Srbija i Balkan
Dejton, Rezolucija 1244 i sankcije: Zašto bi, po sopstvenoj logici, SAD trebalo da kazne same sebe
Da je Vašingtonu zaista stalo do mira i stabilnosti na Balkanu, kao i do "implementacije sporazuma o regionalnoj bezbednosti", valjda bi bilo logično da ih za početak oni sami ne krše, kao što su uradili 19. februara 2008.
Američkoj vladi je, kako smo nebrojeno puta mogli da čujemo, izuzetno stalo do stabilnosti na Balkanu i "poštovanja poretka zasnovanog na pravilima" – to je konstrukcija koji nijedan zvaničnih iz Vašingtona poslednjih godina nije propustio da izgovori.
A stabilnost se postiže pre svega poštovanjem međunarodnih sporazuma kojim su okončani različiti sporovi i ratovi na tradicionalno turbulentnom Balkanu – od Dejtona, preko Rezolucije 1244, do Prespanskog sporazuma koji su Grčka i (sada Severna) Makedonija postigli 2018. godine.
Oni koji te sporazume krše, naći će se na ozloglašenoj američkoj "crnoj listi" sankcionisanih pojedinaca, zajedno sa drugim "destabilizatorima" poput predsednika Rusije Vladimira Putina, predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka i (do 2021) nekadašnje tužiteljke Međunarodnog krivičnog suda Fatou Bensoude, koja je želela da istraži navodne američke ratne zločine u Avganistanu.
Ipak, na apsurdnost američke liste sankcija, kao i čitave logike na kojoj se ona zasniva, pre nekoliko dana je ukazao predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić.
Kako to Republika Srpska "ruši" Rezoluciju 1244?
Gostujući u emisiji "Novi dan" na televiziji N1, Stevandić je rekao da se u rešenju o sankcijama koje se protiv njega uvode u SAD precizira da je on "kršio međunarodne sporazume" koji, između ostalih, uključuju i Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN.
"Na mojoj odluci piše da se nisam pridržavao rezolucija pa im je nekako zapala, u nekom kopi-pejstu, i Rezolucija 1244. Znate kakva je to sramota za neku administraciju tako velike zemlje da negde povuku neki kopi-pejst? Znate šta je Rezolucija 1244, znate ko krši Rezoluciju 1244, ko ne da srpskoj vojsci da dođe na Kosovo? Kakve veze ima (Rezolucija) 1244 sa Bosnom i Hercegovinom i Dejtonskim sporazumom? To je sramota onih koji su pisali", rekao je Stevandić.
I zaista, u odluci o uvrštavanju zvaničnika Republike Srpske na listu sankcionisanih lica američkog Ministarstva finansija objavljenoj 31. jula 2023. godine, među dokumentima čija se "implementacija ugrožava" nalazi se i Rezolucija 1244.
"Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija imenuje (Nenada) Stevandića, (Radovana) Viškovića, (Željku) Cvijanović i (Miloša) Bukejlovića na osnovu E.O. 14033 za odgovornost ili saučesništvo, ili direktno ili indirektno angažovanje u kršenju, ili aktu koji je opstruirao ili ugrozio implementaciju bilo kog sporazuma o regionalnoj bezbednosti, miru, saradnji ili međusobnom priznavanju ili okvira ili mehanizma odgovornosti vezano za zapadni Balkan, uključujući Prespanski sporazum iz 2018. godine; Ohridski okvirni sporazum iz 2001. godine; Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija; Dejtonski sporazum; ili zaključke Veća za implementaciju mira održane u Londonu u decembru 1995, uključujući odluke ili zaključke Visokog predstavnika, Veća za implementaciju mira ili njegovog Upravnog odbora; ili Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju, ili, u odnosu na bivšu Jugoslaviju, Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove", navodi se u saopštenju.
Podsetimo, reč je o odluci koja je doneta zbog usvajanja zakona u Narodnoj skupštini Republike Srpske, kojim bi se odluke Ustavnog suda BiH proglasile neprimenjivim u Srpskoj.
S obzirom da su u odluci pobrojani svi relevantni sporazumi u vezi sa Balkanom koji su sastavljeni i potpisani, uz manji ili veći upliv Vašingtona, u poslednjih 30 godina, deluje uverljivo da je reč o listi koja se dodaje "po automatizmu" – što je, kako je to zaključio i sam Stevandić, u najmanju ruku sramotno za SAD.
Ko sme, a ko ne sme da krši međunarodne sporazume
Da je Vašingtonu zaista stalo do mira i stabilnosti na Balkanu, kao i do "implementacije sporazuma o regionalnoj bezbednosti", valjda bi bilo logično da ih za početak oni sami ne krše, kao što su uradili 19. februara 2008, kada su priznali jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.
To je, naravno, u direktnoj suprotnosti sa Rezolucijom 1244, u kojoj nedvosmisleno piše da "politički proces ka uspostavljanju sporazuma o privremenom političkom okviru, koji će obezbediti suštinsku samoupravu na Kosovu, uzimajući u potpunosti u obzir sporazume iz Rambujea i principe suverenosti i teritorijalnog integriteta SR Jugoslavije i drugih zemalja u regionu, i demilitarizaciju OVK".
Tu su i druge odredbe Rezolucije 1244, poput demilitarizacije KiM, koje se takođe krše podržavanjem formiranja i jačanja tzv. kosovskih bezbednosnih snaga, kojima su Amerikanci odlučili i da prodaju protivoklopne sisteme "džavelin".
Ako je previše očekivati da će Amerikanci sankcionisati sami sebe zbog kršenja sporazuma u čijem su sastavljanju odigrali ključnu ulogu, kakva je situacija sa drugim zvaničnicima na Balkanu koji su učinili isto? Na primer, sa zvaničnicima zemalja koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost KiM?
Da li to znači da bi SAD, između ostalih, trebalo da sankcionišu Mila Đukanovića i Nikolu Gruevskog koji su, kao premijeri, predvodili vlade Crne Gore i (tada) Republike Makedonije kada su one u oktobru 2008. priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova? Da li bi isto trebalo da bude učinjeno i sa tadašnjim premijerima Hrvatske i Albanije, Ivom Sanaderom i Salijem Berišom?
Zanimljivo je da su se Gruevski i Beriša kasnije i našli na američkim "crnim listama", ali iz potpuno drugačijih razloga – pre svega zbog korupcije – dok je Sanader u Hrvatskoj više puta osuđivan zbog korupcije, zloupotrebe položaja i ratnog profiterstva.
Kada im je već toliko stalo do stabilnosti BiH, zašto zvaničnici u Vašingtonu nisu osudili pokušaj tadašnjih članova Predsedništva Željka Komšića i Šafika Džaferovića da, u septembru 2020. godine, pokrenu proces priznanja tzv. Kosova od strane zvaničnog Sarajeva? Čini se da bi za SAD i tu veći problem bio onaj ko je taj pokušaj osujetio – tadašnji srpski član Predsedništva Milorad Dodik.
Vođeni tom logikom, zašto SAD nisu sankcionisale lidere Nemačke, Francuske, Velike Britanije, Italije, Turske, kao i desetina drugih država širom sveta, koje su od februara 2020. do danas priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova?
To se, u očima vašingtonskih birokrata, očigledno ne računa kao "saučesništvo u ugrožavanju regionalnog mira".
