RT Balkan istražuje: Kako Amerikanci usvajaju decu sa zdravstvenim problemima iz Srbije

Osim američke agencije za međunarodna usvajanja "Sent Meri" i agencija "Hopskoč adopšns" takođe na svom sajtu navodi da pomaže potencijalnim roditeljima iz SAD da usvoje dete iz Srbije.

Njihova agencija ponovo je akreditovana za rad u Srbiji, a sudeći po dokumentu koji je američka agencija okačila na svom sajtu o tome ih je obavestilo Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju u martu 2021. U njemu se navodi da se nastavlja saradnja sa njihovom agencijom u posredovanju prilikom međunarodnih usvojenja koju je odobrilo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja 2014.

Od te godine do 2022. "Hopskoč" je posredovao u usvojenju 30 dece iz Srbije u SAD, kako su naveli.  

U vezi sa svojim programom u Srbiji, američka agencija na svom sajtu objašnjava potencijalnim klijentima da su jedino deca sa zdravstvenim tegobama ili razvojnim poremećajima podobna za međunarodno usvojenje, budući da već postoji veliki broj domaćih usvojitelja koji čekaju da postanu roditelji mališana.

Broj dece podobne za međunarodno usvajanje je veoma mali, dodaje se dalje, a njihove potrebe variraju od dece sa daunovnim sindromom, cerebralnom paralizom, poremećajima iz spektra autizma, ADHD-a i drugih razvojnih poremećaja. Potencijalni usvojitelji iz SAD se kuraže konstatacijom da neka od zdravstvenih stanja koja se u Srbiji karakterišu kao ozbiljna, u Americi mogu biti mnogo lakše tretirana "zbog dostupnih naprednih medicinskih i obrazovnih usluga".

Uz nabrajanje uslova koje usvojitelji moraju da ispune, objašnjava se da će nakon što pošalju pismo kojem će se predstaviti Ministarstvu za brigu o porodici i navesti kakvo bi dete želeli da usvoje, dobiti informaciju o detetu podobnom za usvajanje, ako takvog ima. Napominje se da postoji mogućnost da sliku deteta dobiju tek pred sam put u Srbiju. Opisuje se i da je "Srbija izuzetno zaštitnički nastrojena prema pravima dece" i da "ne toleriše narušavanje privatnosti dece".

Nakon procedure predaje dokumentacije i ukoliko postoji dete podobno za usvajanje, dalje se objašnjava da sledi odlazak u Srbiju na poziv resornog ministarstva, kao i da će boravak trajati oko 23 dana.

Period povezivanja sa detetom, prema navodima američke agencije, traje 7-10 dana, nakon čega budući roditelji i dete odlaze u Beograd i čekaju 3-7 dana da dobiju potpis resornog ministra nakon čega se organizuje svečanost usvajanja deteta.

Ministarstvo za brigu o porodici nije odgovorilo na pitanja RT Balkan poslata pre desetak dana o uslovima međunarodnih usvojenja, tome koliko stranih agencija koje posreduju ima dozvolu za rad u Srbiji, da li je ima i ova američka agencija, kao i već pomenuta "Sent Meri", da li bi deca koja se usvajaju u inostranstvu mogla da budu zbrinuta u Srbiji i koji bi uslovi bili potrebni za to.

Zbrka oko usvajanja srpske dece u inostranstvu: Gde je završilo 388 beba?

Inače, prošle godine je u našoj zemlji usvojeno najmanje dece u proteklih deset godina – svega 62, objavio je krajem februara RTS, a prema njihovom izveštaju godinu dana ranije, 2022, usvojeno je 94 dece.

Te godine, prema podacima Ministarstva za brigu o porodici, realizovano je 15 međunarodnih usvojenja. Prema gruboj proceni, dakle, gotovo svako šesto dete usvojeno je u inostranstvu. Takođe, prema podacima Stejt departmenta 2022. u SAD je usvojeno petoro dece iz Srbije, dakle trećina od ukupnog broja međunarodnih usvojenja iz naše zemlje.

Međunarodna usvojenja regulisana su Porodičnim zakonom kao krovnim propisom i prema njegovim odredbama strani državljanin može usvojiti dete ako se ne mogu naći usvojitelji među domaćim državljanima i ako se ministar nadležan za porodičnu zaštitu saglasio sa usvojenjem.

Prema članu 103, takođe, smatraće se da se usvojitelji ne mogu naći među domaćim državljanima ako je prošlo više od godinu dana od dana unošenja podataka o budućem usvojeniku u Jedinstveni lični registar usvojenja. Izuzetno, resorni ministar može doneti odluku o usvojenju i pre isteka ovog roka ako je to u najboljem interesu deteta, navodi se u Porodičnom zakonu.

Srbija je 2013. godine potpisala Konvenciju o zaštiti dece i saradnji u oblasti međunarodnog usvojenja kojom se takođe reguliše ovo pitanje. U njoj se navodi da  odgovarajuće mere u postupku preduzimaju centralni organi država uključenih u međunarodno usvojenje, bilo neposredno bilo uz pomoć javnih organa ili tela valjano akreditovanih u svojoj državi. 

"Niko ne može sticati neodgovarajuću materijalnu ili drugu korist od aktivnosti preduzetih s tim ciljem zasnivanja međunarodnog usvojenja", navodi se u članu 32 Konvencije. Mogu se zahtevati i isplaćivati samo troškovi, uključujući i razumne naknade licima uključenim u usvojenje, dodaje se u ovom članu.