RT Balkan istražuje: Ko želi da progura Prištinu u Savet Evrope i zašto baš sada

Postoje veliki pritisci da se Priština progura u Savet Evrope, iako ne ispunjava uslove za ulazak u ovu međunarodnu organizaciju, ukazala je šefica stalne delegacije Skupštine Srbije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope (PSEE) Biljana Pantić Pilja.

Ona je istakla da su "zemlje koje priznaju tu lažnu državu spremne da pogaze sve postulate međunarodnog prava samo da bi ono postalo članica Saveta Evrope, odnosno da se procedura prijema okonča do maja".

Ako je Amerikancima, Britancima, Nemcima baš toliko stalo da uguraju Albance u SE, mislim da će se to i desiti, kaže za RT Balkan viši naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu Dušan Proroković. Međutim, s druge strane, on napominje da unutar SE postoje i velike rezerve oko prijema tzv. Kosova i da bi tako nešto bio skandal.

"Formalno nije nužno da neki kandidat bude član UN, da bi bio primljen. Kvalifikovana većina za prijem Kosova postoji, oni su podneli kandidaturu, ali nije se do sada dešavalo da neka takva državolika tvorevina postane članica. Drugo, nisu sve članice ove organizacije priznale Kosovo, a tu je i Ukrajina koja visi kao Damoklov mač nad glavom SE. Jer kako priznati jednu promenu granice u Evropi, a ne priznati drugu", ukazuje Proroković.

On napominje da postoji dosta jak albanski lobi u ovoj međunarodnoj organizaciji, a da insistiranje na prijemu Prištine ide pre svega od Velike Britanije, Nemačke i Francuske.

"Ali, ogroman je uticaj i SAD. SE je i napravljen kao platforma za širenje imperijalnih vrednosti američke duboke države u Evropi. Taj ideološko-vrednosni uticaj SAD je ostao popriličan, čak je i porastao nakon Hladnog rata", kaže Proroković.

Osim pojačanih pritisaka, koje je konstatovala Pantić Pilja, postoji i određena žurba da se ovo pitanje što pre reši, pa je tako nedavno premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti opet pozvao "međunarodne prijatelje" da prime Kosovo u SE, a krajem prošle godine izjavio da bi to trebalo da bude rešeno pre izbora u EU i SAD.

"SE radi dva puta godišnje - u pozno proleće i u poznu jesen. Dakle, jedno odlaganje ne znači da će to sutra biti stavljeno na dnevni red, nego da se to može desiti tek za nekoliko meseci, a za to vreme, u ovim okolnostima, 'ko živ-ko mrtav'. Njima se zbog toga žuri. Niko ne zna šta će biti oko Ukrajine ili na Bliskom istoku ili na Crvenom moru sa Hutima za sedam dana, a kamoli šta će biti u oktobru", objašnjava Proroković.

Guranje članstva tzv. Kosova u Savet Evrope on vidi kao deo institucionalnih pritisaka na Srbiju i radikalnu implementaciju francusko-nemačkog plana.

Čović: Kurti i lobisti pokreću prodor u Savet Evrope, na nama je da ih sprečimo

"Izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je jasno stavio do znanja zapadnim sagovornicima šta on neće da implementira iz francusko-nemačkog plana bila je novi momenat. Do sada se od strane Zapada govorilo o bezuslovnoj implementaciji, Vučić je na te njihove prozivke uglavnom ćutao, ali ovo što je rekao pre nekoliko nedelja jeste novi momenat i od tada kreće nova runda pritisaka. Od tada je i priča o Poglavlju 35, ali i članstvu Prištine u SE, pa i ova najnovija o pripremi neke rezolucije o genocidu u Srebrenici u Savetu bezbednosti UN", napominje naš sagovornik.

Proroković podseća da se sada radi na tome da se implementacija francusko-nemačkog plana uvrsti u Poglavlje 35 u pregovorima sa EU, a da je sledeći korak prijem Prištine u SE kako bi se "legalizovao francusko-nemački plan i kako bi se dalje legitimizovao status Kosova u međunarodnim odnosima".

Kako dodaje, cilj je da se pitanje tzv. Kosova nekako odblokira, a da    potom evropske zemlje koje ga nisu priznale naprave neki novi format saradnje sa Prištinom.

"Format koji bi im pomogao da isto tako brzo uvedu Kosovo u NATO. Jer to je krajnji cilj Šolc-Makronovog plana", napominje Proroković.

U celokupnoj situaciji oko pitanja prijema Prištine u SE, deluje da je manevarski prostor Srbije mali da to spreči, smatra naš sagovornik.

"Možemo sada do maja intenzivirati diplomatsku komunikaciju, upozoravati šta se može desiti. Problem sa tim našim upozorenjima jeste francusko-nemački plan: na naš tuk ići će utuk Evropske unije. Na jednu našu promemoriju upućenu članicama SE, Evropska komisija će slati svoje objašnjenje. Mnogo je teže danas braniti tu poziciju nego pre godinu i po dana. To su, dakle, upozorenja, diplomatska prepiska, slanje obaveštenja, insistiranje na ukrajinskom pitanju, ali koliko nam to može pomoći, nisam siguran. To već zavisi od unutrašnje procene i odnosa snaga u SE", zaključuje Proroković.