Muzej NATO krivice: Kakav memorijalni centar treba da bude na mestu Generalštaba

Bivši američki zvaničnik iz Trampove administracije Ričard Grenel vidi ga kao most preko destruktivnog sukoba, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić kao priliku za popravljanje srpsko-američkih odnosa, ali bez zaboravljanja onog što se dogodilo – tako oni ovih dana komentarišu nameru da američki investitor, a mediji pišu da je to zet Donalda Trampa Džared Kušner, revitalizuje zgradu Generalštaba uništenu u NATO bombardovanju 1999. godine.

I na njenom mestu uz luksuzni hotel i stambeni kompleks sagradi i muzej posvećen NATO agresiji.

"Njujork tajms" izrazio je bojazan da bi potencijalni ulazak u vrstu poslovnog odnosa sa zetom Donalda Trampa mogao biti pokušaj da se utiče na bivšeg američkog predsednika ako se on vrati u Belu kuću. Ustupanjem unosne lokacije u centru Beograda, ne samo da bi se ušlo u profitabilan odnos sa bliskim okruženjem Trampa, već bi Amerikanci sagradili i muzej sopstvene agresije – kako se najavljuje i tumači.

Grenel: Obnova Generalštaba most preko sukoba SAD i Srbije 1999. godine

Činjenica je da muzej NATO agresije nemamo ni 25 godina od bombardovanja, ali to ne znači da bi to trebalo da izgleda kao, recimo, prošlogodišnja ceremonija u znak sećanja na žrtve atomskog bombardovanja Hirošime kada su japanski zvaničnici i učesnici prećutali činjenicu da su bombu bacile SAD, ali su govorili o "ruskoj nuklearnoj pretnji".

"Mogućnost da se zgrada Generalštaba pretvori u hotel deluje uznemirujuće, pogotovo jer je u poslednjih dvadesetak godina ona sa svojim ožiljcima postala neka vrsta simbola sećanja na NATO agresiju iz 1999. godine", kaže za RT Balkan istoričar Nemanja Dević.

"Ona je svojevremeno u radovima bila rekonstruisana, ali se u javnosti češće govorilo o mogućnosti otvaranja muzeja posvećenog odbrambenim ratovima iz 1990-ih. Mislim da bi ipak oko jedne takve odluke, kakva je prepuštanje ove zgrade Amerikancima i promene njene namene u skladu sa zakonima divljeg kapitalizma, trebalo da dođe nakon konsultacije sa stručnom javnošću", naglašava Dević.

Kako dodaje, u suprotnom, stvara se utisak da se radi o nekoj vrsti poniženja i priloga za promenu istorijske svesti srpskog naroda, i to baš u martu, mesecu kada smo zbog svega što se tada dešavalo na Kosovu i 1999. i 2004. posebno ranjivi, ističe naš sagovornik.

"Najprimerenija namena ove zgrade bila bi preuređenje u muzej, sa stalnom postavkom koja bi se ticala Odbrambeno-otadžbinskih ratova. Beograd bi trebalo da ima instituciju za negovanje sećanja na ratove u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini 1991-1995, kao i na odbranu Kosova i Metohije 1999. godine", napominje Dević.

Beograd kao prestonica srpskog naroda mora da sazna ili da se podseti žrtve i junačke borbe svojih ljudi u svim krajinama, dodaje on.

"Takve postavke postoje i u Zagrebu i u Sarajevu, mislim da su sazreli uslovi da ne u okviru neke NVO, već uz državnu inicijativu i podršku nastanu i ovde. Kroz fotografiju, dokumente ili eksponate, trebalo bi se podsetiti na brilijantne operacije, poput Koridora u Republici Srpskoj, ili bitke na Košarama u Metohiji. Takođe, činjenica je da je u Vojsci Republike Srpske bilo primera da su braneći svoja ognjišta ponekada ginule i tri ili četiri muške glave iz jedne kuće, da je bilo opština koje su u ratu izgubile i po deset odsto svog muškog stanovništva", kaže Dević.

On ističe da svi ovi događaji zahtevaju širi osvrt, da nam se ne bi desilo, kako napominje, da podvig jednog malobrojnog naroda kakav je srpski iz 1990-ih pamtimo samo po porazima.

"To su nastojanja imperija, ali bi se tome trebalo na svaki način opirati. Zato podržavam inicijativu da zgrada bombardovanog generalštaba postane muzej sa posebnom postavkom za Srpsku, postavkom sećanja na Krajinu, postavkom ili spomen sobom vezanom s jedne strane za novu Kosovsku bitku, a s druge i na junački otpor čitave nacije prilikom NATO agresije 1999. godine. Eksponata koji bi se izložili ima sijaset: od delova neprijateljske letelice F-117 do uniformi, vojnih oznaka i ratnih zastava srpskih jedinica. To je izuzetno važno i za nove generacije, koje su politički konzervativnije od prethodnih i koje, iako ne pamte događaje iz 1999, imaju posebnu emociju za njih", napominje Nemanja Dević.

Vučić o Generalštabu: Popravljanje srpsko-američkih odnosa, ali bez zaboravljanja onoga što se dogodilo

Istoričar i akademik Ljubodrag Dimić, govoreći o ideji muzeja posvećenog NATO agresiji, napominje da bi to trebalo ozbiljno promisliti, kao i da bi on trebalo da sadrži što više segmenata.

"Ne samo broj bombi, kilaža, to je sasvim sporedno u odnosu na ono šta se želi uništiti, a želelo se uništiti jedno postojanje, jedna nacionalna kultura, jedan narod sa izraženim nacionalnim bićem koji nije želeo da se povinuje modi vremena", ističe Dimić.

On dodaje da bi u takvom muzeju trebalo da postoji jedan segment o Jugoslaviji, Srbiji, o onome ko je napao i njegovim interesima, o vojnoj organizaciji, NATO-u i izneveravanju njegove funkcije, kao i segment o ilegalnosti tog postupka, da ga nisu odobrile Ujedinjene nacije. 

Muzej bi trebalo da bude simbol jednog varvarstva u ime sebičnih interesa velikih sila na Balkanu u trenutku kada ne postoji ravnoteža svetske moći i kad oni koji imaju prednost mogu da rade nekažnjeno šta god hoće, ocenjuje Ljubodrag Dimić.

"Radilo se o varvarstvu u ime svetske civilizacije koje je nedopustivo. Sa izmišljenim argumentima, sa nelegitimnim ciljevima koji nisu vojni, sa razaranjem jedne zemlje, sa satanizacijom jednog naroda. Možda bi u toj priči jedan segment trebalo posvetiti kako se došlo do toga da bombardujete a da nemate osećaj da ubijate žive ljude. Ti ljudi su svedeni na brojeve, na animalno", napominje Dimić.