Srbija i Balkan
S verom u Evropski parlament za smenu vlasti: Šta sprema prozapadna opozicija za 6. februar
Od kad postoji parlamentarizam, sve stranke se bore za poslaničke mandate, jedini izuzetak je srpska prozapadna opozicija koja se bori da joj osvojeni mandati ne budu dodeljeni, makar ne pre 8. februara. Poručuju da su, da bi sprečili da im mandati budu ratifikovani, spremni da blokiraju rad Skupštine
Tek kad Evropski parlament raspravi o platama učitelja i nastavnika u Evropskoj uniji, kao i o norveškom morskom rudarenju na Arktiku, na red će doći usvajanje rezolucije o izborima u Srbiji na sednici zakazanoj za 8. februar.
Zbog toga je prozapadna opozicija zatražila da Beograd ne zakazuje konstitutivnu sednicu parlamenta pre tog datuma.
Kako nije uslišen ovaj zahtev, koalicija "Srbija protiv nasilja" (SPN) planira da opstruiše rad konstitutivne sednice zakazane za 6. februar.
Za sada u javnost ne žele da iznesu detalje na koji način će to učiniti, a nije isključeno da ni sami još ne znaju kako bi to izveli, odnosno da još nisu postigli dogovor.
Već duže vreme lideri SPN-a ne mogu da se dogovore da li bi trebalo da prihvate poslaničke mandate, jer deo njih smatra da bi ratifikovanjem mandata prihvatili rezultate izbora za koje tvrde da su neregularni, dok deo smatra bi se bolje borili protiv vlasti ako budu u parlamentu.
Iako još nema konačnog dogovora o ovom pitanju, ovaj deo opozicije odlučio se da ne dozvoli da mandati uopšte budu dodeljeni, odnosno da blokira rad skupštine.
Šta o tome misli ostatak parlamentarne opozicije i da li će ih podržati?
Očigledno smo različita opozicija, oni su opozicija državi, a mi smo opozicija vlasti, kaže poslanik liste "Mi – Glas iz naroda" Dragan Stanojević.
"Takav način opstruisanja je opstruisanje države, legalno izabranih predstavnika u Skupštini i to nikakve veze nema sa borbom protiv vlasti. Kategorički smo protiv takvog načina i borićemo se protiv toga", kaže Stanojević za RT Balkan.
Napominje da je jasno da iza opstrukcije stoje zapadne službe koje ne bi želele u parlamentu da vide ni predstavnike liste "Mi – Glas iz naroda" i kojima je cilj da stvore ozbiljan problem u Srbiji.
Poručuje da ga niko, pa ni opozicija, neće zaustaviti u nameri da bude u Skupštini i predstavlja interese naroda ističući da su svi na izborima pokazali koliko vrede i da je na taj proces stavljena tačka.
"Apsolutno ćemo biti protiv svakog pokušaja opstrukcije rada Skupštine i države. Borićemo se protiv toga ma koliko ih finansirali sa Zapada, a istovremeno ćemo se legalnim sredstvima boriti protiv vlasti, jer na drugačiji način vide vođenje države", kaže Stanojević.
Za svoje kolege sa liste kaže da nisu sluge sistema, odnosno vlasti, ali jesu sluge naroda.
"Želimo da Skupštinu pretvorimo u narodnu, a ne u lobističku ustanovu u kojoj su predstavnici klanova, a ispunjava se volja Brisela", kaže Stanojević.
Iz Novog DSS-a poručuju da unutrašnje stvari Srbije nisu u nadležnosti EP niti bilo kog drugog parlamenta osim našeg tj. Narodne skupštine Republike Srbije, te da aktivnosti te institucije za njih nisu tema, niti mogu biti referentna tačka.
"Pored toga, ne mislim da je održavanje konstitutivnih sednica, koje svakako moraju da se sazovu, posebno važna tema. Tim pre što se na njima ne može ništa epohalno desiti. Jedino će biti važno da se vidi da li u gradskoj skupštini Beograda postoji većina za formiranje nove gradske vlasti ili ne postoji", smatra lider Novog DSS-a Miloš Jovanović.
Dodaje da je za opoziciju mnogo značajnije da se definišu pravci delovanja, potencijalne akcije i sveukupna strategija naspram narednih događaja, prvenstveno u Beogradu.
Na pitanje šta misle o najavi dela opozicije da opstruišu konstitutivnu sednicu iz Novog DSS-a nisu hteli da komentarišu.
Potpredsednik POKS-a, pukovnik u penziji Ljubinko Đurković kaže za RT Balkan da je sigurno da su izbori imali mnogo propusta, te da za to postoje dokumentovani dokazi, ali napominje da je potrebno poštovati demokratske principe.
"Ako se poslanici i koalicije odluče da učestvuju na konstitutivnoj sednici, onda ne znam na koji način bi opstrukcija trebalo da se sprovodi. Svakako treba u institucijama, ali drugim sredstvima uticati da se dođe do demokratskog rešenja i da se stvore realni i kvalitetni uslovi za izbore", kaže Đurković koji navodi da je potrebno oslobađanje medija, utvrđivanje preciznog biračkog spiska, izaći na regularne izbore na svim nivoima i uspostaviti temelj demokratije na svim osnovama.
