, bila jedna od najvećih "nepravilnosti" ovih izbora.
"Glasači u Srbiji su još jednom pozvani na izbore, čime je nažalost potvrđeno postojanje 'kulture vanrednih izbora', koja dovodi do neravnopravnih uslova i političke instrumentalizacije izbornog ciklusa. Prevremeno prekidanje parlamentarnih mandata sprečava pravilan rad parlamenata na temeljnoj i inkluzivnoj pripremi zakona, kao i pozivanje predstavnika izvršne vlasti na odgovornost, što je ključno za parlamentarnu demokratiju", požalio se Šenah u razgovoru za N1.
A Šenah i Grošelj bi valjda trebalo da znaju koje su potrebe Srba, jer i ranije su se tokom karijere bavili brigama ljudi s ovih prostora, iako niko od tih ljudi nikada nije, na primer, glasao da im se poveri takva dužnost.
Imamo li, stoga, pravo da (ne) verujemo u objektivnost Austrijanca Stefana Šenaha koji je ovom prilikom, kako kaže, ostao "šokiran" izborima u Srbiji i, kako tvrdi, opet bez dokaza, čak ugledao na biračkim mestima i "glasačke listiće iz kopirnica"?
A pritom znamo da posmatrač Šenah toliko dobra želi Srbiji i njenoj državnoj politici da je član mreže "Prijatelji Zapadnog Balkana", pa je Srbiji ultimativno nudio i da uvede sankcije Rusiji. Što ona uporno odbija, pa bi Šenah mogao da ima i subjektivnog interesa da se takva politika promeni.
"Pozivamo Srbiju da se uskladi sa spoljnom politikom EU i deluje kao pouzdan partner u regionu, posebno u rešavanju spora sa Kosovom uz posredovanje EU, i naglašavamo da je demokratizacija Srbije ključni faktor za stabilnost regiona", pisalo je u otvorenom pismu mreže "Prijatelja Zapadnog Balkana" upućenom zapadnim liderima za vreme samita u Tirani prošle godine, koje je potpisao i Šenah.
Reč je, inače, o jednom prilično druželjubivom Austrijancu, jer Šenah nije samo član društva "Prijatelja Zapadnog Balkana", već i "Društva austrijsko-kosovskog prijateljstva".
Koliko dobro Šenahovi drugari misle Srbiji, možda najbolje svedoči činjenica da je jedan od članova odbora ove organizacije i austrijski ekonomista Ginter Felinger koga smo upoznali dok je svojevremeno na godišnjicu NATO agresije u sred Beograda razvijao NATO zastavu, a onda i "zavoleli" kad je pozvao Beograd da umesto spomenika maloj Milici Rakić, stradaloj tokom bombardovanja, podigne spomenik Madlen Olbrajt, ženi koja je bila u grupi ključnih režisera srpskog stradanja.
Osim Šenaha i Grošelja, koji je, kako je RT Balkan ranije pisao, uoči izbora dokazao svoju nepristrasnost pruživši podršku "Pokretu slobodnih građana" koji se takmičio za glasove u okviru koalicije "Srbija protiv nasilja", sa jasnim predubeđenjima u pogledu srpskih izbora i njihovog ishoda, u posmatračku misiju, kao predstavnica OEBS-a stigla je i Eva Ernst Dzidzic, austrijska političarka poljskog porekla.
#Serbien wählt am 17.12., ich werde über die @OSCE@osce_odihr an einer Wahlbeobachtung teilnehmen. Ob die Wahlen frei sein werden, wird sich zeigen, dass sie nicht fair sein werden, zeichnet sich schon länger ab. https://t.co/xJ8JjpqRrk
— Ewa Ernst-Dziedzic (@dziedzic_ewa) December 6, 2023
"OEBS učestvuje u posmatranju izbora u Srbiji. Da li će izbori biti slobodni, ostaje da se vidi, ali je već neko vreme jasno da neće biti fer", tvrdila je još pre glasanja, odnosno već 6. decembra, ova poslanica Zelenih iz Austrije.
Potpuno "nepristrasno", kao što je kasnije verovatno i posmatrala izbore, ona je na "Iksu" tom prilikom retvitovala objavu Vedrana Džihića o "nikad prljavijoj kampanji u Srbiji", uz prognozu da "izbori niti će biti fer ni slobodni". Citiranom Džihiću se, inače, još letos "javilo" (što je on kasnije preneo za "Dojče vele") da "postoji bojazan da vlast u Srbiji neće otići mirno".
Ovu grupicu odabranih, ali nadasve "objektivnih" posmatrača zaokružuje i sveprisutna Viola fon Kramon, osvedočena ljubiteljka Srbije.
"Srpski izbori su održani u nejednakim uslovima i sprovedeni uz nepravilnosti na dan i pre izbora, kao što su zloupotreba administrativnih resursa, kupovina glasova i kršenje tajnosti glasanja. Svedoci smo slučajeva organizovanog dovođenja birača iz Republike Srpske i zastrašivanja birača. Apsolutno smo očekivali više demokratske standarde od zemlje kandidata za članstvo u EU, koja pregovara o članstvu u EU", razočarano je prigovorila glavna Kurtijeva lobistkinja.
Ona je ponudila Srbiji i da Evropski parlament posreduje u razgovorima između vladajuće stranke i opozicije "kako bi se obezbedio miran i demokratski dijalog kako bi se smanjile tenzije".
Kako bi ovo posredovanje u režiji Fon Kramonove izgledalo možda najbolje svedoči činjenica da je ona letos otvoreno podržala proteste prozapadne opozicije i zamalo pozvala na promenu vlasti Srbije.
"Moja podrška ide svima onima na ulicama Beograda i širom Srbije koji još jednom zahtevaju promenu vlasti, slobodu medija i jednak tretman svih. Građani Srbije zaslužuju bolju, evropsku budućnost", napisala je Viola fon Kramon na svom Tviteru.
Zapadne posmatračke misije koje su ovih dana nadgledale izbore po Srbiji činilo je ukupno 400 posmatrača. Ako su i oni bili "objektivni" kao i njihovi predvodnici - teško demokratiji koju su branili. Ili u njihovoj misiji uopšte i nije reč o demokratiji i slobodnim izborima, već o kreiranju atmosfere nepoverenja i delegitimizacije čitavog izbornog procesa? Sumnja je utoliko veća što svi citirani "objektivni" posmatrači izbora u Srbiji, zapravo, imaju sasvim jasne stavove o politici koju Srbija (treba da) vodi. A koja se formuliše upravo na izborima i u tekućim postizbornim dešavanja.
