Srbija i Balkan
Sutra konstitutivna sednica Skupštine Srbije: Potvrda mandata, o predsedniku kasnije
Plan je da se zakonodavni dom konstituiše, što je i prva tačka dnevnog reda, a da se rad po ostalim - izbor predsednika, potpredsednika, delegacija i radnih tela - ostave za kasnije
Na konstitutivnoj sednici Skupštine Srbije sutra će novoizabrani poslanici započeti mandat kao 14. parlamentarni saziv od početka devedesetih godina. Kako "Novosti" nezvanično saznaju, plan je da se zakonodavni dom konstituiše, što je i prva tačka dnevnog reda, a da se rad po ostalim - izbor predsednika, potpredsednika, delegacija i radnih tela - ostave za kasnije.
Prema pravilima, sednicom do izbora lidera Skupštine Srbije predsedava najstariji poslanik, što je profesor Stojan Radenović sa liste tima oko Srpske napredne stranke, a pomažu mu najmlađe kolege, njih četvoro. Među njima je i Marko Milošević, unuk nekadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića, koji je u parlament ušao na listi koalicije Socijalistička partija Srbije-Jedinstvena Srbija-Zeleni Srbije.
O tome ko će u stolicu predsedavajućeg spekulisalo se u javnosti, a kao mogući kandidati pominjani su ministar rada Nikola Selaković i trenutni predsednik Skupštine Vladimir Orlić.
Opozicija, koja sumnja u rezultate izbora održanih 17. decembra 2023. godine, nije još prelomila da li će doći na konstitutivnu sednicu ili će njihove stolice ostati prazne. Mandate će prihvatiti, a o tome kakvu će strategiju u parlamentarnoj borbi zauzeti još većaju.
Održavanjem konstitutivne sednice počinju da teku rokovi za formiranje vlade. Premijerka i ministri moraju biti izabrani najkasnije 90 dana od početka rada novog saziva, što je 6. maj. Ipak, predsednik Aleksandar Vučić je ranije najavljivao da će tim iz Nemanjine biti formiran ranije, tokom februara ili do 15. marta, kako bi poslanici što pre mogli da donose zakone vezane za primenu evropskog plana za rast Zapadnog Balkana i raspodelu novca iz kase EU.
Svi zakoni koji se trenutno nalaze u skupštinskoj proceduri biće vraćeni vladi, a onda će ih novi ministri, u istovetnom ili izmenjenom tekstu, ponovo slati u parlament na usvajanje.
U novom sazivu najviše poslanika imaće lista "Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane" i to 129, što je apsolutna većina od ukupno 250 poslanika. Izborna lista "Srbija protiv nasilja" osvojila je 65 mandata, "Ivica Dačić - premijer Srbije" 18, "Nada za Srbiju" 13, a isto toliko mandata dobila je i lista "Mi - glas iz naroda".
Od manjinskih stranaka u parlament ulazi Savez vojvođanskih Mađara sa šest mesta, po dva mandata imaće izborna lista Stranke pravde i pomirenja Usamea Zukorlića i Demokratski savez Hrvata Tomislava Žigmanova i Stranka demokratske akcije Sulejmana Ugljanina, dok su po jednu "stolicu" osvojile izborne liste "Politička borba Albanaca se nastavlja" i Ruske stranke.
