Srbija i Balkan
Apel Vladi Srbije za ukidanje rodno osetljivog jezika: Nasilje nad srpskim jezikom
Nametnuti jezik nema rečnik, gramatiku, pravopis - političkim dekretom nastaju mnoge nepotrebne i loše skovane reči
Savet za srpski jezik uputiće preporuku Vladi Srbije da u Zakonu o rodnoj ravnopravnosti ukine sve lingvističke odredbe, kaže predsednik ovog saveta dr Aleksandar Milanović, dodajući da je rodno osetljivi jezik svojevrsno nasilje nad srpskim jezikom, te da se s tim slažu i Odbor za standardizaciju srpskog jezika, Matica srpska i Srpska pravoslavna crkva, ali i mnoge druge institucije.
Inače, zakon u oblasti informisanja i obrazovanja počinje s primenom 20. maja, a niko ne zna po kojim pravilima će se koristiti ovakav jezik budući da nema rečnika, gramatike, pravopisa koji propisuju nove odredbe. Uprkos tome, predviđene su kazne za one koji ga ne poštuju – od 5.000 do 150.000 dinara.
Postoji, doduše, "Priručnik za upotrebu rodno osetljivog jezika", na sajtu Vlade Srbije, u kojem se nalaze primeri pojedinih zanimanja – patriotkinja, anesteziološkinja, tramvajdžijka, sutkinja, ćevabdžijka, lovkinja, arhitetkinja, advokatkinja i sl.
Analizirajući sadržaj ovog priručnika, predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika Sreto Tanasić ističe da prema Ustavu i svim zakonima, postoji samo srpski standardni jezik, predstavljen u gramatikama i Rečniku Matice srpske.
Takođe, podseća da je po Zakonu o jeziku i zaštiti ćirilice iz 2021, koji je donet posle Zakona o rodnoj ravnopravnosti, zabranjen inženjering i nasilje nad srpskim standardnim jezikom u ime bilo koje ideologije.
"Ovaj propis u Srbiji je upravo i napravljen tako da, kada bi se primenio, razori srpski jezik i kulturu, hrišćanski način života i porodicu, srpski kulturni obrazac, da od srpske kulture napravi Kartaginu. Nadam se da mi Srbi nećemo biti poslednji branioci tog po nas pogubnog ideološki skrojenog zakona. Na mnogim stranama, gde je ova ideologija proturana, javili su se jaki otpori. Gorke plodove tog zakona i još nekoliko drugih iz ove iste radionice već beremo u Srbiji, samo to niko neće da kaže", ističe Tanasić.
Aleksandar Milanović dodaje da tzv. rodno osetljivi jezik u odnosu na prirodni srpski jezik ima razlike samo na leksičkom planu jer u njemu veštačkim putem, tj. političkim dekretom, nastaju mnoge nepotrebne i loše skovane reči.
"Neke od njih, poput reči apostolka i episkopa, mogle bi se smatrati i štetnim. Prirodno je zašto takve reči ne mogu postati deo leksičke norme standardnog srpskog jezika, jer je ona uvek polazila od govorne prakse, odnosno funkcionisanja reči u prirodnoj komunikaciji", kaže Milanović.
Predsednik Saveta za srpski jezik upozorava i da rodno osetljivi jezik pokušava da uvede do sada nezabeleženu morfosintaksičku praksu naporednog navođenja oblika u muškom i ženskom rodu, npr. Da li si pažljivo pročitao/la, razumeo/la i sl., što je i u pisanoj i govornoj komunikaciji nemoguće.
