"Fajnenšel tajms": Balkanski oblaci nad proširenjem EU, Goce Delčev uzor hrvatskom vetu za Srbiju

Projekat evropskih integracija se susreće sa balkanskim problemom, piše Toni Barber za "Fajnenšel tajms", tvrdeći da bi rastuće tenzije između Bugarske i Makedonije mogle da postave opasan presedan za odnose aktuelnih i budućih EU članica na Balkanu.

Među ostalim balkanskim kandidatima za EU članstvo, slučaj Severne Makedonije se ističe zbog "kratkovide" odluke koju je blok doneo kada je 2022. godine odobrio početak pregovora za pristup Skoplja EU, smatra britanski novinar.

"U suštini, EU je saopštila da se Severna Makedonija ne može pridružiti ako ne ispuni rigorozne zahteve Bugarske, njenog suseda, u vezi sa jezikom, nacionalnim identitetom i istorijom, a što su pitanja oko kojih dve zemlje imaju duge i komplikovane odnose", navodi Barber. On podseća da je nasleđe i nacionalni identitet revolucionara Goca Delčeva tek jedna od spornih tačaka između Skoplja i Sofije.

Pozivajući se na esej Edvarda Džozefa sa Fakulteta za napredne međunarodne studije Univerziteta Džons Hopkins, Barber ističe da je EU dala de fakto moć veta Bugarskoj za članstvo Severne Makedonije, a što postavlja "užasan" presedan za dalje širenje bloka.

"Lako je zamisliti, na primer, da Hrvatska traži pravo da Srbiji nametne uslove slične bugarskim, ili da Mađarska učini isto Ukrajini. Svaku zemlju koja se nada da će se pridružiti EU mogla bi da blokira neka postojeća članica sa pritužbama koje se zasnivaju na jednostranom čitanju istorije i nacionalnog identiteta. EU bi trebalo da bude nepristrasan posrednik u takvim sporovima, ali je u slučaju (Severne Makedonije) podržala Bugarsku.

Jedan od zahteva Bugarske za Severnu Makedoniju je da Skoplje izmeni svoj ustav kako bi se Bugari naveli kao jedan od "konstitutivnih naroda", što je "prilično veliki zahtev", budući da Bugarska ne priznaje makedonski jezik, već ga smatra za dijalekat bugarskog, niti priznaje postojanje makedonske manjine u Bugarskoj, ističe britanski novinar.

Iako je aktuelna vlada u Skoplju voljna da unese izmene kako bi pristupila EU, Barber napominje da ona nema dovoljnu parlamentarnu većinu kako bi to učinila.

Povrh toga, on smatra da "desničarsko-nacionalistička" partija VMRO-DPMNE, koja se oštro protivi ovakvom menjanju ustava, ima velike šanse da pobedi na predstojećim parlamentarnim izborima 8. maja. Sa druge strane, "konzervativna" partija Gerb Bojka Borisova, koji se tvrdolinijaški zalaže za amandman severnomakedonskog ustava, ima dobre izglede da odnese pobedu na parlamentarnim izborima u Bugarskoj 9. juna. 

"Ukratko, Bugarska i Severna Makedonija bi uskoro mogle biti još više zavađene oko jednog od ključnih pitanja koje treba rešiti kako bi se nastavilo sa proširenjem EU", zaključuje Barber.