Filip Hamond u "Relativizaciji": Bi-Bi-Si dosledno nametao NATO narativ

U novoj epizodi emisije "Relativizacija" Ljiljana Smajlović razgovarala je s profesorom emeritusom za oblast medija na Saut benk univerzitetu u Londonu Filipom Hamondom, odnedavno Beograđaninom, o funkcionisanju medija u odnosu na državu i vlasti, što se, po njegovom mišljenju, najjasnije vidi u vremenima ratova.

Za Srbiju se zainteresovao kada je počeo da prati ratno izveštavanje, a imajući u vidu da je u Britaniji vladala prava medijska histerija u periodu rata u Bosni i Hercegovini, ali i tokom NATO agresije i sukoba na Kosmetu, mada u manjoj meri, prema čemu je imao kritički otklon.

S obzirom na to da su ostrvski mediji izveštavali ratnohuškački, podržavajući politički kurs Ujedinjenog Kraljevstva, desilo se da su tamošnji političari i spin doktori optuživali izveštača Bi-Bi-Sija Džona Simpsona da je previše prosrpski nastrojen, da je suviše blag, što zapravo uopšte nije bilo tačno budući da je on bio otvoreno skeptičan u vezi sa svakom tvrdnjom jugoslovenskih i srpskih zvaničnika, pružao je šansu NATO-u čak i kada su gađali porodilište i zgradu RTS-a.

"Oni su veoma strepeli od ideje da alternativna perspektiva ispliva. Smatrali su da je najvažnije da se obesmisli svaka tvrdnja koja je dolazila iz Srbije. Da se nametne NATO narativ. Strepeli su da to ne rade dovoljno uspešno, da je bilo previše nepovoljnih prikaza u medijima, a čega sve nije bilo", pojašnjava Hamond.

O bombardovanju RTS-a za šta je Si-En-En tvrdio da je na vreme ukazao kolegama iz Srbije da će bita tema NATO-a, kaže da su u Britaniji nastojali da održe argument da je sve to opravdano, a pravdali su na osnovu toga da je propaganda deo vojne mašine.

"Trudili su se da naprave oštru razliku između zapadnih novinara koji se bave novinarstvom i nezapadnih novinara koji se bave nečim drugim. Oni se bave propagandom, ratnim huškanjem, pa se ne smatraju novinarima", dodaje profesor emeritus.

Narativ o opravdanosti NATO bombardovanja

Komentarišući da je zapadni narativ o opravdanosti NATO bombardovanja, o tome da je to bila uspešna humanitarna intervencija, veoma jak i nakon četvrt veka od iste, Hamond smatra da iako to jeste šokantno, da će se promeniti.

"Politički poredak kakav je bio na snazi krajem 1990-ih na Zapadu i koji je ostao isti globalistiki poredak iako se partije menjaju – puca i ne samo zbog izazova spolja već i onih iznutra. To me čini većim optimistom o pitanju moguće promene u budućnosti", ističe gost "Relativizacije".

Na konstataciju Ljiljane Smajlović da se nakon početka ruske Specijalne vojne operacije promenio vid komunikacije sveta sa zapadnim izveštačima, kaže da postaje vidljiva volja da se preispita način na koji zapadni mediji i političari predstavljaju događaje kao da je to norma – "Ono što mi radimo je norma, a vi se ne ponašate u skladu s time".

Takođe, po njegovim rečima, i to je znak da stvari počinju da se menjaju ka multipolarnom svetu, gde se ne uzima zdravo za gotovo da je zapadni način zlatni standard ka kojem bi svi ostali trebalo da streme.

Zapadni metod u akademskim krugovima

Odgovarajući na pitanje da li se u Britaniji dešava da univerzitetski profesor otvoreno iznese svoj stav a onda bude napadnut sa svih strana, kaže da sve zavisi o čemu se radi – ako kažete ono što se smatra ispravnim, nemate problema, ali ukoliko kažete pogrešnu stvar, svi se uznemire.

"Bilo je pokušaja da se pozove na zapadne standarde akademske slobode i slobode govora, koji pak nisu baš tako sjajni. U Ujedinjenom Kraljevstvu posebno nisu mogli da se pohvale time, a stanje je postalo primetno gore u proteklih četiri-pet godina. Najgore je bilo 2020. kada su se poklopili kovid i vouk identitetska politika. Te dve stavke su učinile neke stvari neizrecivim, tako da je veoma teško voditi bilo kakvu kritičku diskusiju o pojedinim problemima ili stavovima", precizira profesor Hamond.

Zatim ističe da su u britanskim akademskim krugovima najškakljivija pitanja transrodnog identiteta i feminističkih studija – zbog "pogrešnih" stavova u vez s tim može se doći u razne nedaće, a desilo se i da su ljudi gubili posao.

"Kada zabranite ideje, one ne odlaze, samo se premeste negde drugde i mahom postanu atraktivnije i zato ovakav pristup ne funkcioniše. Dakle, postoje crvene linije u vezi sa stvarima koje se smeju reći, to jest postoje stvari koje ljudi izgovaraju u britanskim akademskim krugovima koje su za mene sasvim normalne, ali zbog kojih ljudi mogu ostati bez posla", ističe gost Ljiljane Smajlović i pominje primer koleginice koja se usprotivila načinu na koji se pomaže deci da promene pol, roditeljima iza leđa i bez razmišljanja o dugoročnim posledicama.

Vraćajući se na temu novinarstva a u vezi s crvenim linijama na temu fašizma u Britaniji, profesor kaže da nije isto kada neko u UK kaže da je ta zemlja fašistička i imperijalistička, i da ima užasnu istoriju što je i tačno, i kada neko u Srbiji kaže da je srpski nacionalizam isto što i početni stadijum fašizma.

"Drugačije su implikacije jer je to narativ koji se gura od ranih 1990-ih od strane zapadnih političara i medija, i to veoma snažno. Dakle, to nije interna diskusija srpskog naroda. Takođe, to je usklađivanje s tim međunarodnim silama koje ostaju usmerene protiv srpske suverenosti i koje se do dan-danas veoma dosledno trude da očuvaju taj narativ. I Britanija je ključni igrač u tome", zaključuje gost "Relativizacije" Filip Hamond.