Deklaracija iz Tirane: Oštra osuda Rusije, podrška ulasku Ukrajine u NATO

Objavljen je tekst saopštenja sa samita "Ukrajina - Jugoistočna Evropa" u Tirani, u kome je Rusija kritikovana na izuzetno oštar način.

Prethodno je predsednik Srbije izjavio da je na njegovu inicijativu iz deklaracije izbačen deo koji se tiče sankcija Rusiji i deo o navodnom ruskom malignom uticaju. Srbija je takođe tražila da se iz saopštenja izbaci konstrukcija "naše države" i "naše zemlje", budući da deo država potpisnica ne priznaje tzv. Kosovo.

"Ničim izazvana vojna agresija protiv Ukrajine ostaje najveća pretnja evropskoj bezbednosti i međunarodnom miru. Ovaj čin agresije je neprihvatljiv i predstavlja nesumnjivo kršenje međunarodnog prava, uključujući Povelju UN, i zločin protiv ukrajinskog naroda", navodi se u prvoj od 12 tačaka zajedničkog saopštenja koje su potpisali svi okupljeni lideri.

"Ponovili smo našu nepokolebljivu podršku ukrajinskoj nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu u okviru njenih međunarodno priznatih granica iz 1991. godine i ostajemo posvećeni pružanju podrške Ukrajini, koja joj je potrebna kako bi prevladala ruski agresorski rat onoliko dugo koliko je potrebno da se postigne sveobuhvatan, pravedan i trajni mir u skladu sa Poveljom UN i na osnovu ukrajinske formule mira", dodaje se.

Lideri takođe pozivaju "celu međunarodnu zajednicu da snažno poveća podršku Ukrajini u njenoj borbi za slobodu, nezavisnost i teritorijalni integritet".

Kako se dodaje, lideri su "ponovo potvrdili solidarnost sa Ukrajinom i njenim narodom u njihovoj herojskoj odbrani njihove slobode i njihovih zajedničkih vrednosti".

Potpisnici su naglasili da ih spajaju "zajedničke evropske vrednosti i vizija njihovog daljeg razvoja u okviru ujedinjene Evrope".

U saopštenju se dodaje da je ponovo potvrđena rešenost "da se intenziviraju zajednički napori radi obezbeđenja daljeg napretka i međusobne podrške ka članstvu regiona Zapadnog Balkana, Ukrajine, Republike Moldavije i Gruzije u Evropskoj uniji".

Takođe je iskazana podrška ukrajinskim naporima za priključenje NATO-u.

"U potpunosti podržavamo pravo Ukrajine da bira sopstvene mere bezbednosti. Saveznici u NATO-u i zemlje kandidati pohvaljuju korake preduzete ka njenom budućem članstvu u NATO-u i podržavaju Ukrajinu da postane članica Alijanse čim to uslovi bezbednosti dozvole", navodi se u deklaraciji.

"Obavezujemo se da ćemo povećati naše zajedničke napore u borbi protiv dezinformacija, uključujući lažne narative o ratu, i ostati posvećeni borbi protiv hibridnog ratovanja i izazova sajber bezbednosti, doprinoseći stabilnosti i bezbednosti međunarodne zajednice", navode lideri u zajedničkom saopštenju.

"Danas smo u Tirani potvrdili našu solidarnost i podršku Ukrajini, izrazili posvećenost učestvovanju u oporavku i obnovi Ukrajine nakon rata, kako bismo omogućili ukrajinskom narodu da obnovi svoju zemlju", dodaje se.

Kako zaključuju lideri na samitu "Ukrajina - Jugoistočna Evropa", oni kao "prijatelji Ukrajine" potvrđuju "čvrsto uverenje da će samo ujedinjeni moći da povrate mir, stabilnost i pravičan prosperitet na evropskom kontinentu".

Potpisnici su predsednica Moldavije Maja Sandu, predsednik Crne Gore Jakov Milatović, predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski, premijer Albanije Edi Rama, predsednica Saveta ministara BiH Borjana Kristo, premijer Bugarske Nikolaj Denkov, premijer Hrvatske Andrej Plenković i premijer Rumunije Jon - Marsel Čolaku i predsednica tzv. Kosova Vjosa Osmani.

Kako je "Sputnjik" saznao, Srbija je iz deklaracije izbacila 11. i 12. tačku.

Jedna od tačaka koju je Srbija izbacila glasi:

"Potvrđujemo važnost i neophodnost uvođenja sankcija protiv Ruske Federacije kao odgovor na njen ničim izazvan akt agresije i kršenja međunarodnog prava".

U drugoj izbačenoj tački se navodi:

"Prepoznajući negativne efekte ruskog zlonamernog mešanja u demokratske procese i unutrašnje stvari suverenih država, ujedinjeni smo u našoj posvećenosti da se borimo protiv takvih akcija. Priznajemo destruktivni uticaj ruske propagande, hibridnog ratovanja i kampanja dezinformacija i obavezujemo se da ćemo unaprediti naše napore u borbi protiv ovih izazova, doprinoseći stabilnosti i bezbednosti međunarodne zajednice".

Iz tačaka 6. i 7. deklaracije izbačena je reč "zemlje" jer Srbija ne priznaje svoju južnu pokrajinu kao državu, iako je predsednica privremenih prištinskih institucija Vjosa Osmani ponavljala da je tzv. Kosovo zemlja.