Zapadni Balkan i EU: Albanci neće s Makedoncima, Skoplje muče Bugari, Crnogorci optimistični

U Minhenu je danas, u okviru Bezbednosne konferencije, održana panel diskusija o situaciji na Balkanu i proširenju Evropske unije na zapadnobalkanske zemlje.

Predsednik Crne Gore Jakov Milatović izjavio je da u toj zemlji "postoji osećaj optimizma", posebno imajući u vidu promenu političkog establišmenta prethodnih godina.

"Ja sam prošle godine izabran za predsednika. Krajem prošle godine dobili smo i novu vladu. Premijer je moj kolega iz iste stranke. Dakle, postoji osećaj optimizma, a plan je zaista ambiciozan. Agenda je proevropska sa ciljem da zemlja bude u Evropskoj uniji do 2028. godine i da 2028. godine postane 28. članica", rekao je Milatović.

On je dodao da bi najbolji način da se pomogne regionu bila promocija pristupanja Crne Gore Evropskoj uniji.

Vučić sa Mercom: Srbija ozbiljan partner u stabilizaciji geopolitičkih prilika

"Pristupanje Crne Gore bilo bi mnogo veće od same Crne Gore. To bi bilo svetlo na kraju tunela za ceo region jer bi pokazalo ostalim zemljama da je članstvo još uvek moguće, što mnogi ljudi ne misle, s obzirom na to da je poslednja zemlja koja je ušla u EU Hrvatska 2013. godine", istakao je crnogorski predsednik.

Predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski rekao je da se njegova vlast suočava sa otporom opozicije kada je reč o ubacivanju bugarske nacionalne manjine u preambulu makedonskog Ustava.

"Oni se ne slažu jer bi želeli da na talasu populizma i nacionalizma dođu na vlast. I verovali ili ne, oni poručuju svim ljudima u Severnoj Makedoniji da pre svega žele da dođu na vlast, a posle toga da kažu šta im je plan. To je neka mistifikacija koja nije neophodna. To je sasvim jasno", poručio je Pendarovski.

On je ukazao da Evropska unija nije tema u zemljama Zapadnog Balkana već dugi niz godina.

"U Severnoj Makedoniji smo čekali 17 godina da rešimo taj spor oko imena sa Grčkom. Uspeli smo da postanemo članica NATO-a, ali još uvek nismo u potpunosti u tom procesu pridruživanja Evropskoj uniji. I ne možete da objasnite narodu da smo mi jedina država na svetu koja je promenila naziv države da bi ušla u tu organizaciju. I odjednom se na taj put postavlja neki bilateralni sitan spor", rekao je makedonski predsednik.

Albanski premijer Edi Rama istakao je da se nada da će njegova zemlja biti odvojena od Severne Makedonije kada je reč o putu ka članstvu u Evropskoj uniji.
Prema njegovim rečima, napredak Albanije na evropskom putu bio je blokiran zbog toga što su dve zemlje posmatrane kao "par".

On je, međutim, rekao da je nešto počelo da se dešava.

"Novi plan rasta, više novca za nas u regionu i otvaranje ka jedinstvenom tržištu Evropske unije. Tu je i bezbednost oko koje svi moramo da budemo okupljeni", naglasio je Rama, dodavši da bi i zemlje Zapadnog Balkana trebalo da sede za istim stolom sa članicama EU.

"Zašto ne bismo bili u Evropskom parlamentu, u odborima, u Savetu - ne kao članovi sa pravom glasa, već kao deo iste porodice", naveo je albanski premijer.

Govoreći o odnosu Beograda i Prištine, Rama je rekao da tzv. Kosovo ne pregovara sa Srbijom, već sa Evropskom unijom i SAD.

"Postoji takozvani francusko-nemački plan koji je jasan. Postoje stvari koje jedna strana treba da uradi, i koje druga strana treba da sprovede. Kosovo čak i ne mora da ide u Brisel, već treba samo da potpiše jednostrano taj plan, preda ga Lajčaku, i kaže 'Spremni smo da ga implementiramo', a onda da prepusti drugoj strani da uradi ono što mora, kako bi ga sprovela", naveo je Rama.

Istakao je da ne može da bude izgovor da se nešto ne uradi to što se druga strana ne ponaša dobro.

"Neophodno je sprovesti svoj deo obaveza", poručio je albanski premijer.

Američka senatorka iz Nju Hempšira Džin Šahin poručila je da je imperativ da se Sjedinjene Države i Evropska unija "fokusiraju na ono što se dešava na Zapadnom Balkanu" i spreče eventualno eskalaciju situacije.

"Bilo da se radi o Kosovu, Srbiji, Bosni i Hercegovini ili proširenju Evropske unije. Ako očekujemo od političara da donesu teške odluke kako bi reformisali svoju zemlju, onda moramo da im pokažemo da na kraju toga postoji prilika da ljudi u njihovoj zemlji uživaju u određenim nagradama", rekla je Šihan.