Čije je srpsko Kosovo? Šta đaci uče o istoriji južne pokrajine

Oni koji se ne sećaju istorije, osuđeni su da je ponove, ali, šta bi od Srba ostalo ako bi se ponovile decenije stradanja na Kosovu i Metohiji, na koje sećanje, barem u udžbenicima istorije za osmake, jedva i da postoji?

Noseći od kuće poklič "Kosovo je srce Srbije", srpski mališani na časove istorije dolaze kako bi saznali da se tom "srcu", posvećuje svega nekoliko stranica udžbenika, i to pred kraj školske godine.

I tako dok Albanci, izvrću istoriju, i svojim mališanima serviraju lekcije po kojima su oni srpske žrtve, a Srbi agresori, i deca u Srbiji ostaju uskraćena čak i za istinu, iako svoje prošlosti nemaju razloga da se stide.

Prelistavajući lekcije iz udžbenika za osmi razred osnovne škole, naleteli smo čak i na informaciju da Kosovo "nije u sastavu Srbije".

Naš izbor

Samo 103 reči za 108 stradalih sa Košara? Kako istorija tretira jednu od najvećih srpskih bitaka

"NATO agresija okončana je 9. juna, kada je na vojnom aerodromu u Kumanovu, u Makedoniji, potpisan sporazum o vojnotehničkoj saradnji između Vojske Jugoslavije i NATO-a. Sporazum je predviđao prekid neprijateljstava, povlačenje Vojske Jugoslavije i srpske policije s prostora Kosova i Metohije u roku od 11 dana, uspostavljanje zone bezbednosti od administrativne granice sa Kosovom i Metohijom unutar teritorije Republike Srbije (pet kilometara na kopnu i 25 kilometara u vazduhu) i obavezu međunarodnih snaga (KFOR-a) da razoružaju snage OVK. U skladu sa tim sporazumom srpske snage bezbednosti počele su povlačenje s Kosova i Metohije, koje od tada faktički više nije bilo u sastavu Srbije", piše udžbeniku državnog izdavača, Zavoda za udžbenike, čiji su autori Dragomir Bondžić i Kosta Nikolić.

Ali, ako Kosovo više "faktički nije u sastavu Srbije", zašto i danas prištinske vlasti, zajedno sa zemljama Zapada insistiraju na ne samo "dejure", već i "defakto" priznanju lažne države?

Ako Kosovo više nije srpsko, zbog čega i dalje u Ustavu Srbije?

U preambuli najvišeg akta Srbije, jasno je, naime, naglašeno da je "pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije, da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije i da iz takvog položaja Pokrajine Kosovo i Metohija slede ustavne obaveze svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutrašnjim i spoljnim političkim odnosima".

Zašto se  onda srpskim đacima priča drugačije, kad su već i autori ovog udžbenika, u svojoj lekciji pomenuli Rezoluciju 1244, i podvukli da je ovim dokumentom "formalno garantovan teritorijalni intergritet Srbije i Jugoslavije".

Naš izbor

RT Balkan analiza: Kakvu istoriju uče đaci iz srpskih udžbenika?

U udžbeniku istog izdavača, čiji su autori Momčilo Pavlović i Đorđe Đurić, ni reči nema o tome da je Kumanovski sporazum označio da Kosovo "faktički nije u sastavu Srbije". Navedeno je samo da se prema njegovim odredbama srpska vojska povukla još pet kilometara "u dubinu svoje teritorije od administrativne granice sa Kosovom (zona bezbednosti)", kao i da Rezolucija 1244 garantuje teritorijalni integritet Jugoslavije.

Lekcija koju uče đaci iz knjiga koje im daje fondacija "Alek Kavčić" (a koje štampa "ArhiKnjiga") objašnjava da su Vojno-tehničkim sporazumom u Kumanovu VJ i policijske snage povučene sa teritorije KiM "koje se Rezolucijom SB UN našlo pod međunarodnom upravom".

"Na prostoru Kosova i Metohije razmeštene su međunarodne oružane snage UNMIK i KFOR kao i međunarodna administracija. Odlazak srpskih snaga bezbednosti izazvao je iseljavanje u centralnu Srbiju. Usledio je veliki broj zločina pripadnika OVK i drugih ekstremista nad srpskim i nealbanskim civilnim stanovništvom kao i kosovskim Albancima koji su bili lojalni SR Jugoslaviji", dodaje se.

Zavod za udžbenike je i pre nekoliko godina bio meta brojnih kritika budući da je u radnoj svesci iz geografije za učenike šestog razreda Kosovo od Srbije bilo odvojeno debljim linijama koje se inače koriste za obeležavanje državnih granica.

Ranije je povučen i udžbenik istorije za šestake autora Radeta Mihaljčića, u kome je pisalo da su Sloveni od Albanaca primili običaje i kulturu, kao i da im je svojevremeno Stefan Nemanja preoteo krajeve severne Albanije.

"Kad se bitke i konvencionalni ratovi završe, predstoje nove bitke – za sećanje. Orvel je odavno upozoravao da onaj ko ima monopol nad prošlošću, vlada i budućnošću jednog naroda" upozorio je nedavno za RT Balkan istoričar Nemanja Dević.

Bitka za istinu, dakle, gotovo i dve decenije nakon lažno i nelegalno proglašene nezavisnosti Kosova, još se vodi, a žrtve su, zasad – i srpski đaci.