Do kraja meseca predlog za osnovnu obuku regruta: Kako će izgledati obavezno služenje vojnog roka

Početkom januara 2024. godine ministar odbrane Miloš Vučević najavio je pokretanje inicijative za ukidanje odluke o suspenziji obaveznog služenja vojnog roka. Od tada se u više navrata pominjala ova ideja, a sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će u maju razgovarati sa Generalštabom VS i Vladom Srbije, nakon čega će pred Narodnu skupštinu biti izneti svi predlozi u vezi sa vraćanjem obaveznog služenja.

Ipak, do sada je malo konkretnih stvari otkriveno o potencijalnom vraćanju obaveznog služenja, a prema najavama Vučevića, vojni rok bi trajao "ne duže od četiri meseca", obuka bi bila podeljena na dva dela – teorijsku i praktičnu, regruti bi imali svaki ili svaki drugi vikend slobodan, dok nije poznato da li će gornja starosna granica ostati na 27 ili biti pomerena na 30 godina.

Takođe, za sada nije poznato ni kakav će tačno modalitet obaveznog služenja biti primenjen – parcijalan ili sveobuhvatan. Međutim, načelnik Generalštaba Vojske Srbije Milan Mojsilović je danas izjavio da određeni planovi već postoje.

"Razrađeno je više modela služenja vojnog roka, s jasno identifikovanim pozitivnim i negativnim efektima, uz uporednu analizu po prethodno definisanim kriterijumima, na osnovu čega je poznat i izdvojen optimalan model", rekao je on.

Prema njegovim rečima, Generalštab VS obavezni vojni rok vidi kao dugoročno rešenje za dostizanje potrebnog kvaliteta kadrovske i starosne strukture ratnih jedinica, odnosno rezervnog sastava Vojske Srbije.

Načelnik Generalštaba Vojske Srbije: Do kraja meseca predlog za način služenja vojnog roka

"Procenu i predlog za vraćanje obaveznog služenja vojnog roka, s predlogom modela i dinamičkih planova za stvaranje uslova za aktiviranje obaveze, dostavićemo vrhovnom komandantu VS i predsedniku Republike do kraja meseca", izjavio je Mojsilović i dodao da "ne bi bilo korektno da govori o sadržaju predloga pre nego što se isti dostavi".

Kako bi obavezan vojni rok u Srbiji mogao da izgleda

Iako za sada nije poznato šta tačno podrazumeva "optimalni model", o kom je govorio načelnik Generalštaba, može se pretpostaviti kako bi otprilike izgledalo obavezno služenje vojnog roka.

Kako za RT Balkan tvrdi general u penziji, osnivač i prvi komandant 72. brigade za specijalne operacije, Milorad Stupar, njegovo udruženje "Ratni dobrovoljci 1990-1999" je još 2019. godine pokrenulo inicijativu za vraćanje obaveznog služenja vojnog roka i svoj predlog poslalo tadašnjem ministru odbrane.

"Po našem predlogu, osnovna borbena obuka vojnika, a izgleda da je predsednik to prihvatio, trajala bi tri meseca, odnosno 90 dana, tj. 12 nedelja", rekao je Stupar i dodao da bi obuka bila podeljena u tri faze.

"Prva faza trajala bi šest nedelja i obuhvatala bi individualnu obuku regruta. Tokom ove faze regruti bi se obučavali pravilnom rukovanju i upotrebi ličnog naoružanja, sredstava opreme i osnovnim taktičkim radnjama vojnika u napadu i odbrani, u uslovima savremenog bojišta. Takođe, regruti bi se upoznavali sa minama, taktikama maskiranja, utvrđivanja i obučavali u pružanju prve pomoći", kaže general u penziji.

U tom periodu bi se radilo i na teorijskom vaspitanju vojnika, tokom kog bi regruti učili o istoriji srpske države i naroda, čime bi se podizao borbeni moral pojedinca.

"Druga faza bi trajala četiri nedelje, izvodila bi se kao stručno-specijalistička obuka koja podrazumeva da se vojnik osposobljava za određenu specijalnost, tj. konkretnu dužnost u vojsci. To bi uglavnom bile jednostavnije specijalnosti, dok bi one najsloženije ostale rezervisane za profesionalnu vojsku", dodaje Stupar.

Prema njegovim rečima, treća faza bi trajala dve nedelje i ona bi se sastojala iz obuke osnovnih taktičkih jedinica – posluge i odeljenja, i završavala bi se jednom vežbom na nivou voda ili baterije, u zavisnosti od specijalnosti jedinice. U sklopu ove faze bi se vojnik i njegova posluga/odeljenje upoznali sa svojim položajem u rasporedu više jedinice.

"Time bi se osnovna obuka vojnika završavala, ali bi se prema našem predlogu nastavila obuka u ratnim jedinicama. To znači da bi vojnik po okončanju osnovne obuke bio raspoređen u ratnu jedinicu i narednih 15 godina, odnosno dok ima status prvopozivca bi prolazio dodatnu obuku te ratne jedinice, koja bi se izvodila kroz cikluse", zaključuje Stupar.

Prema njegovim rečima, po tom predlogu služenje bi bilo obavezno za sve zdravstveno sposobne muškarce. Dakle, ne bi bilo parcijalnog služenja kakvo postoji u pojedinim NATO državama (Skandinavskim i Baltičkim), dok bi za žene i dalje važio princip dobrovoljnosti.

"Time bi se stvorila i široka baza za regrutaciju aktivnih vojnika, jer će aktivna vojska ostati kostur sistema odbrane. Deo vojnika na služenju će biti uvršten u rezervni sastav – kao pasivna rezerva po pozivu ili kao aktivna rezerva, gde nam treba najveći dobitak. U aktivnu rezervu bi se stupalo po dobrovoljnom principu, a oni bi imali obavezu da se u svakom trenutku stave na raspolaganje profesionalnoj vojsci, ukoliko za to postoji potreba. Za to bi primali i određenu novčanu nadoknadu", izjavio je Stupar.

General je dodao i da bi deo regruta mogao da posluži za popunu sastava policije i civilne zaštite, kao i da bi se poštovao prigovor savesti da se služi bez naoružanja, jer "postoji mnogo dužnosti koje se mogu obavljati bez oružja".

Sa druge strane, general u penziji Mitar Kovač je za RT Balkan izjavio da će sigurno biti napravljeno nekoliko različitih modela, te da će se na osnovu analize prednosti i mana svakog od njih doneti odluka o tome koji najviše odgovara potrebama naše države. Po pitanju dužine trajanja obaveznog vojnog roka, Kovač je izneo slično mišljenje kao Stupar.

"Najčešće se pominje rok od tri do četiri meseca za osnovnu obuku. Međutim, u zavisnosti od konkretnog roda i jedinice, trajanje specijalističke obuke će se sigurno razlikovati, jer je za neke specijalizacije potrebno više vremena nego za druge", rekao je on.

Što se tiče dela populacije koji bi vojni rok obuhvatio, general Kovač smatra da će on biti obavezan za sve zdravstveno sposobne punoletne muškarce, te da će jedino ograničenje biti u vidu starosnih granica, odnosno da "najverovatnije neće biti regrutovani stariji od 27 godina".

Takođe, ostaje da se vidi da li će se obuka izvoditi odjednom ili će biti podeljena u više faza. Kako navodi naš sagovornik, postoji i opcija da oni koji ne budu sposobni za vojnu službu budu upućeni na civilnu odbranu, gde će se obučavati za izvršavanje različitih zadataka za odbranu države.

Kovač dodaje i da civilna odbrana neće biti ista kao "civilno služenje" koje je nekada postojalo, a koje se u velikoj meri zloupotrebljavalo.