Dr Nele Karajlić u "Relativizaciji": Beograd nas je oberučke prihvatio kao što danas prihvata Ruse

U novoj epizodi emisije "Relativizacija" Ljiljana Smajlović ugostila je dr Neleta Karajlića, to jest Nenada Jankovića, frontmena grupe "Zabranjeno pušenje", pisca, muzičara, veliku zvezdu, Sarajliju i Beograđanina.

Na samom početku razgovora neminovan je bio osvrt na vreme kada su nastajali i trajali "Zabranjeno pušenje" i "Top lista nadrealista" (TLN), vreme kada se ništa nije smelo javno reći, kada je Karajlić zapravo i radio nešto što se nije smelo, dok se sada sve sme, niko se ne dovija, nema metafora, komunikacija je vrlo eksplicitna i uvredljiva.

"Sada je buka, toliko je informacija, akcija i reakcija. S pojavom društvenih mreža, stvorio se jedan zvučni zid pa ne možete da odvojite žito od kukolja. Taj zvučni zid proizvodi mnogo buke od koje se sve teže čujemo, dok neko ko želi da ga čuju, počinje da preteruje, naročito novinari. Odavno sam prestao da čitam bilo šta na mrežama iako sam na početku bio vrlo intrigiran", kaže Karajlić.

Što se tiče vremena u kojem je "Zabranjeno pušenje" počinjalo, postojala je svojevrsna cenzura. Naime, u muzici se mogla dobiti etiketa šunda – komisija je odlučivala da li je neka ploča šund, i u tom slučaju određivala veći porez. A sve ploče "Zabranjenog pušenja" bile su tako obeležene. Bilo je pritisaka određenih ljudi da se pojedini delovi nekih pesama izmene, a oni su, kao i svi "beskompromisni" rokeri, pristajali na taj kompromis.

"Moje iskustvo je da je bilo koja vrsta cenzure i bilo koja vrsta pritiska na autora od njega pravi boljeg autora. Zbog cenzure i tog nečega što vam leti iznad glave uključujete poseban deo mozga ne bi li ste smislili kako da kažete nešto, a da vam ne mogu ništa. Tada dolazi do ključne kreacije koja odvaja one koji pišu za sva vremena i one koji pišu pesme za taj trenutak. Sve pesme koje su ljuti rokeri pisali protiv Miloševića 1990-ih ili komunizma 1980-ih, otišle su zajedno s tim vremenom. A sve one pesme koje su to prevazišle, kao što su npr. 'Pogledaj dom svoj anđele' i 'Nedelja koda je otišao Hase', opstale su i dan-danas na svim prostorima nekadašnje Jugoslavije", ističe dr Nele.

Ipak politički momenat je uticao na to da "Pušenje" od malog benda preraste u sastav koju puni stadione – onda kada je Karajlić rekao "Crko nam je maršal" na koncertu u Rijeci novembra 1984.

Od garaže do stadiona i izjave "Crko nam je maršal" 

"Zahvaljujući pesmi 'Zenica bluz' i 'Top listi nadrealista', koja je preko leta 1984. postala najveći hit u Jugoslaviji, mi smo iz malih garažnih prostora prešli u velike dvorane, posle koncerata za 200, 300 ljudi nastupali smo na stadionima pred 10.000 ljudi. Ta neravnoteža meni ništa nije značila, imao sam 21 godinu, ponašao sam se kao u garaži, gde je bilo normalno da se tako nešto kaže", seća se Karajlić.

Nakon medijske hajke nastaje optužnica koja je bila tako sastavljena da je garantovala koju godinu zatvora. Malo ranije pesnik Gojko Đogo se već našao u toj situaciji zbog zbirke "Vunena vremena". Međutim, takođe zbog određenog političkog momenta, to jest promene u vrhu vlasti u Hrvatskoj, sve se dobro završilo. Karajlić je nekoliko godina kasnije osuđen zbog uznemiravanja građana, prekršajno ne krivično.

Zapravo glavna odlika humora koji je odlikovao i "Zabranjeno pušenje" i TLN i novi primitivizam kao pokret, jeste da nije bio maliciozan, uvek su postojale simpatije prema onima s kojima su se zavitlavali pa bili to i Izetbegović, Tuđman i Milošević.

"Vic nije uspeo ako se svi ne nasmejemo, ako neko ostane kiseo, onda je vic propao. Zbog toga je TLN i danas gledana. Da smo imali toksičnog uticaja, odnosno otrova u skečevima, oni danas ne bi bili razumljivi, pa se nadrealisti ne bi ni održali. Mi nismo mobilisali mržnju već smo stvarali nešto što je pokretalo međusobno razumevanje", pojašnjava dr Nele.

Komentarišući tzv. duh Sarajeva koji se stalno nostalgično pominje u javnom diskursu, kaže da se radi o izmišljenoj kategoriji o kojoj niko nije govorio pre 1970-ih ili 1980-ih, da se do tada pre radilo o tamnom vilajetu.

Beograd je bio dobar prema svima koji su došli u njega

"Tek je s rok muzikom i popularnom kulturom 1970-ih Sarajevo dobilo imidž grada šege, šale i muzike. Mi smo bili ponosni na to što novi primitivizam pravimo u ambijentu mejnstrim primitivizma. Ako gledate istoriju, Sarajevo je samo u dva navrata bilo korak ispred sveta – u vreme mladobosanaca i za vreme vladavine popularne kulture sve do početka rata. Samo tada je taj grad bio kulturološki i filozofski potentan2, pojašnjava gost Ljiljane Smajlović.

Konstatuje potom da je Beograd bio dobar prema svima koji su u njega došli, te da je dobar deo svog opusa na neki način posvetio srpskoj prestonici, pre svega u trilogiji "Solunska 28", gde opsuje ambijent glavnog grada u najuzbudljivijem 20. veku.

Ipak, komentarišući npr. napade Vesne Pešić na Kusturicu i pozive da se vrati odakle je došao, kaže da unutar srpskog korpusa postoje podele, što je sažeto objasnio istoričar Čeda Antić.

"Blizina velikih imperija oko srpske države nikada nije dozvoljavala Srbiji da se previše razvija, ali je ona bila dovoljno jaka da nikad ne nestane. Činjenica da ne možemo da budemo nikad deo velikog evropskog koncepta u Srbima je probudila određeni sloj ljudi koji s nekom vrstom skepse ili autošovinizma gleda i na Srbe i na Srbiju pa samim tim i na Emira", kaže Karajlić.

Dodaje da je pravi Beograd oberučke prihvatio sve. Po njegovim rečima, svi su bili skeptični kad su došli, u početku je možda i bilo zazora od toga da li ih gledaju drugačije, čak mu je bilo komično što je njegova raja počela da govori ekavski  da bi se što pre adaptirala u beogradsku sredinu.

"Ali to je bilo vreme strašne nestašice, velike ekonomske krize, kada je bilo teško da neko ko nema prihvati nekog ko takođe nema. Zahvaljujući svojoj širini i istoriji Beograd nas je prihvatao kao što danas prihvata Ruse. Imamo fenomen koji je toliko postao normalan, da sam zadivljen s kojom je lakoćom Beograd primio iks hiljada Rusa koji imaju svoju infrastrukturu do te mere da im dolaze bendovi. Sviraju isto kao što naši bendovi idu da sviraju u Čikago što je predivno", zaključuje gost "Relativizacije".