Severna Mitrovica dan posle besane noći: Ovde se spava s jednim otvorenim okom
Reči starije Mitrovčanke izgovorene jutros na glavnom šetalištu, koju stotinu metara od čuvenog mosta na Ibru, zvuče više kao vapaj nego kao konstatacija, pitanje ili protest.
"Ljudi, što nas jednom ne ostave na miru? Ovo je naše! Mi samo želimo da mirno živimo, svoji na svome, da nas niko ne dira..."
Iza naroda u Severnoj Mitrovici je još jedna neprospavana noć kakvih je ovde više nego što se može izdržati i otrpeti u poslednjih dvadeset i tri godine.
"Teško da je neko ovde noćas normalno spavao. U polusnu sam bio čitave noći, uzmem telefon, otvorim internet da vidim šta kažu vesti, a sve osluškujem hoće li krenuti sirene za uzbunu. I da je tako samo jedna noć, nego, malo–malo pa je ovako, jedna kriza za drugom. I, kad sam video da je Kurti odložio kažnjavanje, nisam mogao da verujem", reči su Mitrovčanina koji je pre dvadesetak dana napustio posao u jednoj kosovskoj instituciji.
Jutro u Mitrovici na kakva su ovde ljudi navikli. Patrole EULEKS-a u džipovima, na mostu ispod glavnog šetališta dežuraju karabinjeri. Sa Jarinja stižu vesti da na prelazu nema gužve, ni prema centralnoj Srbiji ni prema "Kosovu", da specijalci Rosu dežuraju na punktu kilometar od prelaza prema Lešku. Redovno stanje je i na Brnjaku, a u samoj Severnoj Mitrovici jutarnja gužva, mnogo vozila na ulicama.
Rade Cvejić, penzioner iz Vučitrna, sa kolegom je išao do mosta, dole su se uverili da je stanje nepromenjeno. Dežiraju Italijani.
Radetu već dvestota kriza, Bog sam zna koliko ih je preživeo na Kosovu.
"Deda Solunac, otac prvoborac, ja sam ovde rođen, ovde živim, ovde mi je sve što imam, sve što volim, bila bi zaista sramota i da pomislim da ne ostanem ovde", kaže Rade.
Pre par meseci na groblju u Vučitrnu obnovio je porušene spomenika svojim roditeljima.
"Nikuda ne planiram odavde. Ovo je moja zemlja. Svima nama koji ovde živimo, ovde su grobovi najmilijih. Jednostavno, neću da ostavim te grobove ma šta bilo", kaže Rade.
Pijaca koja je na glavnoj ulici, malo iznad spomenika knezu Lazaru, jutros je bila puna naroda. Ali promet je slab. Aranđelovdan je prošao, ide božićni post, i narod nema para.
"Ovu krizu pregurasmo, ali na kratko. Eto nam nove krize već sutra uveče, u četvrtak ujutru. Pa onda oko izbora 18. decembra na koje mi Srbi nećemo, i sve tako. Ko je taj ko može da kaže šta će biti u četvrtak ujutru, hoće li Kurti početi da piše kazne, hoće li ponovo sirene, barikade", kaže jedan od Mitrovčana na pijaci dok maše praznom torbom.
I drugi s kojima je izveštač RT Balkan jutros razgovarao strepe šta će biti u naredna dva dana, koliko je Kurti produžio rok do početka kažnjavanja vozača sa srpskim tablicama. Sigurni su, kažu, da će pritisak na Srbiju u ova dva dana biti strahovit.
"Nekako mi se čini da mnogo popuštamo. Evo, sad više nema novih registracija na KM tablice ni obnove starih registracija, šta će ljudi kojima istekne registracija? Gledano odavde, neke odluke nisu baš najbolje", kaže Miroslav Laketić iz Mitrovice.
"Na krizu se, na stalnu nestabilnost, brige, ovde naviklo, oguglalo", kaže Miroslav.
"A život prolazi. Evo, već dvadeset i kusur godina krize. Najgore je što nemamo jak privatni sektor, što nema fabrika, što nema posla da se mladi zapošljavaju, to je problem. Poruka mladih odavde je jasna – oni ne žele da žive u nezavisnoj republici `Kosovo`. Dobro je što imamo univerzitet, škole, da se to zatvori, mladi bi krenuli odavde, bila bi katastrofa", govori.
Dvoje ljudi, bračni par, juče ujtru su prešli preko mosta na Ibru, pa šetalištem uzbrdo ka spomeniku knezu Lazaru. Kažu da su iz Kosova Polja.
Pričaju o strahu o neizvesnosti, o tome kako su se osećali sinoć kada je sve upućivalo da tokom noći može biti incidenata, nemira.
"Lako je reći – oguglali smo, navikli se, a nije sve baš tako. Kad čovek malo dublje razmisli, a misleća smo bića, nije lako jer ko se ne plaši za svoje najmilije, decu, unučad", pita mušarac.
"Prošla još jedna oluja", čuje se glas jednog iz naroda.
U centru Mitrovice godinama već stoji grafit: "Jer odavde nema nazad".
"Kad mi je teško, kad posustanem, dođem ovde, pročitam tu poruku. Da se podsetim, da ne zaboravim", kaže jedan od Mitrovčana.
