Kako je prozapadna opozicija obeležila 24. februar?

Ruku pod ruku sa ambasadorima Izraela, Švedske, Velike Britanije, Nemačke, Italije i drugih zapadnih zemalja koje podržavaju Kijev, na skupu održanom pre dva dana u Beogradu, povodom godišnjice Specijalne vojne operacije u Ukrajini, šetali su i predstavnici srpske prozapadne opozicije.

Među učesnicima "Marša solidarnosti s Ukrajinom" mogli su se tako videti Radomir Lazović i Dobrica Veselinović iz Zeleno-levog fronta, ali i Pavle Grbović iz Pokreta slobodnih građana. Gradskim ulicama šetali su i Nenad Čanak, Zoran Živković i Dragan Šormaz koji je ogrnuo ukrajinsku zastavu, a bilo je tu i "novih nada" srpske opozicije, poput Pavla Cicvarića iz studentske organizacije "Borba".

Deo prozapadnih opozicionara, takođe je, nedavno, bio ožalošćen i zbog smrti ruskog političara Alekseja Navaljnog, a neki od njih, kao na primer lider LDP-a Čedomir Jovanović, učestvovali su i u protestnom skupu održanom ispred ruske ambasade.

Popriličan je to broj političara po kvadratnom metru proukrajinske kolone, reklo bi se, pogotovo uzevši u obzir da je reč o izražavanju stava dijametralno suprotnog onom što misli većina birača.

Jer bez obzira na to što Grbović iz Pokreta slobodnih građana uverava da su on i njegove kolege marširajući za Kijev, "na pravoj strani", činjenica je da na toj strani nisu građani koje on pokušava da zastupa.

Istraživanja javnosti, naime, pokazuju da građani u Srbije uglavnom nemaju dileme oko toga da nije Rusija, već su NATO i Ukrajina krivci za sukob u Ukrajini, te da je isto tako većina građana protiv politike uvođenja antiruskih sankcija. Kome se, dakle, s obzirom na takvo raspoloženja naroda, obraćaju srpski opozicionari učestvujući u ovakvim skupovima, i kakav je njihov cilj?

"Ne obraćaju se oni narodu, već onome ko ih je stavio u jednu kolonu i ko ih finansira, a to čak nije ni Zapad, već bi se pre moglo reći da se radi o globalističkoj dubokoj državi", ukazuje publicista Igor Ivanović.

Nije li takva "dvostruka igra" rizik za političare čija je namera da se domognu vlasti i dobiju priliku da odlučuju?

"Njih ne interesuje glasačko telo samo po sebi, jer oni s tom politikom ne mogu da dobiju ni kritičnu masu, a kamo li masu za pobedu. Da li biste se vi plašili da će vam hakeri s bankovnog računa uzeti 200 miliona? Ne bojite se toga, jer te milione nemate, a isto tako se ni oni ne boje da će izgubiti birače", ukazuje Ivanović.

Sagovornik RT Balkan, međutim, ukazuje, da se u okviru Kolektivnog zapada, politika i ne vodi više na tom nivou – nivou izbora i osvajanja podrške naroda.

"Bitno je da budete postavljeni. Tako se vraćamo na doba namesništva, na duh Oskara Poćoreka, ili ono što se danas zove 'visoki predstavnik'. Tu je bitno biti vazal", zaključuje Ivanović.

Reditelj i pisac Dragoslav Bokan ističe da je skup održan 24. februara u Beogradu, zapravo bio "NATO miting koji je imao zadatak da velikim gospodarima pokaže ko im je veran čak i po cenu minusa kod glasača i sopstvene javnosti".

"Iza Ukrajine stoje isti oni koji su stajali i stoje iza tog dela evropske građanističke opozicije u Srbiji, i to se najbolje pokazalo dok su zajedno obeležavali svoju poslušnost  gospodarima. Skup u žuto plavim bojama nije vezan toliko za dan početka SVO, već i za obznanu  apsolutne poslušnosti agendi koja im je data, a koja je rusofobna i srbofobna", uverava Bokan.

Nisu tu, ističe, bitni ni glasači, ni stavovi, ni politika. Reč je samo o poslušnosti.

"Postoje samo veliki centri u Londonu, Briselu i Vašingtonu i iz tih centara idu naredbe i ka Kijevu i ka Beogradu, i ka Zagrebu i drugim raznim mestima. U Beogradu njihovi zahtevi imaju apsolutnu manjinsku podršku i to ovako nameštenu i politički organizovanu. Narod u Srbiji je na potpuno drugoj strani, a to nije samo strana Rusije, već strana pravde i istine. To sve pokazuje i srpski odnos prema sopstvenom stradanju od istih onih koji su napravili i tu tragediju u Ukrajini, a koji se sklanjaju iza plavo-žute boje. Jer, prava boja je zapravo plava, sa zvezdicama i sa natpisom NATO", zaključuje Bokan.