Srbija i Balkan
Tito ide u "podstanare"? Početak detitoizacije ili samo feng šui?
Srbija bi, četiri decenije nakon Titove smrti, bivšem maršalu mogla da otkaže gostoprimstvo i pošalje ga Hrvatima
Glogov kolac u grudi Tito (još) nije dobio od Vojislava Šešelja, ali bi od predsednika privremenog organa Beograda i kandidata za budućeg gradonačelnika Aleksandra Šapića, mogao da, 44 godine nakon smrti, dobije kartu za Kumrovec – i to u jednom pravcu.
Šapić je, naime, ponovo oživeo inicijativu koju je još devedesetih pokrenuo lider srpskih radikala – da se bivši vođa Jugoslovena pošalje Hrvatima. Jer, zašto bi se, kaže, ostaci "austrougarskog kaplara koji je pucao po nama" čuvali na "najlepšem proplanku u Beogradu".
"Mi srpski radikali to u potpunosti podržavamo i to je naš zahtev već 35 godina. Ja sam jednom bio uhapšen i bio u zatvoru zbog organizovanja potpisivanja peticije da se zlikovac i zločinac Josip Broz Tito otpremi iz Kuće cveća. Ako Hrvati ne budu hteli da ga prime, ostatke lešine treba spaliti i potopiti negde u Dunavu", rekao je u svom stilu za RT Balkan Vojislav Šešelj, iako, sve su prilike, za tako drastičnim merama, po svemu sudeći neće ni biti potrebe, jer čak i ako Tita ne žele u Kumrovecu, Sarajlije se već uveliko javljaju da ga oni usvoje.
Dalje od mene sa mrtvacem!
Šapić je, kaže Šešelj, prvi ozbiljan čovek iz vlasti koji je ponovo pokrenuo inicijativu koju je on poveo 1993. godine, u vreme kada je između ostalog planirao i da u Tita zabode glogov kolac "da se ne povampiri".
"I Milošević je u to doba već razmišljao da bi Tita trebalo preseliti na Novo groblje, i o tome je bila obaveštena i Brozova porodica. To nam tad nije moglo biti prioritet jer smo u to vreme bili zaokupljeni drugim problemima, i nisam bio u poziciji da vladajuću stranku ucenjujem podrškom u parlamentu po tom pitanju", svedoči Šešelj za RT Balkan.
Da Šapić nije prvi koji je rešio da u pitanju Tita "aktivira" čuvenu repliku iz "Maratonaca" (dela nastalog svega tri godine posle Brozove smrti) - "dalje od mene sa mrtvacem", te da je o tome razgovarao još Miloševićev režim, potvrdio je i advokat Toma Fila.
On je za medije naveo da ga je nekadašnji predsednik SR Jugoslavije svojevremeno zvao, kao predstavnika Jovanke Broz, da ga pita šta misli o prebacivanju Josipa Broza na Novo groblje, navodno upravo zato jer je Vojislav Šešelj nameravao da zabije kolac u Titov grob.
"Rekao sam mu tada da je to budalaština, jer ko nam garantuje da mu Šešelj neće zabiti kolac ni na Novom groblju!", rekao je Fila.
Šta će biti s kućom?
Iako je možda u čitavoj priči glavno pitanje šta će biti s Titom, ne možemo a da se, kao u pomenutim "Maratoncima" ne zapitamo i "šta će biti s kućom".
A od Kuće cveća bi, kako kaže gradonačelnik, trebalo napraviti muzej istorije Srbije u kome treba da počivaju Stepa Stepanović, Živojin Mišić, Radomir Putnik i ostali. Šešelj, međutim, kaže da bi o budućoj nameni kompleksa na Dedinju trebalo razmisliti.
"Mislim da je to najskuplje zemljište u Beogradu i bilo bi neproduktivno koristiti ga za muzejske postavke, jer bi se za ogromne pare moglo prodati raznim investitorima. Spomenik najvećim srpskim velikanima bi trebalo postaviti u samom centru grada. Ima za to drugih lokacija, na primer, Pionirski park", ističe lider Srpske radikalne stranke.
Istoričar Predrag Marković, međutim, protivi se ovoj ideji.
"Doktor Šapić možda ne zna da postoji drugi muzej srpske istorije i da je Muzej Jugoslavije najposećenija muzejska ustanova u regionu", kaže Marković, inače član Predsedništva Socijalističke partije Srbije.
Nisu saglasni ni Titovi potomci, pa tako njegov unuk Joška, sve to vidi kao "glupost" i "političke igre".
"Ne znam šta mu smeta u Kući cveća. Neće moći dok ima nas Jugoslovena i nostalgičara. Njegov predlog nije ništa drugo do politička igra, u kojoj neće uspeti, narod će na kraju učiniti sve što treba da do toga ne dođe", rekao je Titov unuk za "Vreme".
Iskopaće tebe Bili!
Šapićeva ideja da Tita pošalje u "podstanare" nekoj od bivših jugoslovenskih republika, prema mišljenju istoričara Nemanje Devića, iako ranije često promovisana radi "homogenizovanja izbornog tela", danas, nije "naročito politički oportuna". Onaj ko je plasira, veruje Dević, rizikuje da u javnosti bude etiketiran kao fašista.
"Tu ideju vidim kao pokretanje debate u javnosti po pitanju političkog nasleđa Josipa Broza i titoizma. To poslednjih godina čine uglavnom istoričari i pojedini naučni radnici (prošle godine o tome je dosta pisao i govorio i direktor Instituta za evropske studije dr Miša Đurković), ali političke elite kao da su se opredelile za promovisanje narativa o pomirenju, uz blago naginjanje ka partizanskom pokretu. Šapić tako izlazi iz pozicije konformizma i, uoči kampanje za beogradske izbore, iznosi jedan oštar i konkretan nacionalni stav", ukazuje Dević.
Sagovornik RT Balkan ocenjuje kako je Šapić i ranije više puta komentarisao aktere iz građanskog rata u Srbiji, a realizovao je i davno poteklu inicijativu da se u Beogradu uredi spomen-park i postavi spomenik žrtvama komunističkog terora.
"Pokazao je da u tim idejama ume da bude dosledan, ujedno i da razmišlja o 1945. godini iz srpske perspektive. Argumentacija o tome zašto treba 'iseliti Tita' je jasna, kao i njegovo pozivanje na posledice vladavine KPJ nad srpskim narodom, premda je ona da to treba da postane muzej posvećen srpskim velikanima pomalo maglovita. Naravno, plasirati ovakvu ideju danas znači udariti u osinjak crvene buržoazije, čiji repovi sežu svuda: i u SANU i na Univerzitetu, u politici, pravosuđu, kulturi...", navodi Dević.
Šapić tako ima njegovu podršku za ovakvu inicijativu, a naš sagovornik dodaje da mu želi i da istraje u njenoj realizaciji.
"Možda je i sazrelo vreme za detitoizaciju, do koje je u bivšim jugoslovenskim republikama došlo još pre tri decenije. A onda treba nastaviti sa otklonom od jugoslovenstva i komunizma, i kroz nazive trgova, ulica i ustanova, koji nose nazive po ljudima koji su bili heroji partije, ali ne i srpskog naroda. Nije prirodno da se i danas dom studenata zove po Slobodanu Peneziću Krcunu, prvom čoveku Ozne u Srbiji prema čijim naređenjima su likvidirane hiljade Srba", zaključuje Dević.
Šapićevoj inicijativi verovatno se najviše raduju duhoviti tviteraši koji već godinama tvrde da je za sve nevolje koje su zadesile Srbiju posle njegove smrti krivo upravo maršalovo grobno mesto - odnosno to što bivši lider Jugoslavije navodno nije sahranjen po feng šuiju.
"Dok god Tita ne postavite po zakonima feng šuija, imaćete problem na Zapadnom Balkanu. Naravno, ovaj problem se može rešiti i tako da Tita prebacite na neki drugi kontinent ili prosto da ga stavite u neku raketu i lansirate u orbitu", pisao je i satirični portal "Zicer" pre nekoliko godina "citirajući" izmišljenog stručnjaka za ovu istočnjačku veštinu.
