Srbija i Balkan
BRIKS ili EU: Šta je bolje za Srbiju, i mora li Beograd uopšte da bira?
Činjenicom da je predsednik Aleksandar Vučić pozvan da prisustvuje predstojećem samitu BRIKS-a se pokazuje politička podrška dosadašnjoj politici Srbije, smatra novinar Borislav Korkodelović i dodaje da tu priliku ne bi trebalo propustiti
Tokom prošlonedeljnog obraćanja, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je neočekivano otvoreno ukazao da su ubrzanje puta "Kosova" ka članstvu u Savetu Evrope, unapređenje statusa srpske južne pokrajine u parlamentarnoj skupštini NATO-a, ali rezolucija o Srebrenici koja će se, kako je rekao, naći 27. aprila na dnevnom Generalne skupštine UN — sve pritisci koje Evropska unija i Zapad vrše na Srbiju zbog spoljnopolitičke pozicije Beograda po pitanju rusko-ukrajinskog sukoba, ali i brzog napretka ruskih trupa na bojnom polju.
Tokom predsednikovog obraćanja došlo je do još jednog "otkrića" kada je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić istakao da je Vučić pozvan da prisustvuje predstojećem samitu BRIKS-a u Rusiji, u Kazanju.
Zahvalivši se na pozivu, Vučić je rekao da će poziv razmotriti kada za to dođe vreme, napomenuvši, međutim, da se Srbija i dalje nalazi na evropskom putu.
Novinar Borislav Korkodelović za RT Balkan ističe da te dve stvari ne moraju biti međusobno isključive.
"Može li Srbija da ima dve jabuke? U ovom trenutku, sigurno da može. Nikada nije loše, bar sa mog stanovišta, imati u košari više jaja — pogotovo što je BRIKS u ekspanziji, kako numerički, tako i kvalitativno. U krajnjoj liniji, mi praktično sa svim tim zemljama imamo dobre, vrlo dobre, a negde i odlične odnose; sa nekima sarađujemo decenijama ili, kao što je slučaj sa Rusijom, vekovima. To su utabane staze saradnje, kako privredne, tako i političke i kulturne", kaže Korkodelović.
On takođe ističe i politički značaj poziva upućenog Vučiću, posebno u trenutku kada se Srbija suočava sa izuzetnim pritiscima.
"To je vrsta priznanja za stav koji Srbija za sada uspeva da održi u ovim veoma složenim okolnostima, i to pokazuje interesovanje za Srbiju, jednu relativno malu zemlju, sa svih strana okruženu EU i NATO-om. Mislim da se time i šalje svojevrsna politička podrška dosadašnjoj politici Srbije, i mislim da Srbija ne bi trebalo da propusti tu šansu da se pojavi na tom samitu", ocenjuje naš sagovornik.
Što se odnosa Srbije sa EU, odnosno njenim ključnim igračima Francuskom i Nemačkom tiče, Korkodelović smatra da će u njemu biti "sve više poteškoća, prepreka i ucena, jer je Srbija sada zgodno polje na kojem će Brisel dokazati da i dalje može da bude značajan spoljnopolitički faktor".
Mora li Srbija da bira?
Iako je članstvo Srbije u Evropskoj uniji na "jako, jako dugačkom štapu" i postavlja se pitanje "koje će blok forme poprimiti u narednim godinama i decenijama", Korkodelović napominje da ni tu ne treba "praviti neke drastične rezove", pošto privredne veze Srbije i EU u ovom trenutku nisu zanemarljive.
On, međutim, ističe da pojedine članice BRIKS-a, kao što su Indija i Brazil, paralelno sarađuju i sa EU, kao i zemlje ASEAN-a, koje su takođe sve zainteresovanije za BRIKS. Povrh toga, naš sagovornik ističe da je Kina drugi najveći trgovinski partner EU, i da se obe strane trude da tu saradnju sačuvaju uprkos velikom pritisku Vašingtona.
"Stoga, ne vidim da u ovoj fazi jedno drugo isključuje", smatra Korkodelović.
Podsetimo, poslanici Pokreta Socijalista Đorđe Komlenski i Bojan Torbica predali su zahtev ranije ove godine da nacrt rezolucije o ulasku Srbije u BRIKS bude uvršćen u skupštinsku proceduru, nadajući se da će, kako su ranije rekli, pokrenuti dijalog oko toga da je "BRIKS daleko ozbiljnija alternativa evropskom putu".
U Republici Srpskoj takođe se može videti zainteresovanost za BRIKS, a predsednik Milorad Dodik je prošle godine istakao da, "budući da Brisel stalno postavlja nove i nejasne zahteve", smatra da bi Bosna i Hercegovina trebalo da se prijavi za članstvo u toj organizaciji, gde bi, kako je rekao, bila brže primljena.
Istraživanje javnog mnjenja koje je Nova srpska politička misao sprovela za potrebe RT Balkan ranije ove godine takođe ukazuje da 68, 8 odsto građana Srbije podržava uspostavljanje najčvršćih veza sa Rusijom, Kinom i drugim članicama BRIKS-a, dok se toj saradnji protivilo samo 12,8 odsto ispitanika.
Sa druge strane, izjava jednog briselskog zvaničnika za "Ekonomist" 2004. godine da, "jednom kad neka zemlja aplicira da se priključi Evropskoj uniji, ona postaje naš rob" postala je već notorna u domaćoj javnosti – dok sličnih izjava o BRIKS-u nikada nije bilo.
