Crno tržište jelki za Novu godinu: Dilema kićenja - plastična ili prirodna sa "ličnom kartom"

I ove godine je bogata ponuda novogodišnjih jelki, ali u rasadnicima kažu da interesovanje kupaca nije ni blizu kao nekad. Plastične jelke potisnule su prirodne, pa se od ovog posla, koji je garantovao visoku zaradu svakog decembra, sada mnogo manje može zaraditi.

Oni koji se ipak odluče da ukrase prirodno drvo sa busenom, najčešće kupuju jelu, bor i smreku. Najjeftinija prirodna jelka košta 1.300 dinara, dok su one najveće i skuplje od 5.000 dinara. Inflacija nije mimoišla ni novogodišnju dekoraciju, pa će ukrašavanje ove godine biti skuplje nego lane.

Ipak, teško je proceniti koliko je "teško" ovo tržište i koliko građani Srbije godišnje potroše na uređenje doma za praznike. Trendovi ukrašavanja se menjaju, a prva dilema je da li se opredeliti za drvo sa busenom, sečeno ili plastično. Oni koji više vole da se kroz kuću u toku praznika širi miris četinara, biraju prirodne jelke.

Boris Ivanović, master inženjer šumarstva u Javnom preduzeću "Srbijašume", kaže za RT Balkan da ovo javno preduzeće tokom praznika, iz rasadnika u svom sastavu, proda oko 1.000 četinarskih sadnica koje se namenski uzgajaju za novogodišnje jelke. Proizvode se obična smrča, dugoigličava jela, obična jela, Pančićeva omorika, srebrna i bodljiva smrča, ali najčešće se prodaju obične jele i smrče i dugoigličaste jele.

"Cene su različite i zavise od vrste drveta, starosti i visine i kreću se u rasponu od 1.300 za one koje se najčešće kupuju do 5.500 dinara, koliko koštaju one koje se prodaju samo po nekoliko komada godišnje, jer su izrazito visoke i prikladne su samo za specifične lokacije", kaže Ivanović za RT Balkan.

Vlasnik rasadnika "Lepo polje" kod Ljiga Dragan Gajić kaže za RT Balkan da je interesovanje mnogo manje nego prethodnih godina.

"Nekada smo na stotine novogodišnjih jela prodavali u Beogradu, a sada je to neuporedivo manje i prodajemo samo u našem rasadniku. Poneko ko ima dvorište uzme, a ostali kupe plastičnu i kite istu godinama. U rasadnicima se sve manje isplati sadnja na veliko. Jelke koštaju od 2.000 do 5.000 dinara, u zavisnosti od visine. Imamo i one od deset metara, a to kupci retko uzimaju, uglavnom za vrtiće ili neke velike firme", kaže Gajić.

On kaže da proizvodnja nije ni jednostavna, ni brza, jer se jelke sade u saksije i prodaju se tek posle druge godine, da bi posle mogle da se zasade i da se sigurno prime.

JKP "Zelenilo Beograd" u ponudi ima dve vrste novogodišnjih jelki - smrče i jele. Cene se razlikuju u zavisnosti od visine stabla, tako da su one čija je visina do metar 1.500 dinara, a one više od metari po koštaju 2.500 dinara.

Iz ovog gradskog preduzeća apeluju na građane da kupuju jelke sa busenom, jer time utiču na zaštitu životne sredine i sprečavanje seče mladih stabala četinara, a stablo, koje je služilo kao ukras u domu, se nakon praznika, vraća u prirodu.

"Lična karta" za svaku jelku

Prema podacima nove Nacionalne inventure šuma sprovedene u periodu od 2019. do 2023. godine, čiji podaci još nisu 100% zvanični, od ukupne površine pod šumama u Republici Srbiji, zastupljenost četinarskih šuma kreće se od 8 do 11 odsto.

Svake godine pre praznike akcenat se stavlja i na problem nelegalne seče šuma. Problem se javlja kod loše regulacije seča, jer mnogi prodavci nelegalno seku jele i smrče iz zaštićenih šuma i prodaju ih na pijacama.

Naravno, u ovom slučaju je seča izuzetno štetna, tako da bi oni koji kupuju sečene jelke trebalo da provere da li drvo ima potrebnu dokumentaciju koja potvrđuje da je legalno i namenski proizvedeno.

Boris Ivanović napominje da JP "Srbijašume" u svojim rasadnicima namenski uzgaja četinarske vrste drveća u svrhu novogodišnjih jelki, i kao takve, one poseduju svu potrebnu prateću dokumentaciju prilikom prodaje, odnosno poseduju tzv. proizvodni list koji sadrži sve podatke koji jasno dokazuju da je sadnica namenski i legalno proizvedena, odnosno otpremnicu ili propratnicu za posečeno drvo u skladu sa Zakonom o šumama i važećim pravilnicima.

"Jelka kupljena sa busenom omogućava kupcu da, uz adekvatno čuvanje tokom praznika, takvu četinarsku sadnicu, odmah nakon praznika, presadi na neko odgovarajuće mesto i na taj način, osim što će toj biljci produžiti život, samostalno da svoj doprinos unapređenju životne sredine", objašnjava sagovornik RT Balkan.

Oni koji ne žele svake godine da razmišljaju gde će kupiti jelku, biraju plastične, a od dubine džepa kupca najčešće zavisi i visina takvog novogodišnjeg drveta. Skromnije i niže jelke koštaju oko 800 dinara, ali ima i skupljih od 15.000 dinara. A osim dekoracije, mnogima bi ove godine mnogo veći problem mogao biti šta staviti pod jelku i na prazničnu trpezu, s obzirom na poskupljenja koja su obeležila ovu godinu.