Srbija i Balkan
Guskova: Raspad Jugoslavije bio je plan Zapada, hteli su da oslabe Srbe
Republika Srpska je poslednjih godina u ulozi ujedinjenja srpskog naroda, tvrdi članica Ruske akademije nauka
Iako rasparčani u više država, Srbi su veoma jaki u nastojanju da očuvaju svoj identitet, kaže član Ruske akademije nauka Jelena Guskova, koja dodaje da u svemu prednjači Republika Srpska, za koju kaže da igra istorijski veoma važnu ulogu negovanja tradicije i nepopuštanja.
Guskova je istakla da je vrlo interesantno sada gledati na takvu sliku srpstva i Srba na Balkanu, kao najvećeg naroda na ovim prostorima.
"Uvek su Srbi iz Beograda ili Srbije vodili slovenske narode na Balkanu u zajedničkoj Jugoslaviji, ali je posle 1999. godine vlast Srbije popustila. Reč je o kulturnom i tradicionalnom ujedinjenju srpskog naroda na Balkanu, i tu ulogu danas igra Republika Srpska. Beograd danas pokušava da spase svoj narod na svojoj teritoriji, a Srpska misli o svim Srbima na Balkanu. Verovatno će proći neko vreme i tu ulogu, kao i ranije, preuzeti Beograd, ali sada ne", konstatovala je Guskova za Srnu.
Ona je naglasila da Srbima na ovim prostorima nije lako, ali da su uporni, snažni i jaki i da će se u istoriji pisati o toj snazi Srba iz BiH, odnosno da će biti dobar primer da, ako voliš svoju zemlju i tradiciju, možeš da radiš i ako ne praviš ustupke.
Guskova je istakla da su prilikom raspada Jugoslavije narodi imali pred sobom dva puta – jedan koji podrazumeva prilagođavanje Zapadu i prihvatanje njihovih uslova, a drugi, koji su samo Srbi izabrali, podrazumevao je borbu za svoju kulturu, tradiciju, veru, narod.
"Zapad je ranije, na primer dok je potpisivan Dejtonski sporazum, za Republiku Srpsku mislio da neće stati na noge, ali vidite šta ste vi uradili - podigli ste Republiku Srpsku i ona je sada najjači faktor u BiH, Federacija BiH nije takva. Republika Srpska je za Srbe privlačna svojom političkom stabilnošću", izjavila je Guskova, koja je i senator Republike Srpske.
Prema njenim rečima, raspad Jugoslavije nije bilo unutrašnje pitanje već plan Zapada čiji je cilj bio oslabiti Srbe, i rasparčati ih u više država.
"Taj proces koji sada shvatamo nismo shvatali devedesetih. Nismo pomogli vama početkom devedesetih, niti punom snagom kada je počelo bombardovanje 1999. godine i krivi smo zbog toga, ali sada ratujemo da bi uspostavili sasvim drugi sistem odnosa između zemalja. Glavna reč je ravnopravnost. Rusi i Srbi će će graditi novi ravnopravniji svet", tvrdi Guskova za Srnu.
Ona je podsetila da je Zapad još nakon Drugog svetskog rata pravio plan za uništenje Sovjetskog Saveza, a potom i Rusije, u čemu im je dobro išlo jer su u prvom naumu uspeli, ali drugi nisu mogli realizovati.
"U Moskvi je 1996. godine na jednom međunarodnom skupu general NATO-a pričao da njima smeta velika Rusija, rekao da ne znamo da upravljamo svojom zemljom i da planiraju da podele Rusiju. Oni su krenuli sa planom rušenja Sovjetskog Saveza i Rusije, ali na tom putu su stajali Srbi. Ne možeš da kreneš sa rušenjem Rusije kada su iza leđa Srbi, naučili su tu lekciju", istakla je Guskova.
Ona je ocenila da su sadašnji odnosi Republike Srpske i Ruske Federacije na najboljem nivou, da je posebno važna dobra politička saradnja koja je izuzetno stabilna, jer susreti rukovodstva Rusije i Srpske se ne održavaju jednom u pet godina, već vrlo često.
"Vi ste uporni u svojoj spoljnoj politici, niste popustili nijedan momenat, ostali ste na svom srpstvu, odbrani teritorije i osećanja, tradicije, vere. Znači, nema saradnje sa NATO-om, sa antisrpskim snagama i orijentacija je na saradnju sa Rusijom", rekla je Guskova.
Ona je poručila da Srbi treba da budu strpljivi na svom evropskom putu, jer tvrdi da ni Evropa neće biti ovakva kakva je danas nakon što Rusija pobedi, odnosno postaće privlačna za sve narode jer će imati ravnopravnost koja sada nedostaje EU.
"Srbi i mi ćemo graditi nove ljudske odnose svih naroda na planeti", naglasila je Guskova.
Ona je ponovila da Srbi nisu imali adekvatnu podršku Rusije u proteklim decenijama, ali da je njena vlast sada jaka, kao što je jak i stav prema svim zbivanjima devedesetih na Balkanu.
"Inicijativa Rusije da se u Savetu bezbednosti UN raspravlja o bombardovanju SR Jugoslavije 1999. godine samo je početak stvaranja naše vrlo ozbiljne pozicije prema zbivanjima na Balkanu. Jasno je bilo da SAD neće podržati inicijativu zato što treba sami sebe da okrivljuju, a još pokušavaju da spasu tu verziju da su Srbi krivi za sve što se dešavalo", rekla je Guskova.
Ona je dodala da je uprkos tome važno da se ovakva pitanja postavljaju, da se vidi na kojim su pozicijama određene zemlje.
"Drago mi je da je već 25. marta 1999. cijela Rusija izašla na proteste protiv bombardovanja, što nije očekivala naša vlast koja se još kolebala. Sada, 24. marta na američkoj ambasadi u centru Moskve bio je osvetljen natpis: 'Nikada nećemo zaboraviti, nikada nećemo oprostiti, više nikada nećemo dozvoliti. Nas i Srba 200 miliona', navela je Guskova.
Komentarišući nedavni teroristički napad u Moskvi, ona je izrazila žaljenje zbog stradanja velikog broja nevinih i mladih ljudi koji su došli na koncert, smatrajući da je to pokušaj da se Rusija zaustavi.
"Osetili su da u specijalnoj operaciji koju vodimo u Ukrajini da zaštitimo ruski narod ne mogu da dođu do pobede. Do 2025. godine mi ćemo pobediti i zbog toga žele da urade ono što može na neki način da nas zaustavi ili da krenemo u neku našu unutrašnju borbu. To su poslednji pokušaji da nešto urade protiv Rusije", zaključila je Guskova.
