Srbija i Balkan
RT Balkan istražuje: Može li tzv. Kosovo da postane članica NATO-a?
Iako prištinski zvaničnici često ponavljaju kako žele da postanu članica NATO-a, činjenica je da "Kosovo" već godinama ne napreduje u svojim naporima se pridruži Alijansi
Pitanje potencijalnog članstva "Kosova" u NATO-u našlo se u centru pažnje nakon izjava nekolicine aktuelnih i bivših zapadnih i prištinskih zvaničnika.
Ministarka spoljnih poslova i dijaspore u privremenim prištinskim institucijama Donika Gervala danas je posetila centralu NATO-a u Briselu, gde se sastala sa visokim rukovodiocima civilnih i vojnih struktura, kao i sa ambasadorima zemalja članica.
"U okviru današnjih sastanaka biće preneta poruka naše zemlje kao važnog faktora koji doprinosi miru i bezbednosti u regionu i šire. Donika Gervala će tražiti produbljivanje saradnje i ubrzanje procesa evroatlantskih integracija do punopravnog članstva Kosova u NATO-u", naveli su iz tzv. ministarstva.
Ulje na vatru dolio je i nekadašnji portparol NATO-a Džejmi Šej, koji je za RTK rekao da su vrata Alijanse za "Kosovo" otvorena.
On je dodao da proces pristupanja teče sporo, ali da bi pitanje priznavanja Prištine od strane svakog saveznika trebalo brzo da se reši, pa će, kako kaže, onda stvari ići mnogo bolje.
Upitan da li se Kosovo može nadati skorom članstvu u NATO-u, Šej je rekao da je to moguće.
"Mislim da možemo biti optimisti iako očigledno proces često može izgledati sporo. Ključ je imati jasan osećaj pravca i držati ga se, progresivno gradeći podršku među saveznicima u NATO-u. Kao što pokazuju primeri Ukrajine i Gruzije, NATO ne može na neodređeno vreme da zatvara svoja vrata evropskim demokratijama koje dele njegove vrednosti i koje su spremne da doprinesu kolektivnoj odbrani. Moramo brzo da rešimo pitanje priznanja Kosova od strane svih saveznika. Tada će stvari ići mnogo brže", rekao je Šej.
Da "Kosovo" želi da postane članica NATO-a nije tajna, o tome su govorili predstavnici manje više svih vladajućih struktura od jednostranog proglašenja nezavisnosti pre 16. godina.
Tadašnji prištinski premijer Hašim Tači, još 2012. godine, izjavio je da "Kosovo" želi da postane članica Partnerstva za mir, programa NATO-a koji važi za svojevrsnu pripremnu za članstva, ali Priština od tada nije napravila značajniji napredak i nije postala članica Partnerstva.
Može li "Kosovo" u NATO?
Glavnu prepreku članstvu "Kosova" u NATO-u predstavlja činjenica da četiri države članice tog bloka – Španija, Rumunija, Grčka i Slovačka – ne priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost južne srpske pokrajine. To je sprečilo ne samo formalni napredak Prišine ka članstvu, već i razvijanje dubljih odnosa dve strane.
Nekadašnji ministar spoljnih poslova SR Jugoslavije Živadin Jovanović za RT Balkan kaže da "Kosovo" ne može biti članica NATO-a.
"Koliko ja razumem međunarodno pravo, i Osnovački akt NATO pakta iz 1949. godine, Kosovo kao deo Srbije pod mandatom Ujedinjenih nacija i Saveta bezbednosti UN ne može biti član nijedne organizacije bez saglasnosti SB UN. Ono nije subjekat međunarodnih odnosa, a još manje međunarodnog javnog prava", navodi on.
Jovanović smatra da bi potencijalno članstvo Prištine u NATO-u samo dodatno produbilo haos i nestabilnost na Balkanu, a dodaje i da sumnja da bi države koje nisu priznale nezavisnost KiM prihvatile da ono postane članica Alijanse.
"Ne verujem da su zemlje članice NATO-a koje ne priznaju Kosovo kao samostalnu državu toliko licemerne i kratkovide da bi pristale na to članstvo. Ne verujem da jedna Španija koja se bori sa separatizmom na svojoj teritoriji nije svesna težine takvog jednog čina", naglašava on.
General u penziji i direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma Mitar Kovač smatra da su nedavne izjave deo sinhronizovanog procesa koji za cilj ima pripremu javnosti za dalje korake ne Prištine, već Vašingtona.
"To je naravno i skopčano sa ovim tzv. pregovorima između Beograda i Prištine, sa drugim Briselskim sporazumom, aneksom iz Ohrida, kako bi se normalizovali odnosi između Republike Srbije i, kako oni kažu, Republike Kosova. A sporazum služi da bi KiM nakon njega mogla da postane članica NATO pakta", smatra Kovač.
Od Srbije se, u skladu sa Članom 4. tzv. drugog Briselskog sporazuma i aneksa iz Ohrida, očekuje da se "ne protivi članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama".
Ipak, pravosnažnost sporazuma i aneksa iz Brisela i Ohrida više puta je dovedena u pitanje, pre svega zato što ih strane nisu potpisale, već (navodno) usmeno prihvatile.
Šef evropske diplomatije Žozep Borelj je neposredno nakon sastanka u Ohridu 18. marta 2023. izjavio da "Evropska unija pozdravlja (to) što su se strane dogovorile o implementaciji Sporazuma, koji je predviđen da postane integralni i obavezujući deo evropskih puteva jedne i druge strane", bez preciziranja šta to tačno znači.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, tokom obraćanja dan kasnije, rekao da će Srbija implementirati Sporazum "do naših crvenih linija" i da se Beograd protivi članstvu "Kosova" u UN.
