Srbija i Balkan
O ovome se na KiM ne priča: NATO 1999. ubijao i Albance, Priština spori štetnost uranijuma
Iz NATO-a ponavljaju da "korišćenje osiromašenog uranijuma tokom konflikta na Kosovu i Metohiji nije prouzrokovalo trajne zdravstvene posledice" i da je to "naučno dokazano"
Kada su se 14. maja 1999. godine, tokom NATO bombardovanja Srbije, avioni Alijanse u tri naleta obrušili na kolonu Albanaca blizu sela Koriša kod Prizrena, bombama je sprženo 87 Albanaca, a još najmanje 70 teško ranjeno.
U konvoju u kome je bilo 55 traktora i jedan kamion tada je ubijeno desetoro novorođenčadi, 26 dece uzrasta do 15 godina, 42 osobe od 15 do 55 godina i tri starije osobe, a među ranjenima bile su dve bebe, 25 dece do 15 godina, 27 od 15 do 55 godina i 16 starijih osoba.
Dok su spasilačke ekipe po njivama udaljenim i po par stotina metara sakupljale delove tela pobijenih ljudi, NATO je najpre dao saopštenje da se radilo o legitimnoj vojnoj meti, a tek dan kasnije, dok su po bolnicama na "Kosovu" ranjenima, među kojima je bilo najviše dece, amputirani ekstremiteti, izraženo je "duboko žaljenje zbog civilnih žrtava".
Žaljenje Alijanse je prihvaćeno, pa se narednih godina, do dana današnjeg, godišnjici masakra kod sela Koriša na Kosovu i Metohiji pridaje mnogo manje pažnje nego, recimo, likvidaciji Adema Jašarija i članova njegove terorističke grupe i porodice koji su ubijeni u oružanom okršaju sa legitimnim bezbednosnim snagama Srbije.
Razlog je očit, u prvom slučaju, sela Koriša, Albanci su pobijeni, sprženi od strane prijatelja, onih koji su Albancima "doneli slobodu", pa nije baš uputno gurati im prst u oko obeležavanjem godišnjice masakra, dok su u drugom slučaju u pitanju Srbi, mrski neprijatelji.
O Albancima pobijenim na Kosovu i Metohiji tokom NATO bombardovanja 1999. godine, i onima koji s umrli kasnije, od posledica bombardovanja, na "Kosovu" se retko govori, darovima zapadnih saveznika u zube se ne gleda.
Sem napada na izbegličku kolonu Albanaca kod sela Koriša, pominje se, retko, i napad na kolonu Albanaca na putu Đakovica –Prizren, 14. aprila 1999. godine kada je po različitim izvorima između 61 i 75 Albanaca ubijeno i više od 100 povređeno.
Napad je izveden po vedrom danu, piloti NATO aviona mogli su jasno da vide koga gađaju, da su na zemlji traktori a ne tenkovi, kasnije je iz Brisela opravdano da se radilo o – grešci.
NVO "Fond za humanitarno pravo" iz Beograda i FHP Kosova 2014. godine su utvrdili da je 1999. godine u SRJ od NATO bombi ubijeno 756 ljudi, od toga 452 civila, 207 srpske i crnogorske nacionalnosti, 14 romske i 219 Albanaca.
Među žrtve NATO-a na Kosovu FHP ubraja 77 albanskih civila koji su "poginuli u Koriši", kada je NATO, kako tvrdi FHP, "gađao bivši vojni objekat u kojem su se, po naredbi srpskih snaga, zadržali tokom noći na putu prema Albaniji", 64 Albanca stradalih u Bistražinu dok su opet, kako tvrdi FHP, "po naredbi srpskih snaga, u koloni išli prema Albaniji" i 29 Albanaca koji su stradali na mostu u selu Lužane dok su autobusom putovali za Prištinu.
Kako, međutim, srpski državni organi operišu brojkom od oko 2.500 pobijenih civila, ovaj popis FHP može se staviti pod veliki znak pitanja.
Uočljivo je i da FHP i za Albance koji su nesporno pobijeni u napadima NATO-a, otvoreno krivi "srpske snage na Kosovu".
Što se tiče posledica NATO bombi na "Kosovu", činjenica je da se iz godine u godinu i to za 10, 15 posto povećava broj obolelih od raznih oblika karcinoma.
Kosovski lekari, eksperti, zvaničnici to dovode u vezu sa, genetikom, starosti, polom, uticajima, odnosno zagađenjem životne sredine, jedino što se ni za živu glavu ne pominje jeste uticaj –osiromašenog uranijuma.
Prema podacima Vlade tadašnje SRJ, NATO je tokom 78 dana bombardovanja, na teritoriju SRJ ispalio 50 tona sa osiromašenim uranijumom, po podacima NATO – 31 tona, od toga tri do pet tona na ciljeve van "Kosova". Najviše u okolini Prizrena, Đakovice, Dečana.
Tako je samo tokom januara i februara ove godine na Kosovu registrovano više od 300 novih slučajeva raka, 10 posto više nego u istom periodu prošle godine.
Slično je kada se uporede i godišnji podaci, 2023. godine na KiM je zabeleženo 2.13 novih slučajeva karcinoma, godinu dana ranije – 1.750.
I dok zvaničnici NATO-a i tzv. Kosova poriču bilo kakvu vezu projektila sa osiromašenim uranijumom ispaljenih na teritoriji KiM i rasta obolelih od karcinoma, italijanski vojnici kod kojih su posle misija na "Kosovu" ustanovljeni različiti oblici karcinoma, uspeli su da od svoje države naplate obeštećenja od 300 pa do 1,5 miliona evra.
Obeštećenjima je na ovaj način utvrđena veza između boravka na KiM i izloženosti osiromašenom uranijumu i oboljevanja od različitih vrsta karcinoma.
Alijansu je pre četiri godine tužilo i oko 3.500 građana Srbije, među njima najviše nekadašnjih vojnika i policajaca koji su boravili na KiM tokom 1999. godine.
Po rečima advokata Srđana Aleksića iz Niša, među 3.500 ljudi koji su mu dali ovlašćenje je tek nekoliko Albanaca iz Peći, Prizrena, Bujanovca i Preševa koji su se posle rata preselili u Nemačku i Švajcarsku i tamo ustanovili da su oboleli od karcinoma.
Advokat Aleksić je u izjavi za "Kosovo onlajn" pre nekoliko meseci rekao da očekuje da će se mnogo više Albanaca odlučiti da tuži odgovorne kada se kroz sudske presude utvrdi da je izloženost osiromašenom uranijumu bila presudna u oboljevanju od najtežih bolesti.
"Najviše municije sa osiromašenim uranijumom je bačeno u reonu Peći i Prizrena, na teritoriji na kojoj su boravili italijanski vojnici i zbog toga oni imaju najveće posledice. Takođe, te posledice ima i albansko stanovništvo iz ovog dela Kosova, kao i određen broj Srba koji su tamo živeli. Oni su došli u centralnu Srbiju, ali su sa sobom doneli i osiromašeni uranijum, jer su ga udahnuli kroz vodu, vazduh", reči su advokata Aleksića.
Italijanska novinarka Marija Lina Veka koja 20 godina prati dešavanja na KiM nedavno je objavila knjigu "Osiromašeni uranijum: Zemlja je sva tužna".
"Uranijum je 'tihi zločin' I sada je gora situacija nego što je bila 1999. zato što je ta prašina slegla i sve više i više se upija u zemlju. Kontaminirani su i zemlja i voda. Posebno podzemne vode na KiM. One su potpuno zatrovane. Ljudi zato danas više umiru i pate nego pre 20 godina. Ali, nikoga to ne zanima", izjavila je nedavno Veka za "Kosovo onlajn".
Sa druge strane, portparol NATO-a Pirs Kazalet pre nekoliko godina za Bi-Bi-Si na srpskom izjavio je da je "utvrđeno da korišćenje osiromašenog uranijuma tokom konflikta na Kosovu nije prouzrokovalo trajne zdravstvene posledice" i da to ukazuju "naučni dokazi koji su dosledni".
I nemački vojnici koji su učestvovali u NATO misijama na ovom području i koji su kasnije oboleli od karcinoma, njih više od 200 tražili su odštetu, ali ni jedan zahtev nije prihvaćen.
"Italijanski vojnici bili su izloženi zastrašujućem nivou osiromašenog uranijuma u međunarodnim misijama, što je pomoglo sejanju smrti i bolesti raka", piše u završnom izveštaju italijanske parlamentarne komisije koja godinama istražuje uzročnu vezu osiromašenog uranijuma i pojave tumora kod italijanskih vojnika koji su boravili u misijama od Avganistana i Iraka do Kosova i Bosne i Hercegovine.
