Srbija i Balkan
Smanjuje se broj građana bez škole: Nepismeno ostalo 38.000 stanovnika
U periodu između dva popisa udeo nepismenih u stanovništvu starosti 10 i više godina smanjen je sa 1,96 odsto, koliko ih je bilo 2011. godine, na sadašnjih 0,63 odsto
Procenat nepismenih u Srbiji je opao, pokazali su podaci Zavoda za statistiku prikupljeni tokom popisa, a razlog za to je, što pokazuju i podaci, da nas sada ima manje nego pre deset godina, i da je, nažalost, veliki broj starih ljudi, među kojima je i najviše nepismenih, u međuvremenu preminuo, a i dalje je najveći broj nepismenih među onima od 65 godina pa naviše.
U periodu između dva popisa udeo nepismenih u stanovništvu starosti 10 i više godina smanjen je sa 1,96 odsto, koliko ih je bilo 2011. godine, na sadašnjih 0,63 odsto. Ipak, među mladim generacijama veoma je malo nepismenih - bez škole ili sa manje od osam završenih razreda je 6,3 odsto mlade populacije. Među nepismenim daleko je više žena nego muškaraca - 71 odsto.
"Najviše je nepismenih među ženama na selu koje su starije od 65 godina i tu se ništa nije promenilo. Ženska deca se nisu školovala, takvo je bilo vreme - pojašnjava Ljiljana Đorđević, načelnica Odeljenja popisa u Zavodu za statistiku.
Ona navodi da su mlade generacije pismene, broj nepismenih među njima je zanemarljiv, a izuzetak su oni koji iz zdravstvenih razloga nisu mogli da se opismene, ali da je takvih malo.
"U svetu se pismenost više i ne proverava, ali mi smo to zadržali zbog nacionalnih manjina, najviše romske populacije i na tom polju treba da se radi", ukazuje Đorđevićeva.
Inače, prema međunarodnim pravilima, pismenom se smatra svaka osoba od 10 i više godina koja je završila najmanje četiri razreda osnovne škole, kao i svako ko je pohađao školu u vreme sprovođenja popisa.
"Pitanje da li zna da pročita i napiše kratak tekst iz svakodnevnog života postavljano je samo osobama starosti 10 i više godina koje nisu pohađale školu ili su završile od jeda do tri razreda osnovne škole i nisu nastavile dalje školovanje. Postavlja se pitanje da li neko zna da napiše kratku poruku, neki kraći tekst, a popisivači ne proveravaju, već veruju na reč ako neko kaže da toliko zna", kaže Ljiljana Đorđević.
Istovremeno, popis je pokazao da je, generalno posmatrano, stanovništvo sada školovanije nego pre deset godina, čemu su doprineli i brojni privatni fakulteti. Tako je u periodu između dva popisa značajno povećan udeo onih sa višim i visokim obrazovanjem - sa 16,24 odsto na 22,44 odsto, kao i udeo onih sa srednjim obrazovanjem, - sa 48,93 na 53,08 odsto, dok je smanjen udeo osoba bez školske spreme i sa nepotpunim osnovnim obrazovanjem - sa 13,68 odsto, koliko ih je bilo 2011, na svega 6,28 odsto.
