Nebojša Malić u "Relativizaciji": Ne kritikujem Amerikance nego američku politiku

U novoj epizodi emisije "Relativizacija" Ljiljana Smajlović razgovarala je s novinarom, prevodiocem, kolumnistom Nebojšom Malićem, u SAD bi se reklo Srboamerikancem, rođenim Sarajlijom koji se posle 28 godina provedenih u Sjedinjenim Državama doselio u Beograd.

Rat je s porodicom proveo u rodnom gradu, gde je početkom 1995. slučajno počeo da radi kao prevodilac, amaterski, još kao srednjoškolac. Odmah su ga primetili, a jedan od poslodavaca bila je i američka ambasada, od koje je dobio ponudu da studira u SAD, gde i odlazi krajem januara 1996. nakon potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma.

"Vlast u Sarajevu me je maltene regrutovala, umesto u vojsku, u državnu službu. Kad bih završio posao, išao sam sa stranim novinarima, radio skoro sa svim zapadnim medijima. Na osnovu tog iskustva dopao mi se posao, ali i to što je postojao veliki raskorak između onoga što se dešavalo i onoga o čemu se pisalo u novinama i prikazivalo na televiziji. Životni kurs mi je umnogome odredilo i bombardovanje 1999", kaže Malić.

U vreme NATO agresije portal "Antivor" bio je velika uteha Srbima budući da ju je kritikovao, i ne samo nju već američku spoljnu politiku, a novembra 2000. Nebojša postaje njihov kolumnista, preispituje američke principe, odnosno činjenicu da rade suprotno njima.

U međuvremenu stiče državljanstvo SAD, a počinje i da radi za "RT internešenel" kao novinar. Prati ga etiketa srpskog nacionaliste, koju su mu nadenuli najpre ljudi iz NVO sektora u Srbiji.

Glas iz Amerike

Imajući u vidu da sada živi u srpskoj prestonici, u poziciji je da povlači paralele između dveju država, što i radi u emisiji na Jutjubu "Glas iz Amerike s Nebojšom Malićem".

Što se medijske situacije tiče, kaže da je u Srbiji mnogo uravnoteženija, ali jednako ostrašćena kao u Americi, s tim da u SAD većina medija, oko 90, 95 odsto podržava sadašnju vladajuću stranku.

"Sve je išlo jednoumnim tokom dok Ilon Mask nije kupio Tviter, sada Iks, i napravio bum. Sve više alternativnih medija vuče na republikansku stranu, u kojoj bukti mali rat jer jedna struktura, više nego demokrate, ne želi da se Tramp vrati na čelo SAD. Ovde se pak vodi hladni građanski, necivilizovan rat između medija koji su opsednuti Aleksandrom Vučićem. Zapravo svi su opsednuti njime, ali su jedni apsolutno negativni a drugi apsolutno pozitivni, pa se potiru. U Americi ne postoji ta ravnoteža", ističe gost "Relativizacije".

Dodaje da i tamo i ovde ljudi mogu da biraju u kojoj će eho komori živeti, ali da ovde ima malo više preplitanja i tolerancije. U Americi ljudi trenutno uništavaju prijateljstva, porodične odnose oko politike i ta bitka ne jenjava, pitanje je u šta će prerasti.

Komentarišući aktuelno njujorško suđenje Donaldu Trampu, pre svega činjenicu da nije izabrana porota budući da je gotovo nemoguće naći 12 ljudi koji nisu pristrasni, kaže da je u dva navrata bio u izboru za porotnike, te mu je jasno kako sve funkcioniše. Po njegovim rečima, većina procesa, pogotovo federalnih, dobija se u porotničkoj fazi, jer ako ih izaberete kako treba, uopšte nije važno šta ćete govoriti, oni će biti spremni da vam u sve poveruju.

"O tome se radi i u Trampovom procesu. Demokrate u Njujorku imaju 87, 88 odsto glasova, naći ljude koji bi iole fer mogli da razmotre suđenje je težak zadatak. Nažalost, čini mi se da ta filtracija uglavnom omogućava da niko ko mu je iole naklonjen ne može da prođe. Da sam advokat Donalda Trampa, ne bih verovao apsolutno nikome jer je na delu ogromna medijska satanizacija bivšeg predsednika SAD i praktično je nemoguće dobiti fer suđenje u Americi", konstatuje Malić.

Suština je, kako kaže, da se Tramp kroz proces diskvalifikuje, da se napravi odijum među neopredeljenim biračima koji potom neće glasati za njega; na taj način će Džozef Bajden po inerciji pobediti. Priča o slobodnim i poštenim izborima je apsolutna farsa.

Ružan kontinuitet politike SAD prema Srbiji

Upravo na temu ishoda predsedničkih izbora od kojih zavisi i odnos SAD prema Srbiji, gost Ljiljane Smajlović kaže da je američka politika prema nama od 1999. u vrlo ružnom kontinuitetu, s tim da postoji manevarski prostor kod republikanaca jer oni ideološki nisu motivisani da nas mrze, šikaniraju i kinje već se sve vrti oko interesa.

"Demokrate su apsolutno ostrašćene, kod njih je to pitanje ideologije. Kad je Hilari Klinton dolazila u Prištinu, rekla je da je nezavisnost 'Kosova' lično pitanje njene porodice. Poenta je da kod republikanaca nije ništa lično, a kod demokrata jeste. Tako da kad su demokrate na vlasti, Amerika je po definiciji politički antisrpska. A kad su republikanci, možda i nije. Sad što mi to ne znamo da iskoristimo, to je druga priča", precizira Nebojša Malić.

Upitan da prokomentariše agresivne antisrpske stavove o članstvu tzv. Kosova u Savetu Evrope, odnosno potezanje rezolucije o Srebrenici, kaže da mu to teško pada jer se borio protiv laži i propagande o svom narodu, ali i da u Americi postoje aktivisti koji za sve krive SAD; oni autošovinizam usmeravaju u unutrašnje političke procese kako bi se ujedinili u borbi protiv dežurnih krivaca, tj. Amerikanaca čije familije tamo žive više stotina godina.

"Nisam američki autošovinista, ne kritikujem ljude nego američku politiku, ne individue nego stavove. Smeta mi licemerje. Ne mogu da zamerim Bajdenu što mrzi Srbe, on je uvek bio tako opredeljen, ali ako on u nekom drugom konfliktu podržava stranu koja radi ono za šta je optuživao Srbe, tu je problem. Jer on se ne drži principa već vlasti, moći i sile", ističe Malić.

Na konstataciju da neki ljudi u Srbiji ne vole da čuju kritiku Sjedinjenih Država iako je utemeljena i tačna, jer to navodno sprečava put ka Zapadu, kaže da Amerika iz holivudskih filmova 1980-ih i 1990-ih godina ne postoji.

"Ne pokazuju vam u filmovima da na ulici treba da preskačete preko drogiranih beskućnika, ili devastaciju američke industrije, ili pustoš u unutrašnjosti SAD, beznađe, samoubistva. SAD trenutno prolaze kroz sličnu fazu kao Rusija, to jest postsovjetske zemlje i Istočna Evropa 1990-ih. S tim da su one same sebi to napravile, a ovima je to napravljeno sa strane uz pomoć autošovinista. To su procesi koji se ne vide i o njima se ne govori možda baš zbog toga da se ne bi kvario imidž", kaže Malić.

Dodaje pak da ljudi koji ne dozvoljavaju kritiku Amerike imaju Stokholmski sindrom, oni tako zapravo pravdaju svoje godine koje su pojeli skakavci.

"Ne možemo graditi sopstveni identitet kroz dodvoravanje osvajaču, bez obzira da li je on Amerika, Osmansko carstvo, Adolf Hitler ili neko drugi", zaključuje Nebojša Malić.