Srbija i Balkan
NATO i prodaja oružja tzv. Kosovu: Ne radimo to mi, nego Amerikanci
Alijansa nema veze sa najavljenom prodajom antitenkovskih raketa "džavelin" tzv. Kosovu, to čini druga država koja ima na to pravo, rekao je šef NATO kancelarije za vezu u Beogradu general Đampjero Romano
NATO nema nikakve veze sa prodajom oružja tzv. Kosovu i ne podržava tzv. Kosovske bezbednosne snage (KBS), izjavio je šef NATO kancelarije za vezu u Beogradu general Đampjero Romano.
Romano je odgovarajući na pitanje novinara o tome kako i na koji način tzv. Kosovo može da se naoružava, s obzirom na to da nema svoju vojsku, ali i to da je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg pre samo dva meseca u Beogradu izjavio da NATO ne podržava tzv. KBS i njihovu tranziciju u vojsku, podvukao da podržava stav Stoltenberga.
On je naveo da alijansa nema veze sa najavljenom prodajom antitenkovskih raketa "džavelin" od strane Sjedinjenih Američkih Država tzv. Kosovu.
"To ne čini NATO, već druga država, koja ima na to pravo", rekao je Romano nakon javne debate na temu koncepta vojne neutralnosti i odnosa Srbije i NATO-a.
On je dodao i da bi sa druge strane trebalo istaći i to da se KFOR na teritoriji Kosova i Metohije drži svog mandata, na osnovu rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i da zadržava nepristrasno delovanje.
Prethodno, on je govoreći na javnoj debati "Koncept vojne neutralnosti i odnosi Srbije sa NATO" naglasio da partnerstvo Srbije i NATO napreduje iz godine u godinu i da su Srbija i alijansa bliži nego što izgleda na prvi pogled.
"Srbija je naš važan partner, jer ona ne samo da podržava naše ciljeve, već je i naš prijatelj, koji radi sa nama na promociji bezbednosti i stabilnosti u različitim balkanskim i atlantskim oblastima. Srbija sarađuje sa Atlantikom na različitim nivoima: u političkim, vojnom i naučnim domenima", rekao je Romano.
Državni sekretar ministarstva odbrane Nemanja Starović izjavio je da je vojna neutralnost Srbije zasnovana na odluci Narodne skupštine da u decembru 2007. godine usvoji Rezoluciju o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije.
"Opredeljenje za vojnu neutralnost je politička odluka koja izražava stav da zemlja nije zainteresovana za pristupanje postojećim vojnim savezima, ali i da će nastaviti da razvija spoljno-političke odnose", rekao je Starović.
Ambasadorka Švedske u Srbiji Anika Ben David podsetila je da je njena zemlja primenjivala koncept neutralnosti oko dve stotine godina, ali da su promenjene okolnosti uticale na zaokret i zahtev NATO-u za priključenjem.
"Na Srbiji je da odluči da li je neutralnost za nju održiva, da li želi da ostane neutralna ili ne. Mi možemo da ponudimo naše iskustvo koje se ubrzano menjalo u protekle dve godine, od početka rata u Ukrajini. Smatramo da je reč o pretnji čitavom evropskom kontinentu, a i šire. Nijedna zemlja nije pošteđena bezbednosnih pretnji i pretnji po slobodu i privredu. Nijedna zemlja nije ostrvo", istakla je Ben David.
Ambasador Finske u Srbiji Niklas Lindkvist je izjavio da je u njegovoj zemlji podrška članstvu u alijansi porasla nakon početka sukoba u Ukrajini.
Kako je rekao, pre tih događaja cilj Finske bio je da se drži podalje od oba bloka, ali je po ulasku u Evropsku uniju to postalo donekle nevalidno.
Ambasador Austrije u Srbiji Kristijan Ebner rekao je da Austrija, kao vojno neutralna zemlja, postupa u duhu solidarnosti sa Evropskom unijom i da je njena neutralnost vojna, ali ne i politička i ideološka, pa stoga ne može ćutati na kršenje ljudskih prava.
