Srbija i Balkan
Lajčak: ZSO zakonska obaveza Prištine još od Briselskih sporazuma
Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine istakao je i da je kraj januara 2024. rok za formalizaciju sporazuma Beograda i Prištine
Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak izjavio je da je osnivanje Zajednice srpskih opština dugogodišnja zakonska obaveza, da je međunarodna zajednica jedinstvena o tom pitanju i da očekuje od svakog premijera privremenih institucija u Prištini da to sprovede.
Lajčak je u intervjuu za prištinsku "Gazetu ekspres", osvrćući se na zahtev Prištine da Srbija potpiše evropski nacrt statuta za formiranje ZSO, rekao da to nije neophodno.
"Zakonski akt, kako je trenutno osmišljen, treba da bude interni dokument 'Kosova'. Sa potpisom 'Kosova' i Srbije, statut bi postao međunarodni sporazum, što nije", rekao je Lajčak, te dodao da je prihvatanje teksta statuta samo jedan element procesa i da su potrebni dodatni koraci Prištine za osnivanje ZSO.
Istakao je da multietnički karakter "Kosova" zahteva zaštitu manjina, što implicira da ponekad moraju da se preduzmu posebne mere kako bi se osiguralo da manjine uživaju punu i efektivnu jednakost.
"Ovaj koncept je u skladu sa međunarodnim standardima i takođe se odražava u celom ustavu 'Kosova'. Kao takvu meru treba smatrati i stvaranje Udruženja, a to je čak i zakonska obaveza za 'Kosovo' pošto je skupština 'Kosova' ratifikovala Briselski sporazum iz 2013. godine", ukazao je Lajčak.
Naveo je da ZSO služi zaštiti prava zajednice kosovskih Srba, ali da je važno da Srbi učestvuju u izbornom procesu, u lokalnoj vlasti, policiji i pravosuđu na severu KiM, kao što je to bilo u prošlosti.
"Osnivanje Zajednice bi svakako pomoglo, ali novi izborni proces treba da teče samostalno i pre osnivanja ZSO", precizirao je Lajčak.
Kraj januara 2024. rok za formalizaciju sporazuma Beograda i Prištine
Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine istakao je i da su zemlje članice EU odlučile da se pre kraja januara 2024. obaveze Srbije prema sporazumu uključe u Poglavlje 35 i da je time dat jasan rok za formalizaciju sporazuma.
Implementacija sporazuma iz Brisela i Ohrida trenutno je na čekanju zbog dodatnih zahteva za pojašnjenje tih dokumenata koje su Beograd i Priština poslali EU.
"U oktobru su oba lidera izrazila načelnu spremnost da prihvate evropski nacrt statuta za osnivanje ZSO. Istovremeno, Kurti je uslovio prihvatanje statuta potpisivanjem sporazuma od strane 'Kosova' i Srbije o putu normalizacije, njegovog aneksa, kao i samog statuta. Istovremeno, Srbija je dostavila dodatna pitanja za pojašnjenje. Moj tim je još jednom razmatrao pitanje formalizacije na zahtev 'Kosova' i mi smo ponudili 'Kosovu' nekoliko opcija u vezi s tim i trenutno čekamo njihov odgovor", rekao je Lajčak.
Na pitanje da li su obe strane prihvatile evropski predlog za pridruživanje, Lajčak je rekao da jesu u načelu, ali i da je tamo zaključeno da je potreban dodatni rad pre nego što se počne s implementacijom.
Pojasnio je da se od Prištine očekuje da napreduje sa uspostavljanjem ZSO, a da se od Beograda očekuje da ispuni suštinske delove svojih obaveza iz sporazuma i da taj proces mora da bude transparentan i pošten.
Lajčak je zaključio rečima da nacrt statuta ZSO koji je ponudila EU poštuje "ustavni poredak" tzv. Kosova, ali i sporazume iz 2013. i 2015. koji čine pravni osnov ZSO, plus relevantne međunarodne konvencije, kao što je evropska Povelja o lokalnoj samoupravi.
