Srbija i Balkan
Otimanje Visokih Dečana: Priština osam godina odbija da manastiru vrati 24 hektara manastirskog imanja
U novijoj, paralelnoj albanskoj istoriji, navodi se inače da su imanja manastira Dečani pripadala plemenu Gaši koje je i podiglo ovaj "albanski manastir"
Nepunih osam godina od odluke Ustavnog suda tzv. Kosova o vraćanju 24 hektara zemljišta manastiru Visoki Dečani, koji je odlukom Uneska stavljen na spisak ugroženih spomenika, čitav proces nije odmakao ni korak od sudskog rešenja.
Lokalne vlasti u u Dečanima odbijaju da sprovedu odluku, tzv. međunarodna zajednica reaguje povremeno ponekim mlakim saopštenjem o potrebi poštovanja zakona, dok same kosovske vlasti ponavljaju mantru o "Miloševićevim vremenima" kao i da ta zemlja nikada nije pripadala manastiru već je "poklonjena Visokim Dečanima".
Suština svega jeste da manastir koji je godinama izložen napadima ekstremnih Albanaca i koji 24 sata dnevno čuvaju vojnici KFOR-a nije, i niko ne zna kad će, i fizički doći u posed zemljišta koje mu pripada čak i po odluci tzv. kosovskog pravosuđa, odnosno, kada će promena koju je naložio sud biti konačno upisana u kosovski katastar.
Najnovija reakcija međunarodne zajednice stigla je juče od šefa Euleksa na Kosovu Pjetra Barbana koji je rekao da je "sudska odluka o vraćanju zemljišta manastiru Visoki Dečani obavezujuća za Prištinu".
Barbano je na društvenim mrežama objavio da "odluka iz 2016. obavezuje sve pojedince i ustanove, bez izuzetka".
"Dovođenje u pitanje odluke Ustavnog suda podriva nezavisnost pravosuđa, narušavajući vladavinu prava", naveo je Barbano.
Do istog zaključka, samo četiri godine ranije, došli su i šefica kancelarije EU na Kosovu, ambasadorka Natalija Apostolova, i Jan Bratu, šef misije OEBS-a koji su apelovali na kosovske vlasti da "sprovedu odluku ustavnog suda od 19. maja 2016. godine", uz poziv "da opština Dečani i sve kosovske institucije podrže vladavinu zakona kao jedan od stubova slobodnog i demokratskog društva".
Iguman manastira Sava Janjić je još pre četiri godine izjavio da je cilj lokalnih vlasti da se zemljište otme kako bi preko manastirskih njiva bio izgrađen put.
Janjić je tada objasnio da se 24 hektara ne upisuju u katastar kao posed manastira jer se tome protive lokalne vlasti, opština Dečani, "iza koje stoje najmoćniji klanovi ovog dela pokrajine pod jakim uticajem Ramuša Hardinaja, koji je svih ovih godina bio najveći protivnik rešavanja ovog pitanja i bez koga se u ovoj opštini ništa ne može dogoditi".
Četiri godine kasnije, Ramuš Haradinaj nije više premijer Kosova, međutim ni pod vlašću Aljbina Kurtija, nema po ovom pitanju napretka, šta više...
Lokalne vlasti iz Dečana ostaju u međuvremenu pri tvrdnji da pomenuta 24 hektara manastirske zemlje pripadaju društvenim preduzećima "Ariko" i "Iljirija" i da ta zemlja "nikada nije pripadala Visokim Dečanima". U istom kontekstu je i teza da je Ustavni sud tzv. Kosova svojom odlukom ustvari "legalizovao odluku Slobodana Miloševića iz 1997. godine kada je odlučio da tu zemlju pokloni manastiru".
Pre odluke Ustavnog suda Kosova, spor oko manastirskog zemljišta Visokih Dečana trajalo je punih 16 godina. Pre 12 godina, 2012. Vrhovni sud tzv. Kosova potvrdio je manastiru vlasničko pravo na 24 hektara zemlje, ali su lokalne albanske vlasti u Dečanima reagovale zahtevom da se "proglase nevažećim sve odluke, zakoni i drugi akti iz perioda 1990. – 1999. godine kada je Jugoslaviju vodio Slobodan Milošević".
Priču o Slobodanu Miloševiću koji je, navodno, poklonio Dečanima 24 hektara zemlje, ponovila je nedavno i predsednica tzv. Kosova Vjosa Osmani koja je rekla da "vraćanje zemlje Visokim Dečanima ne bi trebalo rešavati prema odlukama Slobodana Miloševića".
Iz manastira su tada odgovorili da Slobodan Milošević nije bio uključen u odluku kojom je 1997. godine manstiru vraćeno 24 hektara zemljišta i da je ta odluka zasnovana na pravu Visokih Dečana da dobije barem deo od 700 hektara imovine koliko je manastiru oduzeto 1946. godine od strane komunističkih vlasti. Iz manastira su povodom izjave Osmani tada upitali i "zbog čega na desetine hiljada odluka iz tog vremena koje su u korist Albanaca nisu takođe automatski nezakonite".
"Zašto bi ovaj diskriminativan stav trebalo da se odnosi samo na zemljište manastira Visoki Dečani? I zašto odluka Ustavnog suda Kosova o zemlji manastira Visoki Dečani nije sprovedena već sedam godina, bez ikakve pravne odgovornosti lokalnih predstavnika", upitali su tada iz manastira podsećajući da je Ustavni sud tzv. Kosova 2019. godine poslao pismo manastiru kao odgovor na žalbu zbog nesprovođenja sudske presude o zemlji, i još jednom potvrdio da je odluka Ustavnog suda iz 2016. godine pravno obavezujuća".
Vraćanje zemlje Visokim Dečanima bilo je predmet i godišnjeg izveštaja Stejt Departmenta o verskim slobodama na Kosovu tokom 2022. godine u kome je konstatovano da "opštinski zvaničnici Dečana i centralna vlada i dalje ne sprovode odluku Ustavnog suda iz 2016. godine kojom je manastiru priznato vlasništvo nad 24 hektara zemlje".
U izveštaju je konstatovano i da uprkos novoj odluci Ustavnog suda iz 2021. godine koji je pitanje prosledio državnom tužiocu, na kraju godine tužilac nije pokrenuo krivični postupak protiv službenih lica odgovornih za dobijanje izvršenja odluke.
U proces se nakratko, na pitanje "Radija Slobodna Evropa" uključila i vlada Aljbina Kurtija iz koje na pitanje ovog medija da li su za ili protiv sprovođenja odluke Ustavnog suda odgovorili da će "Vlada Kosova biti maksimalno posvećena očuvanju legitimnih prava manastira Dečani koji je deo bogatog kulturnog nasleđa Kosova".
Zanimljiv je i stav prištinskog profesora međunarodnih odnosa Dorajeta Imerija koji je nedavno u izjavi medijima rekao da je "Kosovo izgubilo bitku za zemljište oko manstira Visoki Dečani", ali je pomenuo i mogućnost da se "propust kosovskog pravosuđa ispravi".
"Ustavni sud je doneo odluku u vezi zemljišta oko manastira Dečani. Znam da je Ustavni sud gledao samo proceduru odlučivanja, a ne i zakon i koliko znam sud se bavio nečim drugim", rekao je Imeri.
Po njegovim rečima, "logika je takva da je Kosovo tu bitku izgubilo jer je jedna od kosovskih institucija rekla da je to pitanje u redu i da treba da se sprovede. Profesor je dodao da "taj propust kosovskog pravosuđa, odnosno kosovskog političkog sistema može da se ispravi kroz ponovljeno suđenje pred sudom koji je u Savetu Evrope".
U novijoj, paralelnoj albanskoj istoriji, navodi se inače da su imanja manastira Dečani pripadala plemenu Gaši koje je i podiglo ovaj "albanski manastir".
