Zakon o zabrani diskriminacije: Kako je u ime poverenika za ravnopravnost ukinuto pravo žalbe

Dok se javnost poslednjih meseci i nedelja fokusira na problematični Zakon o rodnoj ravnopravnosti/rodno osetljivom jeziku, jedan drugi, Zakon o zabrani diskriminacije - pre tri godine, tokom pandemije korona virusa, provukao se kroz zakonski špalir Srbije.

Kritičari za oba ova zakona veruju da mogu da posluže za interese raznih NVO, specijalnim agendama za razbijanje tradicionalnih vrednosti i porodice, a na uštrb manjinskih grupa.

Advokatska kancelarija "Radić" juče je Ustavnom sudu u Beogradu predala dokument kojim poziva na ocenu ustavnosti Zakona o zabrani diskriminacije, posebno njegova dva sporna člana 39 i 40.

"U Zakonu o zabrani diskriminacije postoje dva sporna člana koja smo osporili inicijativom za ocenu ustavnosti. Problem je što se tim članovima zakona, jednom fizičkom licu, povereniku za zaštitu ravnopravnosti, daje mogućnost da faktički bez prava žalbe ili pravnog leka za okrivljenog, zaobiđe sudsku granu vlasti i sudsko odlučivanje", rekao je za RT Balkan advokat Momir Radić.

"To što ne postoji mogućnost žalbe na rešenje, ne samo da krši Ustav Republike Srbije, nego i Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima i Povelju Evropske unije", istakao je on, obrazlažući razloge zbog kojih je osetio obavezu da reaguje.

Ovim se, kako objašnjava naš sagovornik, krši i podela na zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast, jer poverenik zadire u sudsku granu vlasti i ostavlja opciju da se zaobiđe sudski postupak, gde bi razne instance trebale da odlučuju da li postoji diskriminatorska povreda ili ne.

On navodi da po prijavi, poverenik na osnovu člana 39 i 40 ima pravo da iznese mišljenje, zatim daje preporuku za otklanjanje određene povrede Zakona o zabrani diskriminacije koju je poverenik prethodno po svom mišljenju utvrdio, nalaže postupanje prema prijavljenoj osobi i na kraju ima mogućnost da je opomene i da joj ostavi rok za povinovanje mišljenju, posle čega poverenik može i da se obrati javnosti.

"Izlazak u medije bi mogao da se tumači kao pritisak i način da se zloupotrebi, obeleži, cenzuriše ili samocenzuriše 'nepodoban', uticajan pojedinac i to od strane raznih lobija i organizacija koje ne moraju nužno biti usaglašene sa našim ustavnim poretkom i koje mogu da rade za inostrane sile", podvlači Radić.

Ističe da je dodatni problem i to što poverenik ima mogućnost da pokreće i prekršajne postupke, a ovlašćen je i za podnošenje tužbi i krivičnih prijava za dela za koja preti kazna zatvora do pet godina, što dovodi do velike pravne nesigurnosti.

"Zato smo od suda zatražili da se sporni propisi u hitnoj proceduri proglase neustavnim, da se privremenom merom odloži njihova primena, kao i da organizuje javnu raspravu u vezi sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti i Zakonom o zabrani diskriminacije", naglasio je advokat za RT Balkan.

Pod udar zakona, a na podstrek Udruženja za prava LGBTQIA, potpali su određeni pojedinci, poput državnog sekretara u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i predsednika jedne stranke, koji su na društvenim mrežama komentarisali pobedu transrodne Mis Holandije tako što su, prema zaključku poverenice, "povredili dostojanstvo trans osoba na osnovu rodnog identiteta".