Srbija i Balkan
Biserko: Srbi su sada građani "Kosova", treba da se odvoje od Beograda
Srpsku "nacionalističku politiku" treba pacifikovati jer predstavlja pretnju za regionu, a rusko prisustvo neutralisati jer Srbija bez pomoći Rusije ne bi mogla da se ponaša kao u poslednjih deset godina, rezonuje predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava za prištinsku televiziju
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić koristi strategiju odlaganja primene sporazuma sa "Kosovom" kako bi se promenio geopolitički kontekst u svetu, dok Zapad insistira na finalizaciji sporazuma, rekla je predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Sonja Biserko gostujući na prištinskoj KTV.
Ona je dodala da se nada da će Zapad izvršiti još veći pritisak kako bi se procesi okončali i otklonila zabrinutost za bezbednost Balkana.
"Za Zapad je posle Banjske to najvažnije jer je taj događaj bio ilustracija šta može da se desi u regionu ako Beograd nastavi sa ovom politikom. Očigledno je da Rusija ima interes da zadrži status kvo u regionu, što je dodatni argument za nazadovanje našeg regiona u ovih 12 godina", izjavila je Biserko.
Sudeći po nastavku intervjua, pacifikovanje Srbije, njeno priznanje nezavisnosti tzv. Kosova, neutralisanje Rusije iz regiona i odlazak Dodika sa vlasti, rešiće sve probleme. Zapada ili regiona procenite sami.
Ona je u intervjuu kritikovala i izaslanika Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka rekavši da nije bio ubedljiv i da "nema energije". Iznela je i mišljenje da je Srbima na Kosmetu potreban novi lider.
Prema njenom viđenju stvari, srpska zajednica na KiM suočena je sa teškim pritiscima Beograda.
"Oni se instrumentalizuju za interese Beograda, a ne za svoje. Srbima na Kosovu je potrebno rukovodstvo koje svoje interese stavlja na prvo mesto, a ne interese Beograda", smatra Biserko.
Osim što je Srbe posavetovala da "kosovske interese" stave na prvo mesto jer su građani te "zemlje", nije zaboravila da pohvali "Kosovo" za napredak koji se ogleda u procesu pristupanja članstvu u Savetu Evrope.
Glasanje Parlamentarne skupštine Saveta Evrope u korist Prištine, koje je po oceni srpske delegacije u ovom telu bilo najgrublje kršenje osnovnih principa ove organizacije, za Biserko je "divna vest".
Ona je ponovila i stav koji se mogao čuti od poslanika PSSE da će pristupanjem Savetu Evrope Srbi na Kosmetu uživati zaštitu suda za ljudska prava u Strazburu, kao i da će srpska kulturna baština biti bolje zaštićena. Zaboravljajući da je Srbija već član Saveta Evrope, kao i njena južna pokrajina koju je SE do sada označavao zvezdicom u skladu sa rezolucijom 1244 UN i da ih ni do sada ništa nije sprečavalo da primenjuju međunarodno pravo na ovom delu teritorije.
Biserko je povodom stava Srbije o neprihvatljivosti toga da Priština postane član SE, izjavila da je Beograd ne samo u obavezi da dozvoli "Kosovu" da krene napred, već treba da bude prvi koji će ga u tome podržati.
"Neprihvatljivo je da Srbija bude uključena u kampanju i da je uspela da ubedi neke zemlje da povuku priznanje Kosova. To ne može biti stav države koja je orijentisana ka članstvu u Evropskoj uniji i koja je uključena u proces normalizacije odnosa sa Kosovom. Sve se to radi da bi se napravila buka kako bi se prikrilo odustajanje Beograda od Kosova. Ovo je završna faza suvereniteta Kosova i činjenica je da su Srbi sada građani države Kosovo", rekla je Biserko.
Ona je navela i da je Srbija igrala destabilizujuću ulogu u konsolidaciji nekoliko zemalja, posebno Bosne i Kosova, a sada i Crne Gore.
"Bez pacifikacije nacionalističke politike Srbije, region ne može lako da nastavi demokratizaciju, napredak i integraciju ka EU", navela je Biserko.
Osim srpske "nacionalističke politike", treba neutralisati, kako je istakla Biserko, i rusko prisustvo, jer Srbija bez pomoći Rusije ne bi mogla da se ponaša kao u poslednjih deset godina, kako je obrazložila.
"Postoje istorijske veze sa Rusijom. Tu su i pitanja pravoslavne crkve, veza i emocija, ali s druge strane, ono što povezuje ova dva naroda su antizapadne vrednosti i osećanja, autoritarnost, a srpsko društvo ne izgleda spremno da prihvati evropske vrednosti", zabrinuta je Biserko.
Konstatovala je i da se NATO sve više angažuje u regionu i da će sa ili bez Srbije okončati "zabrinutost za bezbednost na Balkanu".
Govorila je i o Rezoluciji u Srebrenici, navodeći da je "veličanje zločinaca u Srbiji" razlog zbog kojeg se ona sada podnosi, kao i da je to "moralna neophodnost jer Srbija i njene elite nisu mogle da zauzmu moralni stav protiv onoga što se dogodilo".
Ona je navela da izjave Milorada Dodika, koji je rekao da će Republika Srpska, ukoliko ova rezolucija bude usvojena, pokrenuti odvajanje od Bosne i Hercegovine, treba ozbiljno shvatiti.
"Međunarodna zajednica treba da bude spremna. Ali istovremeno postoji povećanje vazdušnog prisustva NATO-a u Bosni, pa se pripremaju za bilo kakvu eskalaciju u RS. Politička karijera Milorada Dodika je pri kraju i Bosna će, nadamo se, imati evropsku perspektivu", zaključila je Biserko.
