Naš izbor
Srbija i Balkan
Ambasada Rusije u BiH: Od hibridnog rata Zapada do 17.500 antiruskih sankcija
U saopštenju Ambasade Ruske Federacije navedeno je da su protiv Rusije uvedene sankcije neviđenih razmera sa ciljem destabilizacije države spolja i iznutra
Zapad je već odavno pokrenuo sofisticirani hibridni rat protiv Rusije, a primena prvih sankcionih mera počela je mnogo pre početka Specijalne vojne operacije u Ukrajini, saopšteno je iz Ambasade Ruske Federacije u BiH.
"Svrha ovih ograničenja je očigledna – obuzdati progresivni razvoj Rusije, naterati ruski narod da pati i na kraju posejati društvene nemire i destabilizovati državu iznutra", naveli su iz Ambasade.
Reagujući na tekst sa zvanične NATO stranice "Pojašnjavanje situacije: Razotkrivanje ruskih dezinformacija o NATO-u", koji je objavilo nekoliko lokalnih portala, iz ruske Ambasade su ocenili da je reč o na brzinu sastavljenom propagandnom pamfletu koji ima za cilj pokušaj obmane međunarodne zajednice u pogledu prave prirode Alijanse.
U saopštenju Ambasade Ruske Federacije navedeno je da su protiv Rusije uvedene sankcije neviđenih razmera, kao i da sada postoji više od 17.500 antiruskih sankcija koje su pogodile mnoge sektore privrede, uključujući energetiku, sektor visoke tehnologije, avijaciju, bankarstvo, rudarstvo, automobilsku industriju.
Iz Ambasade su istakli da se, u suštini, vodi rat protiv Rusije preko Ukrajinaca, što su više puta izjavljivali visoki zapadni funkcioneri, te za primer citirali izjavu člana Senata SAD Lindzi Grejema koji je, kako je navedeno, s neskrivenim zadovoljstvom primetio:
"Uništavamo rusku vojsku bez gubitka ijednog svog vojnika", cinično nazivajući podršku Vašingtona Ukrajini "dobrom investicijom".
Kada je reč o izjavama o navodno odbrambenoj prirodi ovog Alijanse, iz Ambasade Rusije su podsetili da je 24. marta 1999. godine NATO počeo bombardovanje Jugoslavije, koje je trajalo 78 dana.
"Prvi put nakon Drugog svetskog rata izvršena je agresija na suverenu nezavisnu evropsku državu, aktivnog učesnika u antihitlerovskoj koaliciji, jednog od osnivača UN i posleratnog sistema međunarodne bezbednosti. Alijansa nije imala nikakve legitimne osnove za takve postupke, pre svega mandat Saveta bezbednosti UN", naveli su iz Ambasade Rusije.
U saopštenju je navedeno da su tim aktom agresije grubo prekršeni temeljni principi međunarodnog prava sadržani u Povelji UN, helsinškom Završnom aktu, kao i međunarodne obaveze država članica bloka.
"Akcije alijanse čak su bile u suprotnosti sa Severnoatlantskim ugovorom iz 1949. godine, u kojem su se zemlje NATO-a obavezale da neće ugroziti međunarodni mir, bezbednost i pravdu, te da će se uzdržati od upotrebe ili pretnje silom u međunarodnim odnosima ako je to u suprotnosti sa ciljevima UN-a", ukazali su iz ruske Ambasade.
U Ambasadi Rusije su napomenuli da je tada stavljen početak prakse zamene međunarodnog prava "poretkom" zasnovanim na nekim proizvoljnim pravilima, tačnije, na pravu jačeg.
"Nakon Jugoslavije, severnoatlantskoj agresiji bili su izloženi Avganistan, Irak, Libija i Sirija. Sve ove države NATO je pretvorio u ruševine", istakli su iz Ambasade Rusije.
Iz ruske Ambasade su ukazali da se NATO infrastruktura približava granici Rusije, te podsetili da se u vreme raspada SSSR-a i završetka Hladnog rata NATO sastojao od 16 zemalja, a da ih je sada već 31.
Stav Rusije je da sva ovo stremljenje globalnoj dominaciji predstavljaju direktno i flagrantno kršenje Lisabonske deklaracije iz 2010. godine, koju su potpisali svi predsednici i premijeri Sjevernoatlantskog bloka.
U saopštenju je navedeno i da je dugi niz godina perspektiva ulaska Ukrajine u NATO izazivala zabrinutost kod ruskog rukovodstva.
Iz ruske Ambasade u BiH napomenuli su da Rusija ne može da dozvoli da susedna država, u kojoj su na vlasti otvoreni nacionalisti, a rusofobija uzdignuta na rang državne ideologije, postane članica agresivnog vojnog bloka koji poseduje nuklearni potencijal.
