Demostat: Moguće odlaganje prijema tzv. Kosova u Savet Evrope
Zapad bi mogao da zahteva od vlasti u Prištini da do maja predaju predlog statuta Zajednice srpskih opština Ustavnom sudu tzv. Kosova, izjavio je za Demostat Miodrag Marinković, analitičar i osnivač Centra za afirmativne društvene akcije (CASA) iz severnog dela Mitrovice.
Komentarišući eventualni prijem tzv. Kosova u Savetu Evrope, on je rekao da, bez obzira koliko se čini da je Priština u lagodnoj situaciji i da je njeno članstvo u toj organizaciji puka formalnost, stvari nisu povoljne po Kurtijevu vladu.
Podseća da je za april zakazano zasedanje Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, na kojem ċe se raspravljati o preporuci Odbora za politička pitanja i demokratiju Parlamenarne skupštine SE za prijem "Kosova" u Savet Evrope.
"Sve sem potvrde preporuke Odbora na toj instanci bi bilo veliko iznenađenje jer je na tom nivou 'Kosovo' već obezbedilo potrebnu podršku za članstvo, a ulozi odlučivanja na tom nivou nemaju karakter strateških političkih odluka", rekao je on.
Najvažniji i konačni korak je, kako naglašava, Komitet ministara Saveta Evrope, koji će zasedati u maju i čija će odluka biti presudna za članstvo.
"Iako se to u javnosti uzima kao 'svršena stvar', postoje izvesne naznake da će vodeće zapadne diplomatije od 'Kosova' zahtevati jasne garancije da će ozbiljno raditi na ispunjenu uslova za članstvo, preciznije na uslovu o formiranju Zajednice srpskih opština", precizira Marinković.
Kako naglašava, takve garancije su potrebne "jer je kredibilitet trenutne tzv. kosovske vlade i njenog lidera Aljbina Kurtija ozbiljno poljuljan serijom jednostranih poteza u procesu normalizacije odnosa tzv. Kosova i Srbije".
"Zbog toga postoje snažni glasovi unutar Komiteta ministara da se od Prištine zahtevaju konkretni koraci ka formiranju Zajednice, a ta očekivanja će najverovatnije biti predočena u uslov da do majskog zasedanja Komiteta ministara Saveta Evrope, tzv. kosovska vlada uputi Ustavnom sudu 'Kosova' predlog statuta Zajednice srpskih opština, koji je izradila EU, na ocenu ustavnosti", objašnjava.
Iako je taj korak na prvi pogled proceduralne prirode i politički neobavezujući, te se čini da bi Vlada u Prištini mogla vrlo lako ispuniti taj uslov, Marinković naglašava da stvari ni izbliza nisu tako jednostavne.
Sagovornik Demostata ističe da treba početi od činjenice da Kurtijeva vlada nema kontrolu nad Ustavnim sudom i da on deluje potpuno nezavisno, te nije isključeno da, vođen pravnim merilima, Ustavni sud da pozitivno mišljenje o statutu ZSO koji je predložila EU.
"Politička težina eventualne pozitivne odluke Ustavnog suda je ogromna i može imati snažne posledice po Kurtijevu vladu. Pre svega, čak i simulacija kooperativnosti po pitanjima interesa Srba na 'Kosovu', može imati negativne posledice po njegovo biračko telo, godinama građeno i negovano na nacionalističkim narativima i antagonizmu prema Srbima", navodi.
Pored toga, kako dodaje, činjenica je da bi eventualna pozitivna ocena Ustavnog suda, izbila iz ruku glavni argurment Aljbina Kurtija protiv uspostavljanja ZSO, a to je da je taj predlog neustavan.
"Konačno, ukoliko bi Ustavni sud potvrdio ustavnost EU predloga statuta ZSO to bi značilo da je taj predlog konačan i da se o njemu više ne može pregovarati. A upravo je namera i taktika Kuritija da daljim pregovorima dodatno obesmisli prerogative koji se tim dokumentom garantuju srpskoj zajednici", smatra Marinković.
Indikacije da će Komitet ministara zaista insistirati da Vlada tzv. Kosova pre dobijanja članstva pošalje zahtev Ustavnom sudu dolaze iz kredibilnih izvora unutar Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, i to iz zemalja članica koje tradicionalno podržavaju nezavisnost Kosova, dodaje sagovornik Demostata.
"U slučaju da se istraje sa tim zahtevima, odnosno da oni dobiju potrebnu većinu u Komitetu Ministara u maju odluka može biti i odlaganje prijema tzv. Kosova u Savet Evrope", zaključuje Marinković.