Sve o francuskim "rafalima": Karakteristike, naoružanje i šta namerava NATO

Već duže vreme u javnosti postoje informacije da bi Srbija od Francsuke u skorije vreme mogla da kupi višenamenske borbene avione "rafal". Potvrda onoga što su do skoro bile spekulacije stigla je nakon jučerašnjeg bilateralnog sastanka predsednika Srbije i Francuske, a ugovor o nabavci, kako se navodi, biće potpisan za dva meseca.

Prema dostupnim informacijama, radi se o ugovoru vrednom oko 3 milijarde evra, koji obuhvata 12 novih aviona u standardu F4, kao i čitav paket naoružanja za njih. Od 12 letelica, 10 će biti jednosedi, a dva dvosedi koji će služiti za obuku pilota, ali će moći da se koriste i za izvođenje borbenih zadataka.

Vučić: U naredna dva meseca imaćemo ugovor za "rafale"

Razvoj "rafala" pokrenut je još početkom osamdesetih godina, dok je prvi prototip poleteo 1986. godine. Ne računajući prvu koja je korišćena kao tehnološki demonstrator, do sada su razvijene tri verzije: "B" - dvosed i "C" - jednosed, primarno namenjeni za francusko ratno vazduhoplovstvo i "M" - mornarička verzija, namenjena za upotrebu sa nosača aviona.

Budući da su u pitanju višenamenski borbeni avioni, "rafali" se mogu koristiti i za dejstvo po ciljevima u vazduhu i za napadne na kopnene mete, a osim toga mogu obavljati izviđačke misije.

Pored matične Francuske, ovi avioni četvrte (ili kako neki navode 4,5 ili 4++) generacije nalaze se i u operativnoj upotrebi ratne avijacije Indije, Egipta, Grčke, Katara, Hrvatske, a u budućnosti će ih koristiti Indonezija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Srbija.

Tehničke i letne karakteristike

"Rafal" ima dužinu od 15,3 m, visinu od 5,3 m i raspon krila od 10,9 m, a dizajn se zasniva na kombinaciji delta krila i kanarda u prednjem delu, a zbog specifične konstrukcije važi za aerodinamički nestabilan avion, zbog čega se za upravljanje oslanja na digitalni "fly-by-wire" sistem.

Iako se ne radi o "stelt" avionu, francuski konstruktori napravili su nekoliko promena u odnosu na prvi prototip kao što je smanjivanje repnog vertikalnog stabilizatora, preoblikovanje trupa, premeštanje usisnika vazduha ispod krila i široka upotreba kompozitnih materijala za izradu ivica krila i kanarda, radi smanjivanja radarskog odraza.

Težina standardnog praznog jednoseda je 9.850 kg (dvoseda 10.300 kg, mornaričke verzije 10.600 kg), dok je nosivost svih verzija 9,5 tona. Vek upotrebe francuskih aviona iznosi oko 25 do 30 godina, a zahvaljujući prednostima savremene tehnologije broj stručnjaka neophodnih za održavanje letelice je smanjen, ali se od njih zahteva da budu visoko specijalizovani. 

Osnovu pogonskog sklopa čine dva dvoprotočna turbomlazna motora M88, koji omogućavaju dostizanje maksimalne brzine od oko 1,8 maha (2.205 km/č) i visine leta od 15.000 m. Operativni domet sa tri dodatna rezervoara je 3.700 km, dok je borbeni radijus kretanja oko 1.850 km.

Radarska oprema, senzori i uređaji za elektronsko ratovanje

Aspekt po kom se "rafali" ističu jeste izuzetno kvalitetna avionika koja se sastoji od "Talesovog" radara RBE2 sa pasivnom faznom antenskom rešetkom (PESA). Ovaj radar može istovremeno pratiti 40 ciljeva u vazduhu i omogućava dejstvo po osam. 

Njegov domet procenjuje se na oko 180 km i može u kratkom roku menjati režim rada, pa osim u vazduhu služi i za otkrivanje ciljeva na kopnu i moru. Od 2012. godine, "rafali" na proizvodnoj traci počeli su da dobijaju napredniju verziju RBE2-AA sa aktivnom faznom antenskom rešetkom (AESA).

Nova verzija radara omogućava sveobuhvatno otkrivanje i praćenje više vazdušnih, pomorskih i kopnenih ciljeva u uslovima elektronskog ometanja, zatim generisanje 3D mapa za praćenje konfiguracije terena i mapa visoke rezolucije za navođenje i nišanjenje.

Što se tiče optoelektronskih sistema koji dopunjuju radar, "rafali" su opremljeni "Talesovim" OSF infracrvenim sistemom za pasivnu detekciju, identifikaciju i praćenje ciljeva, instaliranom u nosu aviona.

Ovaj uređaj može otkrivati vazdušne ciljeve na udaljenostima do 100 km, dok je u slučaju kopnenih i pomorskih meta domet svega 6 kilometara. Za identifikovanje otkrivenog cilja koristi se poseban senzor dometa 40 kilometara, koji ima i laserski daljinomer.

Letelice su opremljene i sistemom za elektronsko ratovanje i ometanje ciljeva - "spektra", u sklopu kog se nalaze signalizator laserskog zračenja, uređaj za upozoravanje na nadolazeću raketu, sistemi za otkrivanje i ometanje pretnji.

Koje naoružanje mogu nositi "rafali"?

Francuski borbeni avioni mogu biti naoružani širokim spektrom ubojitih sredstava - od automatskog topa GIAT 30 u kalibru 30 mm, preko raketa vazduh-vazduh MICA, "meteor" i "medžik 2" za borbu u vazduhu, do krstarećih raketa poput SKALP-a, "apača", precizno vođene municije AASM, vođenih avio bombi iz porodice GBU američke proizvodnje, nevođenih avio bombi, protivbrodskih i raketa vazduh-zemlja za uništavanje zemaljskih, odnosno pomorskih ciljeva, a postoji i opcija ugradnje krstareće rakete sa nuklearnom bojevom glavom srednjeg dometa - ASMP.

Ipak, za razliku od aviona namenjenih za Ratno vazduhoplovstvo Francuske, jasno je da letelice namenjene Srbiji (naravno i Hrvatskoj), neće na raspolaganju imati baš sve od navedenog naoružanja.

Ovo je potvrdio i sam predsednik Srbije, koji je izjavio da će "teško moći da se nabavi raketa 'meteor', koja je rezervisana za francusko vazduhoplovstvo i neće biti prodata ni nama ni Hrvatima", a podrazumeva se da isto važi i za krstareće rakete SKALP, "apač" i naravno ASMP.

Stoga se može pretpostaviti, jer za sada nema pouzdanih informacija, da će srpski "rafali" biti naoružani prvenstveno raketama vazduh-vazduh MICA (Missile d Interception ef de Combat Aerien) srednjeg dometa.

U pitanju su rakete sa IC i aktivnim radarskim samonavođenjem, za vođenje u terminalnoj fazi leta, odakle i potiču oznake za dve verzije - "IR" (poznata i kao "EM") i "RF". Domet dejstva rakete je 60 km, bojeva glava je teška 12 kg, a brzina kretanja je oko 4 maha (oko 4.900 km/č).

Što se pak tiče bombarderske komponente, ne treba isključiti mogućnost da će u sklopu paketa naoružanja koji se nalazi u ugovoru biti i precizno vođena municija iz porodice AASM (Armement Air Sol Modulaire), maksimalne težine do 340 kg i dometima od 60 km i 15 km ako se lansiraju sa većih, odnosno manjih visina.

Sistem navođenja je kombinacija inercijalnog, satelitskog i infracrvenog, u zavisnosti od verzije, a zbog visoke preciznosti mogu se koristiti za dejstvo ne samo po stacioniranim, već i pokretnim metama. 

Pored MICA-e i vođene municije, postoji mogućnost da će zajedno sa rafalima biti isporučeni pomenuti automatski top, određene vođene i nevođene avio bombe.

Takođe, postavlja se i pitanje da li postoji opcija modifikovanja pojedinih ubojitih sredstava domaće proizvodnje, pre svega avio bombi i raketa vazduh-vazduh, kako bi bilo moguće integrisanje na francuske borbene avione.

Šta podrazumeva standard F4?

Kao što je već pomenuto, Srbija će za razliku od Hrvatske koja je dobila polovne "rafale" u standardu F3, nabaviti nove letelice u savremenijoj varijanti - F4. U pitanju je varijanta razvijena 2019. godine sa unapređenim radarom, što znači da će srpski "rafali" verovatno imati gorepomenuti AESA radar i senzorima za otkrivanje ciljeva sa malim radarskim odrazom, odnosno "stelt" tehnologijom.

Jedna od glavnih prednosti F4 jeste i mogućnost upotrebe "škorpion" kacige, koja pilotu letelice pruža prikaz proširene stvarnosti i prikazuje veću količinu operativnih podataka na samom viziru. Pored toga poboljšana je radio-komunikaciona oprema, a ključan novitet u pogledu naoružanja ogleda se u sposobnosti upotrebe precizno vođene municije iz AASM porodice, težine 1.000 kg.

Jedina mana što se Srbija opredelila baš za F4 standard jeste to što je prvi primerak ovakvog "rafala" isporučen francuskom ratnom vazduhoplovstvu tek u martu 2023. godine. To znači da će isporuka aviona našoj vojsci verovatno početi tek za nekoliko godina (ako ne i više).

Otkud NATO avioni u Srbiji?

Ono što je u celoj priči o nabavci "rafala" najzanimljivije nisu njegove zaista impresivne tehničko-taktičke karakteristike, niti spektar naoružanja, već činjenica da će Srbija borbene avione nabaviti od zemlje u sastavu NATO-a.

Na pitanje zbog čega država članica Alijanse, koja je pre 25 godina učestvovala u bombardovanju naše zemlje sada želi da nam isporuči svoje najsavremenije borbene avione, za RT Balkan otkrio je Andrej Mlakar urednik TV Front.

"To je samo realizacija plana po kome treba odvojiti Srbiju od Rusije, budući da je Srbija odavno obeležena kao eksponent RF na Balkanu. Stoga je potrebno odvojiti je ekonomsko, politički pa čak i vojno i zbog toga je napravljena ova ponuda o kupovini 'rafala'. U skladu sa tim planom Srbija i Hrvatska će imati rafale i kontrolisati vazdušni prostor iznad zemalja bivše SFRJ i Albanije", rekao je on i dodao:

"Sa obzirom na borbeni potencijal ovih aviona i činjenicu da će obe države imati po jednu eskadrilu, te da niko drugi iz bivše SFRJ nema ozbiljno vazduhoplovstvo ni plan da ga razvije, Srbija i Hrvatska bi u dobroj meri rasteretili italijansku i grčku avijaciju koje već nadziru deo prostora iznad ove oblasti, pogotovo iznad Albanije i Slovenije".

Mlakar je izjavio i da takva ideja postoji još od 2008. godine i da se zasniva na tome da Srbija i Hrvatska preuzmu misije kontrole vazdušnog prostora (air-policing) nad ovim prostorom, "o čemu su maštali pojedini već penzionisani generali simpatizeri NATO-a".

"Po tom planu, u vazduhoplovnoj bazi Zemunik kod Zadra, zbog dobrog položaja i povoljnih meteoroloških uslova tokom većeg dela godine, trebalo bi osnovati zajedničku eskadrilu i sprovoditi zajedničku obuku srpskih i hrvatskih pilota", rekao je urednik TV Front.

"Stoga je nabavka 'rafala' koji će u upotrebu RViPVO Srbije ući između 2033. i 2040. godine, a Hrvatska već koristi, nagoveštaj da bi ova ideja mogla da se realizuje u praksi", zaključuje on i dodaje:

"Na ovo ukazuju i karakteristike aviona, pre svega jer su u pitanju letelice koje moraju da se eksploatišu i ne smeju da stoje. Osim toga njihov radijus kretanja veći od 3.000 km govori da će se koristiti za patroliranje u oblasti od 'Vardara pa do Triglava', odnosno od Otranskih vrata do Trsta, a ne samo iznad Srbije i Hrvatske".