Srbija i Balkan
Ukrajina protiv "Druge Ukrajine" u Srbiji: Kako će reagovati Ministarstvo spoljnih poslova
U Srbiji je 2023. osnovano predstavništvo "Druge Ukrajine", čiji je osnivač kum predsednika Rusije Vladimira Putina – Viktor Medvedčuk, što je izazvalo negodovanje prozapadnih medija koje traje do danas
Protest koji je ambasada Ukrajine u Beogradu uputila je 5. decembra 2023. godine Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije u kojem zahteva ukidanje filijale "Druge Ukrajine" predstavnik ovog udruženja u Srbiji Dragan Stanojević vidi kao mešanje u unutrašnju politiku i pritisak na Beograd.
U Srbiji je 2023. osnovano predstavništvo "Druge Ukrajine", čiji je osnivač kum predsednika Rusije Vladimira Putina – Viktor Medvedčuk, a zakonski zastupnik u Srbiji je Dragan Stanojević, privrednik iz Ukrajine i narodni poslanik na listi "Mi – glas iz naroda".
Stanojevića, kao ni pokret, o protestu nije obavestilo ni Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, ni ukrajinska ambasada već ga je informacijom blagoizvoleo podariti dnevni list luksemburškog pedigrea "Danas". List je, s druge strane, saznanja o protestu, kao i onomad osnivanju pokreta u Srbiji, dobio direktno iz ambasade Ukrajine.
"Po informacijama koje sada imam uz protestnu, notu oni su tražili da se ukine filijala 'Druge Ukrajine' koju ja vodim u Srbiji i pokrenuli su određene postupke", kaže za RT Balkan Dragan Stanojević.
Kako je za "Danas" rečeno iz ukrajinske ambasade, oni taj zahtev obrazlažu na osnovu odredbi čl. 29 Zakona RS o privrednim društvima, koji ne dozvoljava upotrebu naziva države u službenom nazivu pravnog lica bez dozvole relevantne strane države.
Dodali su i "politički apsekt", iznoseći "zabrinutost za Srbiju i njen evropski put", uz nezaobilazne kijevske propagandne mantre poput "međunarodni zločinac Putin" i "ruska agresija".
"Oni pišu da je to organizacija 'ratnog zločinca Putina', a u stvari zna se ko je zločinac", naglašava Stanojević.
Kako kaže naš sagovornik, s aspekta međunarodne diplomatije i prava je iznenađen, ali ga ne čudi postupak kijevske vlasti.
"Umislili su da su vladari sveta, kao nekada firer i misle da mogu da komanduju i ovde. Ideja im je valjda da mi zabrane da se bavim politikom i da radim ono što želim u sopstvenoj državi", navodi Stanojević, dodajući:
"Zamislite da diplomatsko predstavništvo u državi u kojoj su mu ukazali gostoprimstvo zahteva da se neko od aktuelnih političara procesuira i da mu se zabrani da se bavi politikom, da vodi ili registruje bilo kakve organizacije koje su registrovane u skladu sa zakonima Republike Srbije u APR-u."
Nije, međutim, prvi put da Stanojević ima problema s kijevskim režimom, ali i raznim njemu bliskim nacističkim strukturama. Naš sagovornik otkriva da je i ranije imao problema kada su ukinuli udruženje srpske dijaspore u Ukrajini koje je on vodio.
Drsko, bezobrazno i van svake pameti
Najnovijim postupkom ambasada Ukrajina se neskriveno meša u unutrašnja pitanja Srbije i njene zakone što je drsko, bezobrazno i van svake pameti, poručuje Stanojević.
"Srbija sada ima mogućnost da dokaže da li postoji država i da li postoji sistem. Ako se odupre pritiscima - znači da postoji, a ako se povinuje zahtevima sve će biti jasno", ističe Stanojević.
Redakcija "Danasa" obratila se i Ministarstvu spoljnih poslova Srbije u vezi sa zahtevom koji je uputila ambasada Ukrajine, ali odgovor nisu dobili.
Inače, iz ambasade Ukrajine je upravo "Danasu" ranije rečeno da "predstavništvo ruskog pokreta" ne zastupa interese Ukrajine, "već da za cilj ima da sprovodi antiukrajinske aktivnosti na teritoriji Srbije, usmerene na uništenje ukrajinskog naroda i Ukrajine kao nezavisne države".
"To je postalo paranoja i bolest, nema drugog načina da se prokomentariše. Ne postoji ni jedan jedini politički aspekt delovanja na koji bi oni mogli da se pozovu, 'Drugu Ukrajinu' su osnovali istaknuti ukrajinski građani poput Viktora Medvedčuka koji su opozicija banderovskom režimu u Kijevu", navodi Stanojević.
"Kvaka 22" je, kaže naš sagovornik, međutim u tome što "Druga Ukrajina" nudi pomoć svim građanima Ukrajine, koji su morali da izbegnu iz zemlje zbog nacističkog režima u Kijevu, što trenutnoj vlasti ne odgovara.
"Po svojim statutarnim ciljevima, udruženje ima za cilj da pomogne ljudima koji nam se obraćaju. Meni se mnogi obraćaju već nekoliko godina. Ti ljudi ne žele da se obraćaju ambasadi jer, verovatno, imaju neke drugačije političke stavove u odnosu na one kakve ima vlast, i prosto tim ljudima je potrebna pomoć koju mi želimo da im pružimo", ističe Stanojević.
Zbog svega navedenog, još od vođenja udruženja srpske dijaspore u Ukrajini do danas - Stanojević trpi ozbiljne pritiske i pretnje.
Za njega, jer podržava ukrajinsku opoziciju, pomoći nema, a boji se, kaže, da ne završi kao Darja Dugina ili brojni drugi protivnici kijevskog režima koji nemilosrdno ubija sve koji mu se suprotstave, ne samo u zemlji, već i po svetu.
