Dolijao slovenački tajkun koji je uništio "Kolosej" i ojadio i srpske poverioce

Jedan od najbogatijih Slovenaca, vlasnik propalih kompanija u Sloveniji i Srbiji, osuđen je na dve godine zatvora.

Poslednji radni dan 2023. godine nije bio srećan za ozloglašenog slovenačkog tajkuna Sergeja Racmana jer je postala pravosnažna presuda Okružnog suda u Ljubljani koji ga je zbog štete nanete poveriocima prilikom prodaje ljubljanskog lanca bioskopa "Kolosej" osudio na zatvorsku kaznu od dve godine zatvora.

Tako će se u domovini po zlu poznat investitor i kockar koji važi za jednog od najbogatijih Slovenaca, konačno naći iza rešetaka. Podsetimo, u isti mah kada je propao ljubljanski "Kolosej", ista sudbina je sustigla i njegovu beogradsku filijalu bioskopskih dvorana i igraonica u tržnom centru "Ušće", koji su 2013. godine preko noći zatvorili vrata.

Tanjug je 25. septembra 2013. godine javio da je otkazana premijera filma "Dijana" koja je tog dana trebalo da se održi u jednom od najposećenijih bioskopa u Beogradu ("Kolosej") zbog "iznenadnog prestanka rada bioskopa".

Tada je distributer tog filma dobio šturu informaciju da "bioskop do daljeg neće raditi", bez ikakvog daljeg obrazloženja.

Direktor "Milenium filma" ukazao je tada na veliki značaj koji ima "Kolosej" i dodao da je njegovo zatvaranje veliki udarac jer se odjednom srušilo 27 do 29 odsto filmskog tržišta. TC "Ušće" je u saopštenju za javnost potvrdilo da "bioskop, kuglana i kazino u Ušću neće biti na raspolaganju posetiocima u kraćem vremenskom periodu".

Danas znamo da je potom tamo, gde je potonuo bioskopski kompleks "Kolosej", posle renoviranja otvoren novi bioskop.

Što se Sergeja Racmana tiče, on je 90-ih godina prošlog veka važio za mladu nadu nove slovenačke države. Karijeru je gradio munjevito i širokopotezno, preuzimajući komplekse bioskopa i ulažući u industriju igara na sreću, da bi na kraju svoju poslovnu imperiju koja se iznenada urušila kao kula od karata, sa svojim slovenačkim pajtašima spasavao – prostitucijom.

Kada je počelo da se odmotava klupko malverzacija u koje je bio upleten slovenački tajkun i kada su počele da se nižu optužbe, Racman je pobegao iz Slovenije. Činilo se da je iščezao sa lica Zemlje.

Slovenački organi su raspisali međunarodnu poternicu zahvaljujući kojoj je slučajno otkriven u Kanadi - tokom redovne kontrole saobraćaja. Iz Kanade je u Sloveniju deportovan relativno brzo, novembra 2020. U domovini je skoro godinu dana proveo u pritvoru, sve dok krajem 2021. u Sloveniji nije platio najvišu sumu za kauciju ikada plaćenu – 800.000 evra.

Zato su male šanse da će njegovi advokati uspeti u pregnuću da mu sada isposluju "alternativni način" izdržavanja kazne društveno-korisnim radom, još naročito jer prema dostupnim podacima Racman i dalje ima prijavljeno prebivalište u Slovačkoj.

Izgledi da će naredne dve godine provesti u ćeliji strogo čuvanog zatvora, međutim, nisu jedini problem spornog slovenačkog tajkuna s obzirom da mu predstoji suđenje za navodnu zloupotrebu prostitucije i pranje novca u noćnom klubu "Marina" u Ajševici, zaseoku koje broji 265 stanovnika u opštini Nova Gorica, nadomak italijanske granice.

Tamo je "posao" obavljalo nekoliko stotina devojaka, vrbovanih širom Jugoistočne Evrope među kojima su bile i naivne žrtve iz Srbije. Racman je prvooptuženi i preti mu kazna do dvanaest godina zatvora. Slovenački mediji vesti o Racmanovem sunovratu objavljuju uz naslove poput: "Od crveno-crne hobotnice do monstruma iz poreskog raja".

U slučaju malverzacija matične firme "Kolosej" za koje je Racman pravosnažno osuđen, radilo se o mutnim poslovima iz 2014. Tada mu je pretilo da će zbog neizmirenih obaveza ostati bez kompleksa bioskopa, tada najvećeg u Ljubljani. Ali Racman se dosetio kako da prevari poverioce i zadrži imovinu u svojim rukama, prebacivši je na firmu u vlasništvu svog prijatelja Davorina Vidmara, čime se izvukao iz naizgled bezizlazne situacije.

Banke koje su pokrenule "izvršenja" protiv "Koloseja" ostale su praznih ruku. "Kolosej" je ubrzo proglasio bankrot i na desetine poverilaca ostalo je nasukano na propaloj Racmanovoj investiciji.

U međuvremenu se Racman bavio "kreativnim računovodstvom", frizirajući finansijske izveštaje, a uz to je sam sebi pozajmljivao na desetine miliona evra kako bi forenzičarima zavarao trag novca…

Okružni sud u Ljubljani presudio je 2019. da je bila nezakonita prodaja "Koloseja" Vidmaru, kojom je Racman želeo da se spase od poverilaca. Dve godine kasnije, odluku je potvrdio i Viši sud u Ljubljani. Kao rezultat, bioskopski kompleks vraćen je u stečajnu masu "Koloseja".

Prodat je na javnoj aukciji prošle jeseni. Kupio ga je Ivo Boscarol, preduzetnik iz Ajdovščine i osnivač "Pipistrela", za 6,4 miliona evra, koliko je iznosila početna cena.

Sud je Racmanu uz kaznu zatvora odredio da mora da plati i oko 700.000 evra za štetu koju je naneo poveriocima slovenačkog "Koloseja". Ali ni tu odštetu nije podmirio u ostavljenom roku…

Racman je zahvaljujući svom "stilu" poslovanja po zlu poznat i u državama južnog dela Evrope. To su razotkrili dokumenti panamske kompanije "Mosak Fonseca" na osnovu kojih je utvrđeno da je vlasnik "Sout Jurop Kapital" sa britanskih Devičanskih ostrva.

Ta kompanija je bila suvlasnik "Koloseja", a sada preko nje Racman poseduje nekoliko poslovno mrtvih firmi. Racman je preko "Sout Jurop Kapital" vlasnik slovenačke kompanije "Zabavna znanost" (Zabavna nauka) koja ne ostvaruje prihode i ima negativan kapital, a bila je upisana kao vlasnik komercijalno propalih investicija od "Ljubljanskih kinematografov", preko "Koloseja Celje" i "Kinematografa Maribor" do srpskog "Strike 300" koji je bio vlasnik "Koloseja S" u Beogradu.

"Sout Jurop Kapital" je takođe investirao u bosanskohercegovačke investicione fondove. Racmanova kompanija bila je deseti najveći vlasnik investicionog fonda "Mi-group" sa udelom od 1,73 odsto, pokazali su podaci portala tržišta kapitala BiH.

Fond je u svom portfelju imao udele u 77 kompanija, između ostalih bio je najveći vlasnik građevinske kompanije "GP Bosna" (koja je u međuvremenu takođe završila u stečaju), a imao je i četvrtinu vlasništva u hemijskoj fabrici "Unis Ginex", trgovcu knjigama i kancelarijskim materijalom "Svjetlostkomerc", te petinu u građevinskom preduzeću "ŽGP Sarajevo"…

Fondom, koji je raspolagao sa 41 milionom konvertibilnih maraka (dobrih 20 miliona evra) kapitala i 21.560 akcionara, upravljala je grupa "Market investment" koju je osnovala Rajfajzen banka, a sadašnji vlasnici su "Fabrika duhana Sarajevo" i kompanija "Bioorganik".

Racman je i u Srbiji iza sebe ostavio poslovne ruševine posle zatvaranja beogradskog "Kolosja" u ​​jesen 2013. godine zbog neplaćanja kirije, i to u trenutku kada još nije bila isplaćena ni investicija. Beogradskim bioskopskim dvoranama "Koloseja" upravljala je "Strike investments" u Racmanovom vlasništvu preko "Zabavne znanosti" i "Sout Jurop Kapital".

Slovenački mediji izveštavaju da su sve te srpske kompanije očigledno poslovno sahranjene jer su poslednji dostupni finansijski podaci iz 2012. godine, kada "Strike 300" i "Kolosej" nisu beležili nikakav prihod. Kako iskustvo iz Slovenije pokazuje, slovenački "biznismen" je svoje finansijske probleme rešavao na vrlo "alternativne" načine koji su se mahom kosili sa zakonom, uključujući prevaru kreditora i podvođenje mladih devojaka u cilju prostitucije.