Srbija na udaru azorskog anticiklona: Evo do kada nas očekuju prolećne temperature i umor

Uticaj azorskog anticiklona zaslužan je za neuobičajeno topao period za ovo doba godine pod kojim će se Srbija nalaziti do 13. februara, do kada nas očekuju maksimalne temperature od 16 do 23 stepena Celzijusovih, otkriva za RT Balkan meteorolog RHMZ-a Slobodan Sovilj.

"Taj anticiklon najčešće dominira regionom Sredozemlja, Severom Afrike, delovima Atlantika i Perinejskim poluostrvom. Kada se u zimskim mesecima, kao sada, nađemo pod njegovim dejstvom, tada je u našim krajevima često temperatura iznad proseka i karakteriše ga suvo vreme", objašnjava meteorolog.

Sovilj, međutim, kao neobično vidi to što period visokih temperatura traje desetak dana.

"Ipak, i u prošlosti je bilo povremenih prodora toplog vazduha. Ako govorimo o rekordima, najtopliji dan u februaru u Srbiji zabeležen je u Loznici 25.02.2008. godine kada je izmereno 25,6 stepeni Celzijusa. Što se Beograda tiče, davnog 13.02.1899. godine izmereno je 24,5 stepeni Celzijusa", navodi naš sagovornik.

Sada je malo verovatno da te vrednosti budu premašene.

Dnevni maksimumi će biti nešto niži, jer će sve do 13. februara biti 13,5 i 21,1 stepen, navodi Sovilj.

"Posle tog datuma imaćemo lagano, manje zahlađenje i temperature neće naglo opadati. Dnevni maksimumi će biti od 5 do 12 stepeni, a izraženije zahlađenje i povratak pravim zimskih temperaturama možemo da očekujemo između 15 i 20. februara kada će uz kišu biti moguć i sneg u nižim predelima", najavljuje meteorolog RHMZ-a.

Istaknuta kolebanja temperature

Sutra će temperatura u Srbiji biti do 22 stepena, za veći deo dana prognozira se sunčano vreme.

"Najniža temperatura biće od minus dva do sedam, a najviša od 17 do 22 stepena. Najtoplije će biti u Negotinskoj krajini, ali i u ostatku zemlje. U centralnoj i zapadnoj Srbiji maksimalne temperature oko 20, na području Beograda 19, a na krajnjem severu i jugu zemlje između 17 i 19 stepeni", kaže sagovornik RT Balkana.

Dodaje da će takođe van većih urbanih sredina dnevna kolebanja temperature biti velike.

"Minimalne će biti između minus 2 i dva stepena, Kraljevu (0 stepeni) u Leskovcu, Vranju i Požegi (minus 1), a da očekujemo da maksimalne skaču do preko 20 stepeni, to može nepovoljno da utiče na srčane, kardiovaskularne, reumatične, ali i osobama sklonim glavoboljama", poručuje on.

Dr Ivana Stefanović iz beogradske Hitne pomoći za RT Balkan kaže da je noćas najviše poziva zabeleženo u vezi sa zbrinjavanjem pacijenata sa astmom i hronično opstruktivne bolesti pluća. 

"Udruženo sa virusima, javljaju nam se građani sa temperaturom i komplikacijama pri disanju. Očekujemo kardiovaskularne pacijente, jer prilagođavanje našeg organizma podrazumeva da srce uspe da održi unutrašnju temperaturu stabilnom. To znači da mora da proširi krvne sudove na periferiji i da radi pod povećanim naporom. Otud i prolećni umor koji svi osećamo, da smo iscrpljeni, da su nam noge teške, a kod kardiovaskularnih bolesnika može da dođe do pada pritiska, blage vrtoglavice, pogotovo ako se pretople", ističe ona.

Savet je da se ljudi ponašaju racionalno, da se ne izlažu dodatnim naporima, da konzumiraju tečnost i kreću se po ravnom, kao da kod sebe imaju slatko (jabuka, banana, limunada zaslađene medom) i slano (kikiriki, badem, lešnik).

"Penzioneri nikako da ne izlaze u ranim jutarnjim satima i da se ne opterećuju, da ne nose ništa teško u rukama kako ne bi opteretili srce i kako bi ostavili dovoljno vremena da se telo tokom dana priviknu na povišene temperature. Što se povremene suplementacije tiče, uvoditi uz obaveznu konsultaciju lekara", zaključuje ona.