Srbija i Balkan
Čvrsti dokazi o istrebljenju Srba na KiM na suđenju liderima tzv. OVK: Kidnapovani, mučeni, ubijani..
Srbi su na suđenju govorili o tome kako su kidnapovani i mučeni, dok su Albanci koji su svedočili bez mera zaštite uglavnom u sudnici "gubili pamćenje"
U prvoj godini suđenja za ratne i zločine protiv čovečnosti bivšim liderima tzv. OVK Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju pred Specijalizovanim sudom u Hagu Srbi su sa mesta za svedoke uglavnom govorili javno, navodeći patnje kroz koje su prošli u logorima tzv. Oslobodilačke vojske Kosova, pišu "Novosti".
Oni koji su preživeli sećali su se kako su kidnapovani i mučeni. Deo njih došao je da govori o članovima porodica koje su teroristi OVK ubili, a njihova tela dobili su mnogo godina kasnije, ili se ni danas ne zna gde počivaju.
Albanci koji su svedočili bez mera zaštite uglavnom su u sudnici gubili pamćenje, nisu se sećali rata, govorili su da tzv. OVK nije imala komandu ni organizaciju. To su, takoreći, po njima, bili paori koji su danju orali njive, a noću uzimali oružje da se brane. Pripadnici međunarodnih organizacija i pored pokušaja da u nekoj meri opravdaju tzv. OVK, iskreno su govorili da se Tačijeva gerila pitala za sve i da su Srbi praktično bili glineni golubovi.
U optužnici liderima tzv. OVK se navodi da su bili deo udružene zločinačke organizacije od marta 1998. do septembra 1999. godine, optužuju se za zastrašivanja, hapšenja, maltretiranja, kidnapovanja, najmanje 102 ubistva Srba, Roma, "nelojalnih" Albanaca, u 42 improvizovana logora na Kosovu i Metohiji i severu Albanije nad preko 400 zatvorenika.
Tužioci baziraju ispitivanje na tome da je tzv. OVK imala svoju komandu, organizaciju i hijerarhiju. Do sada su se čule priče 48 svedoka, a biće ih još oko 150.
Opisi iz optužnice su jezivi. Pominje se kako su zatvorenici tučeni, kako su morali da vrše nuždu u prostorijama gde su bili zatvoreni, slušali patnje ostalih, tukli su ih šipkama, puškama, lancima...
"Kada je jedan zatvorenik pitao da dobije vodu naterali su ga da popije razređivač. Član OVK naredio je dvojici pritvorenika da se skinu i imaju seks. U ćelijama su napadali slepi miševi svuda po telu. Udarani su čekićem. Cigarete su im gašene po koži", navodi se u delovima optužnice gde se opisuje maltretiranje zatvorenika u Prizrenu.
Spominju se stradanja u Likovcu, Lapušniku, Klečki, streljanje na Brdu Beriša...
U sudnici se često ukazivalo na zastrašivanje svedoka, a Veseljiju, Tačiju i Seljimiju su uvedene posebne mere u zatvoru, jer su preko posetilaca koji su im dolazili u Hag pokušavali da utiču na svedoke da promene iskaze koje su davali ranije.
Tako je u sudnici o knjizi koju je napisao o ratu i strukturi tzv. OVK govorio Hajruš Kurtaj, nekadašnji komandat brigade "Agim Bajrami", ali je pred svojim nekadašnjim komandantima govorio kako je sve pogrešno pisao, da to nije bilo tako, da nije imao komandu, ni telefon da nekome javi šta se dešava, te da se ne seća da je Tači uopšte dolazio da obiđe brigadu koju je vodio. A, sve suprotno je ranije govorio u iskazu.
Advokat Zoran Živanović koji je učestvovao u suđenjima Tribunala u Hagu, a sada se nalazi na spisku advokata prijavljenih i za Specijalizovani sud, istakao je za "Novosti" da "generalno gledano proces za optužbu ide u dobrom pravcu".
"Tužilaštvo tvrdi da je u vreme posle povlačenja naših vojnih snaga OVK vedrila i oblačila na Kosovu i Metohiji i činila sve da što više Srba koji su ostali odu iz južne srpske pokrajine. Takođe, po meni je i na osnovu svedočenja u ovih godinu dana dokazano da je bilo masovnih ubistava Srba i progona i pre toga. Svi koji su se nalazili na čelu OVK su deo zločinačkog plana da što više Srba napusti KiM i moraju biti odgovorni za zločine. Takođe, i na osnovu toga što ih ne puštaju da se brane sa slobode može se zaključiti da će biti kažnjeni na dugi niz godina i da se optužbe ne mogu ublažiti. Po mojoj proceni, to su kazne od 30 godina pa do doživotnih, ne možete biti odgovorni za ubistva sto ljudi i dobiti nekoliko godina zatvora, naveo je Živanović.
On dodaje da je zaštita svedoka relativna, jer u nekom trenutku odbrana dobija imena onih koji će govoriti.
"Mislim da taj njihov pokušaj da zastraše svedoke može eventualno da utiče na albanske žrtve, jer se u optužnici pominju i Albanci koji su stradali, jer su bili protiv OVK. Smatram da će biti još optužnica i da ovo nije kraj. Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i oficiri tzv. OVK: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sulejman Seljimi, Rustem
Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.
Živanović smatra da će se i oni u nekom periodu naći u optužnicama i da će im se suditi u odvojenim postupcima pred drugim sudovima.
Možda i najpotresnije svedočenje bilo je Dragice Božanić iz sela Opteruša, kojoj su oteti i ubijeni maloletni sin Nemanja (16) i suprug Mladen (49) u julu 1998. kod Orahovca. Tela je dobila tek 2006. godine kada su pronađeni njihovi ostaci u masovnoj pećini Volujak, među ostalim Srbima.
Božanićeva (64) je svedočila da su pripadnici paravojske u noći između 17. i 18. jula 1998. pucali na kuću njene porodice i napali druge Srbe u selu Opteruša i da su se ujutro svi predali.
"Tražili su nešto po kući, ne znam šta, a nama su naredili da sednemo u dvorište. Moj sin je bio povređen, izgreban po licu od cigle dok su bacali granate na kuću. Potom su žene odvojili od muškaraca koje su pritvorili u podrumu jedne kuće. Čula sam kako muža tuku i ispituju o starijem sinu koji je bio u vojsci tada kao redovan vojnik i kada su nas napali nije bio u selu, rekla je Božanićeva.
Dejan Jeftić, zarobljenik u Budakovu je ispričao da je imao 19 godina kada je otet zajedno sa Stankom Stankovićem i Krstom Jeftićem.
"Nismo dobili ništa osim batina! Oteli su nas Albanci koje sam poznavao od malena. Tukli su nas, udarali lancima i puškama, vezivali nam oči, bili smo goli do pojasa. Bili smo izmučeni, imali smo samo jednu želju- pitali smo se da li ćemo preživeti", rekao je Jeftić.
Član misije OEBS Sandra Mičel je istakla da se tzv. OVK pitala za sve i da je posle ulaska međunarodne misije na Kosovo i Metohiju juna 1999. godine bilo dosta osvetoljubivosti, ubijenih Srba i Roma.
"Mnogo lokalnog stanovništva je počelo da odlazi. Albanci su se vraćali kućama iz izbeglištva u Albaniji, videli zapaljene kuće, bili su ljuti i onda su to iskalili na nekom. Počeli smo da primećujemo razne obrasce i trendove. Muškarci obučeni u crnu odeću sa znakom OVK obavljali su funkcije policije, delili imovinu ili stanove. Bilo je izveštaja da OVK kidnapuju ljude, hapse, vode ih na informativne izveštaje. Čitav niz aktivnosti je bio u pitanju - od paljenja kuća do pretnji Srbima i Romima da napuste pokrajinu", navela je Mičel.
Ona je navela da su sa svih krajeva pokrajine dolazile ovakve informacije, a da su pripadnici tzv. OVK tvrdili da napade ne vrše njihovi pripadnici već banditi koji nose njihove uniforme.
"To je govorio i Tači. Tražili smo da istraže krivična dela, ali nikada nismo dobili odgovor. Ljudi iz tzv. OVK su preuzeli sve - komunalne službe, bolnice, policiju, a gradonačelnici su ponosno govorili - nas je postavio Tači", istakla je Mičel.
Predrag Dedić čiji je sin Boban otet i ubijen jula 1999. godine u Orahovcu je ispričao da ni danas ne zna gde je telo njegovog sina.
"Moj sin je imao je 37 godina. Saznao sam da je odveden u zatvor tzv. OVK u zgradi bivšeg vatrogasnog doma i otišao sam da pokušam da ga oslobodim. Zatvorili su i mene. Kasnije su me oslobodili, a Bobanovo telo tražim i danas. Albanci su terali Srbe da im prodaju stanove. Morao sam da prodam stan koji su prvo opljačkali. Preko jednog posrednika Šiptara sam prodao. Rekao mi je - danas mi ga prodaj za 8.000 maraka, a ako nećeš, sutra će vredeti 5.000 maraka. Dao sam ga za osam", svedočio je Dedić.
Dok teče proces protiv zloglasne četvorke koja tvrdi da nije kriva i dalje ostaje pitanje da li će se i slučaj trgovine organima Srba u žutoj kući na severu Albanije naći u optužnicama.
Upravo je na osnovu izveštaja švajcarskog izvestioca Dika Martija u Savetu Evrope i oformljen sud. Srbi se nadaju da će pravda stići, makar i četvrt veka kasnije.
