Kosovski apsurdi: Ikone i sveci pravoslavni, crkva – rimokatolička

Posle dugih vekova u kojima je bila srpska, pravoslavna bogomolja i svetinja, crkva Svete Ane u selu Gornji Strmac kod Zubinog Potoka preko noći postala je – rimokatolička!

Ministarstvo kulture u vladi tzv. Kosova stavilo je krajem prošle godine, u dugom nizu sličnih slučajeva i ovu pravoslavnu crkvu na Kosovu i Metohiji pod svoju zaštitu, a neki mediji na albanskom u međuvremenu su objavili da se radi o rimokatoličkoj crkvi.

Posle crkve u selu Gornje Vinarce kod Severne Mitrovice, koja je takođe proglašena za katoličku, preoravanja i uzurpiranja manastirišta Bogorodice Hvostanske kod Istoka, napada samozvanog monaha Nikole Džufke na crkvu u Rakitnici kod Podujeva, proterivanja igumana, protosinđela Fotija iz manastira Devine vode kod Zvečana, stavljanje "pod zaštitu" crkve u Gornjem Strmcu samo je još jedan korak u kampanji otimanja pravoslavnih hramova.

Naš izbor

Severna Mitrovica, poslednji vapaj: Stigli smo do kraja, nema za nas Srbe na KiM pravde

U slučaju crkve Svete Ane u Gornjem Strmcu, stratezi kampanje otišli su i korak dalje.

Naime, odmah posle stavljanja i ove pravoslavne svetinje "pod zaštitu" kosovskih vlasti, crkvu Svete Ane i crkvište, u šumi, na teško pristupačnom terenu, na oko 500 metara od prve seoske kuće, obišla je ekipa ovog ministarstva sa grupom albanskih novinara iz Prištine kako bi se valjda, i medijskom kampanjom potpomogla priča da se radi o – rimokatoličkoj crkvi.

"Ništa nije značila ni činjenica da je u crkvi mnogo pravoslavnih ikona na kojima su i srpski svetitelji, pravoslavni krst, da i najobičniji laik može da zaključi da je u pitanju pravoslavna svetinja, to njima ništa ne znači. Ikone i sveci pravoslavni, srpski, krst pravoslavni, crkva rimokatolička", kaže za RT Balkan meštanin jednog od okolnih sela.

Kraj crkve Svete Ane u Gornjem Strmcu nalazi se i srpsko, pravoslavno groblje sa nekoliko desetina grobova, moguće je iz 19. veka, ali je to groblje, kako objašnjava naš sagovornik na jako poroznom terenu, izloženo eroziji.

"Sada se, kako čujemo, pokušava iskoristiti i činjenica da je groblje zahvaćeno erozijom, da se plasira priča kako je to navodno staro albansko groblje i da je, još u vreme Miloševića, kako bi se prikrila činjenica da se radi o grobovima Albanaca, groblje rušeno, zatrpavano, presipano zemljom. Sve ovo, uprkos istini, znanoj svima, da u ovom kraju nisu živeli Albanci, da ni jedne albanske kuće nema niti je bilo kilometrima i kilometrima okolo", kaže sagovornik RT Balkan.

Crkva Svete Ane u Gornjem Strmcu vekovima unazad mesto je okupljanja Srba i iz ovog ali i iz okolnih sela, iz Varaga, Ugljara, Zupča, mesto verskih obreda, molitvi.

O očevima i njihovoj deci iz kosovskih geta: Koliko ih još gorkih čaša čeka?

Meštanin Gornjeg Strmca Aleksandar Perović nedavno je novinarima portala Kosovo onlajn posvedočio je da "kroz istorijsko življenje crkve Svete Ane žive i meštani Strmca i Ibarskog Kolašina".

"Od kako Srbi znaju za sebe, od tada se i zvono čulo, krstilo i srpski zborilo, odnosno  Gospodu Bogu i Svetoj Ani molilo. Mi koji smo nastavili to da radimo, svetinju da obilazimo, molimo se za one koji ne znaju šta čine, koji silu upotrebljavaju, ne znajući da se ni jedna čovečija sile ne može meriti sa božijom", reči su Perovića.

Meštani Gornjeg Strmaca u crkvi Svetog Ane slave i seosku slavu – Mali Spasovdan. Od kako se čulo da je crkva na udaru kosovskih vlasti, da je je proglašena za rimokatoličku, poslednjih nedelja u svetinji je više ljudi, dolaze, pale sveće, mole se...

I kada krenu u crkvu, pitaju se, kažu, smeju li u svoju svetinju, da neki kosovski zakon ne prekrše, da ih neko ne zaustavi, uhapsi, jer je crkva sada "pod zaštitom" prištinskih vlasti.

Proces "falsifikovanja i brisanja jedne civilizacije" kako je nedavno za RT Balkan ocenio novinar i književnik iz Gračanice Živojin Rakočević se nastavlja.