Srbija i Balkan
Lajčak opet daje rokove: Zapad hvata zadnji voz da "Kosovu" obezbedi državnost
Pritisak EU da se svi sporazumi Beograda i Prištine primene pre izbora u Americi i EU, jasno govori koliko je Zapadu stalo da situaciju razreši što pre
Velike promene spremaju se na globalnoj političkoj sceni, a Zapad hvata poslednji voz da po svojoj meri razreši pitanje Kosova i Metohije, i to što pre - dok vode još teku na njihovu vodenicu.
Zato je specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak, dao novi rok Srbiji za primenu sporazuma iz Brisela i Ohrida. Priština i Beograd sve što se od njih traži moraju sprovesti pre izbora za Evropski parlament zakazanih za jun, kao i američkih predsedničkih izbora koji se održavaju krajem godine.
"Lajčak nas samo opominje i potvrđuje nam da im je cilj da se, ako je moguće, do tih izbora Srbija slomi, a kosovsko pitanje zaokruži na pozicijama Ohridskog sporazuma, odnosno defakto priznanja. Suština priče je da oni isposluju sve pre izbora, jer je to interes i jedne i druge trenutne administracije - briselske i američke", ocenjuje diplomata Zoran Milivojević.
Još na kraju prošle godine sagovorniku RT Balkan bilo je jasno da će pritisci rasti kako se približavaju izbori, kao i da će postati "složeniji, drastičniji i brutalniji".
"Oni ne deluju samo po liniji pristupnih pregovora kojima nas EU ucenjuje, već i po političkoj liniji i u njih su recimo uključeni i izbori u Srbiji. Podrška Kurtijevoj politici je isto pritisak, jer njemu se sve toleriše. Nemam iluzije da ukidanje dinara i činjenica da EU ima mehanizme da to spreči, jasno govore da je sve sinhronizovano i da je Zapadu i Prištini isti cilj - nametanje državnosti Kosova i priterivanje Srbije uz zid po principu: kad nećete milom, evo vam silom", zaključuje Milivojević.
Lajčak je samo glasnik
Po njegovom, ali i po mišljenju Dušana Prorokovića sa Instituta za međunarodnu politiku, Lajčaku se, međutim, pridaje veći značaj od onog koji on zaista ima.
Specijalni izaslanik je za Milivojevića samo glasnik Vašingtona i Brisela koji ima i ličnog interesa da se situacija na Kosovu i Metohiji razreši pre izbora.
Proroković je oštriji – za njega je "tragedija naše politike što danas raspravljamo o Lajčakovim izjavama", jer on je samo "izaslanik izaslanika iz nekog sekretarijata EU".
"Ne treba davati značaj svakome, niti o tako ozbiljnoj temi kakva je teritorijalni integritet i suverenitet možemo sa svima da razgovaramo na ravnopravnim osnovama. Svako se mora staviti na svoje mesto. Ne treba nikog potcenjivati, ne treba omalovažavati, ali posle Lajčaka dolazi i Fon Kramonova… A koji je pa ona faktor? Kad spustite nivo i otvorite vrata - u sobu vam ulazi ko hoće i to se pretvara u železničku stanicu. Ne dolazi vam da vrši pritisak samo onaj ko žuri na voz", upozorava Proroković.
Za njega su, međutim, trenutni pritisci neuporedivi u odnosu na ono sa čim smo se susretali u periodu bombardovanja, ili dok smo bili pod ozbiljnim političkim i ekonomskim sankcijama u prvoj deceniji 21. veka.
"Toga danas nema jer danas Zapad sada nije sposoban da to uradi. A njima se žuri, prvo jer će raspored snaga u Evropskom parlamentu biti potpuno drugačiji, iako ćemo možda, imati po nas gori sastav Evropske komisije. Uz to, niko ne može da prognozira šta će se dešavati na američkim predsedničkim izborima, a i ne ide im na ruku ovo što se dešava u Ukrajini, tako da oni sa pitanjem Kosova moraju da završe što pre", ukazuje Proroković, koji kaže, i "ne zna koji je ovo put da kako Lajčak postavlja neke rokove".
Nakon izbora za EP, kako on prognozira, pokvariće se odnos EP i EK.
"Evropska komisija će morati sve više vremena da gubi na neke stvari unutrašnjeg karaktera i na komunikaciju sa EP, pa će se sve manje baviti spoljnom i bezbednosnom politikom, odnosno Balkanom i pitanjem KiM. Uz to, sumnjam da ljudi čiji dolazak u EK najavljuju imaju kapacitet da se bave ovako složenim pitanjima", ukazuje Proroković.
Eventualni dolazak Trampa na vlast takođe je razlog zbog koga se Briselu i Vašingtonu žuri da pitanje Kosmeta stavi ad akta.
"Tramp je raspoložen da sa raznih strana povlači trupe, između ostalih i sa KiM, a definitivno će problematizovati odnose SAD sa pojedinim zapadnoevopskim zemljama pa i celom EU što nam ide u prilog i relativizuje pritisak. Dobijamo signale da ako Tramp dođe na vlast može dođi do detanta sa Rusijom, što nam takođe odgovara i znači i da se UN, makar u nekoj meri vraćaju i igru, što može napraviti prostor za popravljanje naše pozicije", ističe Proroković.
Šta može Srbija?
Srbiji, prema rečima Milivojevića, ostaje da bude odlučna u odbrani interesa političkim i pravnim sredstvima uz upotrebu svih argumenata. Takođe, neophodno je i na svaki način podržati srpski narod, ne činiti nikakve ustupke i ne otvarati nikakve razgovore o statusu KiM.
"Uz to, mera o ukidanju dinara koja potpuno odstranjuje Srbiju a narod dovodi pred egzodus, razjašnjava šta za nas znači posredovanje EU. EU nije statusno neutralna, već u potpunosti podržava mere i akcije Prištine koje se odnose na nametanje države Kosovo. I šta mi ima da razgovaramo sa njima", ističe Milivojević.
Proroković naglašava da Srbija prvo treba da vidi s kim razgovara i takođe ističe da EU nije vlasna da posreduje u ovom pitanju, te da proces treba vratiti u UN.
"EU je umešana na osnovu jednog saopštenja generalnog sekretara UN, a Rezoluciju 1244 i ne pominje. Moramo videti šta su nama ciljevi. Treba postići unutrašnji konsenzus oko toga šta branimo i dokle branimo. Sve ide u jako negativnom smeru za nas, a koliko ja znam, Kurti je razgovarao sa predstavnicima albanske dijaspore i rekao im da će za deset godina Srbi činiti ispod jedan odsto stanovništva i da zato nema razloga da formira ZSO. Danas su izbacili dinar, juče smo im priznali tablice, prekjuče su nam zabranili izvoz robe. Kraja nema i zato nešto mora da se menja", zaključuje Proroković.
