O čemu su razgovarali Kurti i Makron: Uslova Francuske za prijem "Kosova" u Savet Evrope (ne)će biti
Predsednik Francuske Emanuel Makron je u razgovoru sa premijerom privremenih institucija u Prištini Aljbinom Kurtijem naglasio značaj koji Francuska pridaje, u kontekstu zahteva tzv. Kosova za članstvo u Savetu Evrope, brzom i nepovratnom napretku u primeni Zajednice srpskih opština. Na drugoj strani, Kurti je izrazio zahvalnost i nadu da će podrška Francuske za članstvo u SE biti bezuslovna.
Da li će postojati francuski uslov za članstvo tzv. Kosova u Savetu Evrope pitali smo diplomatu Zorana Milivojevića koji naglašava da bi moglo da dođe do odlaganja glasanja o članstvu tzv. Kosova u Savetu Evrope.
"Postoje tri razloga za ovakav odgovor Makrona. Prvi je pokušaj odlaganja glasanja za članstvo tzv. Kosova u Savetu Evrope dok se ne dođe do konsenzusa, kako bi se prikrilo neslaganje, a posebno jer bi tako bile pogažene sve norme međunarodnog prava i postulati SE, pa i onaj osnovni da su članice države, što Kosovo nije", ukazuje Milivojević, dodajući da bi uspostavljanjem ZSO u nekom obliku makar formalno zadovoljili kriterijumi koji se tzv. Kosovu stavljaju kao uslov za članstvo.
Prema Milivojevićevim rečima, ovo bi bio prvi put da Savet Evrope ne bude jedinstven, pa Francuska pokušava da stvori uslove da se glasanje odloži.
Druga, važna stvar je skorašnji sastanak predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Emanuela Makrona u Parizu, kada je Vučiću ukazana velika čast i gde je potvrđena saradnja sa Francuskom.
"Na neki način je ulog Emanuela Makrona za region, ali i u odnosima sa Srbijom, da se to glasanje odloži, kao i izlazna strategija zbog onoga na šta sam ukazao. To sve kompromituje Savet Evrope", navodi Milivojević.
Makron je, takođe, podsetio na "nepokolebljivu podršku Francuske nezavisnosti i evropskim integracijama Kosova".
Prema rečima srpskog diplomate, ovo znači da Francuska neće odustati od svoje pozicije da podržava samoproglašeno Kosovo, da im je "značajno da reše to pitanje, a da Srbija dobije nešto iz čitave priče" .
Šargarepa i štap: Šta Srbija dobija?
Francuski predsednik je istakao da se očekuje potpuna implementaciju Briselskog sporazuma i Ohridskog aneksa, što suštinski znači da se od Srbije očekuje da prizna "Kosovo", a prema rečima srpskog diplomate, ZSO je, iz njihove vizure, ustupak za priznanje.
"Kao treća važna stvar uzima se teza koju su i Amerikanci rekli, iako oni nemaju nadležnost nad ovim- da ZSO treba da bude ustupak Srbiji za defakto priznanje nezavisnog Kosova", ukazuje Milivojević.
Kako navodi diplomata, ukoliko Zajednica srpskih opština bude na dnevnom redu - pojačaće se pritisak i na Srbiju da prizna "Kosovo". Sa druge strane, kaže Milivojević, to predstavlja i pritisak i na Kurtija.
"Ono na čemu Srbija insistira je nemogućnost da se dijalog odblokira zbog prištinskog nepoštovanja Briselskog sporazuma. Ako biste oduzeli taj argument formiranjem ZSO, onda se stvara veći prostor za pritisak na Srbiju", naglašava Milivojević.
Aljbin Kurti, zbog svoje političke pozicije, rizikuje mnogo, ukoliko formira ZSO, budući da ga očekuju izbori.
"Nema govora o tome da Francuska menja stav, ali se pitanje rešavanja odlaže i na dnevni red se dovodi nešto što bi trebalo da deblokira dijalog", ukazuje Milivojević.