Živko Zelenbrz, rođen Ivančević: Dete sa spiska Diane Budisavljević pod brojem 1128 (VIDEO)

Muzej žrtava genocida priredio je tribinu iz ciklusa "Susret sa istorijom - Kada prošlost progovori", gde je javnosti predstavljen Živko Zelenbrz, odnosno rodom Ivančević, identifikovan sa spiska srpske dece koju je iz ustaškog logora spasla Diana Budisavljević.

Direktor Muzeja žrtava genocida Dejan Ristić je, otvarajući skup, podsetio da njime počinje program obeležavanja Dana državnosti Srbije, i da je za ovu priliku izložen nedavno pronađeni spisak spasene srpske dece, koji su sačinili Budisavljević i njeni saradnici tokom Drugog svetskog rata.

Spisak koji je na skupu u Narodnoj biblioteci Srbije izložen u vitrini, bio je otvoren na stranama sa podacima Ivančevića, njegovim imenom i prezimenom, imenima oca i majke, procenjenom starošću, datumom kad je iz logora doveden u Zagreb u drugoj polovini 1942. godine i udomljen kod porodice Zelenbrz.

Prema njegovim rečima, sa spiska spasene dece iz ustaških logora prvo su nedavno identifikovali Živka, procenjena starost mu je 1942. bilo pet godina, i na osnovu spiska nije imao braće i sestara.

Od lične zaostavštine Zelenbrz je imao akt o usvajanju, dodeli novog prezimena i veroispovesti, kao i pločicu koju su mu sa brojem 1128 dodelili Budisavljević i njeni saradnici, koju i danas nosi.

Zelenbrz je rekao novinarima pre skupa da i danas nosi lančić, jer to nije sećanje, već deo njega.

Nakon što je posle osam decenija konačno saznao svoje pravo poreklo zahvaljujući spisku Budisavljevićeve, 83-godišnji Zelenbrz je rekao da ipak neće vraćati svoje pravo prezime Ivančević.

Kaže da nakon što su ga Zelenbrzovi udomili u Zagrebu 1942. godine, njegova druga majka izlazila u susret svima koji su tokom godina dolazili da pokušaju da ustanove njegovo poreklo.

"Ja sam od toga bežao od malena. Kad je mama umrla, jednog dana mi je proradio klik da idem da vidim šta je to u Jasenovcu", priznao je Zelenbrz.

Kad je naposletku saznao za svoje pravo ime i poreklo, Zelenbrz je rekao da je prošlo "previše godina i prašine palo".

Srbija je premrežena proustaškim udruženjima: Kako je otkriven spisak Diane Budisavljević

"Neko bi očekivao da se strašno osećam. Ja sam srećan da konačno znam, ali je previše vremena prošlo. Malo sam ravnodušan, ali to ne umanjuje volju da priznam svoju mater", rekao je Zelenbrz.

Ristić je rekao da će se založiti da Zelenbrzu bude dodeljeno srpsko državljanstvo, kako bi imao dokument sa svojim pravim identitetom.

Hrvatska istoričarka: Nisam mogla psihički da podnesem fotografije mrtve dece logora u Sisku

Hrvatska istoričarka Nataša Mataušić, koja je doktorirala na temi akcije Budisavljević, prisetila se da su joj "neki od najtežih trenutaka u životu" bili dok je obrađivala fotografije dece iz zavoda poput onog u Sisku, gde je bio Živko.

Mataušić je rekla da je na nekim fotografijama našla zabeleške o imenu i udomitelju, ali da je "na velikoj većini bio samo krstić - dete je umrlo".

"Suočavajući se sa dokumentima i fotografijama u meni je narastala muka. Morala sam da ostavim po strani. Nisam mogla psihički podneti fotografije mrtve dece logora u Sisku", rekla je Mataušić.

Prema njenim rečima, Budisavljević je zaslužna što je decu izvlačila iz logora i što su neka bila usvojena.

"Na kartoteci je pokušavala upisati što je više moguće o svakom detetu. Međutim, bilo je dece koja su bila suviše mala. Za najmanje niko nije mogao davati podatak. Pravila je kartoteku i album da se deca mogu povezati sa roditeljima posle rata", navela je Mataušić.

Neka udomljena deca su se nakon rata vratila svojim pravoslavnim roditeljima, ali je bilo dece koja nikad nisu saznala da su usvojena, neka su saznala, ali se nisu htela vratiti u rodni kraj ili su čitav vek bezuspešno posvetili istraživanju porekla.