Srbija i Balkan
Da li će ideja bojkota pocepati opoziciju?
Oprečne izjave o bojkotu beogradskih izbora, razdvajanje poslaničkih klubova, javno napuštanje stranke – sve ovo u nekoliko poslednjih dana zadesilo je prozapadnu opoziciju
Manje od dva meseca je ostalo do novih beogradskih izbora, a prozapadna opozicija koja je tražila da se izbori ponište i da se održi novo glasanje nema jasnu strategiju šta bi trebalo da čini.
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić za sutra je najavila nove konsultacije sa parlamentarnim strankama, ali neke od njih su odlučile da ne učestvuju u daljim razgovorima.
Dragan Đilas u ime Stranke slobode i pravde i Miloš Jovanović u ime Novog DSS-a i POKS-a odlučili su da ne odu na razgovore i zastupaju ideju bojkota.
Ko je za bojkot, a ko ne
Kada je vlast objavila da prihvata dva uslova opozicije – reviziju biračkog spiska i promenu uređivačke politike RTS-a, ali ne i spajanje lokalnih i beogradskih izbora, od ovog dela opozicije čulo se da se spremaju za akciju, a ne bojkot, iako niko nije hteo da objasni šta to podrazumeva.
Da su ipak bliži bojkotu, potvrdio je Đilas gostujući u emisiji "Utisak nedelje", a da je istog stava u spomenutoj emisiji rekao je i Miloš Jovanović.
Zbog kritike da bi zbog bojkota odnosi u ovom delu opozicije ostali isti, a niko ne bi snosio političku odgovornost za izborni neuspeh, Đilas je odbio da učestvuje dalje u emisiji.
Pojedine stranke iz ovog bloka ipak najavljuju da neće tako lako odustati od borbe za izborne uslove. Zato će otići na sutrašnji sastanak sa predsednicom Narodne skupštine.
Ovaj stav zastupaju lider Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić, predsednik Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović i lider Zeleno-levog fronta Radomir Lazović.
"Važno je da ne odustanemo unapred od borbe. Da ne dignemo unapred ruke od mogućnosti da se na tim izborima učestvuje i pobedi", rekao je Grbović za N1.
Kako dodaje, do opozicije je da učini sve što je do nje dok se ne iscrpe institucionalne mogućnosti, pa tek onda da se bore na van institucionalan način.
"Ako to ne bude bilo moguće, reći ćemo – nemoguće je da se učestvuje na ovakvim izborima, moramo da tražimo drugo sredstvo borbe i to je takođe legitimno", poručuje Grbović.
Podsetimo, kada je opozicija 2020. najavila bojkot izbora, PSG pod vođstvom Sergeja Trifunovića je zagovarao tu ideju dok vlast nije odlučila da spusti cenzus na 3 odsto.
Ta stranka je onda iznenada odlučila da izađe na izbore i pretrpela poraz sa osvojenih nešto više od 50.000 glasova, odnosno 1,58 odsto glasova.
Da u bloku "Srbija protiv nasilja" postoje nesuglasice, dodatno je podgrejala vest da je Stranka slobode i pravde formirala pojedinačni poslanički klub i da u njemu više neće biti Pokret slobodnih građana.
Juče je SSP napustila članica predsedništva Ana Stevanović Đukić. Kao razlog za svoj potez navela je to da predstojeću najavu bojkota beogradskih izbora smatra pogrešnom. Sve ovo podstaklo je nagađanja da li će ideja bojkota razjediniti opoziciju.
Hamletovska dilema
Ideja bojkota je realan izazov za opoziciju, jer u sebi nosi opasnost da dovede do raskola i to ne samo po ideološkom nego i po taktičkom kriterijumu, ocenjuje analitičar Đorđe Vukadinović.
"U ovom trenutku se čini kao da tema bojkota potencijalno deli opoziciju, ali ako prebrode to iskušenje, onda bi to moglo dodatno da ih homogenizuje", smatra naš sagovornik.
Napominje da bi vlast mogla ovu dilemu dodatno da oteža opoziciji tako što bi pristala na nove ustupke.
"Bojkot je rizik i za vlast. Bez obzira što govore govore suprotno, nije im svejedno da li će četiri petine parlamentarne opozicije bojkotovati izbore", kaže Vukadinović.
Smatra da, ako ne bude ozbiljnih ustupaka, veći deo opozicije će istrajati u bojkotu, ali ako bude ustupaka, onda će podele još više da se rasplamsaju, a pukotine u opoziciji će da budu još veće.
"U vazduhu i dalje lebdi mogućnost kompromisa vlasti i opozicije u poslednji čas", kaže naš sagovornik i ocenjuje da će naredni dani biti ključni za odluku opozicije o bojkotu izbora.
Svoju ulogu u razrešenju izborne dileme mogli bi da imaju i stranci i zapadne ambasade, imajući u vidu da će predstavnici "Srbije protiv nasilja" u četvrtak govoriti pred Bundestagom o izbornim uslovima u Srbiji.
Poslanik Ekološkog ustanka koji je član SPN Aleksandar Jovanović Ćuta kaže da je potrebno prvo videti da li je vlast spremna da ispuni minimum uslova, pa tek onda odlučiti o bojkotu izbora.
"Ono na čemu će Ekološki ustanak insistirati jeste da koalciija Srbija protiv nasilja ostane na okupu. Na tome smo insistirali još od maja meseca. To je za nas u ovom trenutku najvažnije", kaže Jovanović za RT Balkan.
Kako napominje, samo je potrebno da ostanu zajedno, a odluka o bojkotu će biti stvar većine u okviru Srbije protiv nasilja.
"Mi smo i do sada imali različite stavove pa smo se uvek dogovorali onako kako većina odluči", pojašnjava Jovanović.
Do kraja dana se očekuje sastanak u okviru grupe "Srbija protiv nasilja", na kojem će se raspravljati o bojkotu. U savezu od 15 političkih subjekata odlučuje se konsenzusom, a kada on ne postoji, prelazi se na većinsko glasanje. Već sutradan po tome ko se pojavio u Skupštini Srbije moglo bi da se vidi koje zastupao koju opciju.
