Srbija i Balkan

Srpsko-hrvatski odnosi: Ko je na pravoj strani istorije

Ironija je da Hrvatska nekome govori da treba da se svrsta na pravu stranu istorije, kaže za RT Balkan Ratko Dmitrović, dodajući da je to što Zagreb drži lekcije Srbiji o tome - tragikomično
Srpsko-hrvatski odnosi: Ko je na pravoj strani istorije© Tanjug/AP Photo/Omar Havana

Odnosi Srbije i Hrvatske na veoma su niskom nivou, a najnovija epizoda u kojoj je šef hrvatske diplomatije Goran Grlić Radman nazvao predsednika Srbije "trabantom i satelitom Rusije" i istakao da njegova politika mora da odluči "na kojoj će stolici da sedne" samo je još jedan pokazatelj da ima malo diplomatije a mnogo omalovažavanja, koje, kao po pravilu, obično inicira hrvatska strana. 

Na protestnu notu Ministarstva spoljnih poslova Srbije koje je osudilo mešanje u unutrašnje stvari Srbije, hrvatsko Ministarstvo spoljnih poslova odgovorilo je saopštenjem da Srbija mora da se svrsta na pravu stranu istorije. 

Osvrnuo se na reči hrvatskog šefa diplomatije i doskorašnji direktor BIA i osnivač Pokreta socijalista Aleksandar Vulin koji je naveo da pošto su Hrvati NDH dva puta dobili od Nemačke (1941. i 1991), oni i ne mogu da razumeju da Srbi svoju državu nisu dobili ni od koga.

Srbija je odlučila da ne izda braću, naveo je Vulin u svom saopštenju, "a Hrvatska to teško može da razume, jer ona nema braću, ima samo gazde". On je reagovao i na saopštenje hrvatskog MSP-a u kojem se od Srbije traži svrstavanje na pravu stranu istorije. 

"Pristajem da prihvatim da je Hrvatska u pravu i da je na pravoj strani istorije, samo ako nam pokažu kada su Hrvati bili na pobedničkoj strani istorije i kada nam pokažu koji je grad lepše, srdačnije i iskrenije od Zagreba dočekao Hitlerovu vojsku", poručio je Vulin.

Ironija je da Hrvatska nekome govori da treba da se svrsta na pravu stranu istorije, kaže za RT Balkan nekadašnji ministar u Vladi Srbije, novinar i publicista Ratko Dmitrović.

"Kada je to hrvatska politika bila na pravoj strani istorije? U svetskim sukobima uvek su bili na pogrešnoj strani istorije. Držati lekciju Srbiji i Srbima koji su uvek bili na pravoj strani nije ni uvredljivo nego tragikomično", ističe Dmitrović.

On dodaje da je apsolutno nejasno iz kojih motiva je Grlić Radman govorio o Srbiji, osim iz ličnih, a onda i vladinih.

"Ništa to nije novo osim što je u ovom slučaju, on pokušao da razdvoji odnos prema narodu i odnos prema politici. Ali predsednik Srbije, kao i predsednik Hrvatske, nije pao s kruške nego je izabran", ističe Dmitrović.

On ukazuje da je važna činjenica da se sve to događa i pored toga što u Beogradu i Zagrebu postoje koalicione vlade u kojima učestvuju hrvatska, odnosno srpska stranka.

"U Zagrebu, Srpska samostalna demokratska stranka Milorada Pupovca participira u vladi i daje potpredsednika. Neverovatno je da hrvatski ministar sebi dopusti tako nešto, a još je neverovatnije da predsednik srpske partije Milorad Pupovac ćuti", ističe Dmitrović.

I direktor Dokumentaciono-informativnog centra "Veritas" Savo Štrbac slaže se da sama poruka ministra Grlić Radmana, o uvođenju sankcija Rusiji i usklađivanju spoljne politike sa onom EU, ne odstupa od zvaničnog stava hrvatske vlade, ali ni Evropske unije čiji je Hrvatska član.

"Način na koji je to rekao, međutim, pokazuje da ne krasi hrvatskog ministra neka diplomatska mudrost, a njen nedostatak samo je pogoršao ionako loše odnose dve zemlje. Možda je u pitanju bila nespretnost, ali možda je i namera budući da je ovo super-izborna godina u Hrvatskoj, a u predizbornoj kampanji tradicionalno se dobijaju poeni na negativnom odnosu prema Srbiji i Srbima", napominje Štrbac.

On podseća da je uručivanje protestnih nota postalo vrlo učestalo kada su u pitanju dve susedne zemlje: nedavno je Zagrebu uručena protestna nota zbog spaljivanja lutke sa likom Vučića, a pre toga, krajem godine, Zagreb je Beogradu uručio protestnu notu zbog organizovanja skupa na Pravnom fakultetu "Pravni subjektivitet Republike Srpske Krajine".

"To samo pokazuje da su odnosi na veoma niskom nivou, čak nižem nego za vreme ratova devedesetih godina prošlog veka kada su Slobodan Milošević i Franjo Tuđman ipak imali međusobnu komunikaciju, dok ona danas gotovo da ne postoji", ističe Štrbac.

Omalovažavanje se moglo nedavno čuti i od hrvatskog predsednika Zorana Milanovića koji je srpsku politiku nazvao "kupusarom": godinama je izrazito proevropska, pa izrazito proruska, a narod striže ušima, kako je rekao hrvatski predsednik.

"Nema nikakve razlike između Josipovića, Kolinde, Milanovića, pri čemu Milanović nema 'ručnu'. To što je rekao i govori o Srbima i srpskoj politici, to isto govori i za Plenkovića i još deset puta gore. Srbija zaista nema partnera u hrvatskoj politici. Postojao je jedan tračak nade u jednom trenutku koji se zvao Ivo Sanader. To je čovek koji je sada u zatvoru, njihova stvar, koji je prvi došao na Badnjak kod Srba i na vratima rekao: "Hristos se rodi". Za vreme njega drugačiji odnos je bio prema Srbima u Hrvatskoj i pojedinačno i kolektivno", ističe Ratko Dmitrović.

image