Srbija i Balkan
Godišnjica NATO napada na autobus "Niš-ekspresa": Na 20 metara ležala je otkinuta ruka deteta
Napad na jarko crveno obojeni autobus desio se po vedrom danu, pilot aviona mora da je video šta gađa, od možda i 60 putnika preživelo je samo četvoro
Raketa ispaljena sa NATO aviona prepolovila je autobus "Niš-ekspresa" koji je u tom momentu bio na mostu kod sela Lužane, na putu Priština-Podujevo. Svi putnici u autobusu u trenu bili su sprženi, prvi koji su stigli na mesto tragedije zatekli su stravične prizore, ugljenisana i izmasakrirana tela. Deo spaljene konstrukcije autobusa ostao je na mostu, drugi je pao.
Drugi napad na most desio se 50 minuta kasnije dok su na mostu bili ljudi koji su pokušavali da pomognu onima koji su čudom preživeli. Pogođeno je vozilo hitne pomoći na mostu, jedan doktor je ranjen.
Na današnji dan pre 25 godina, 1. maja 1999. godine u napadu NATO aviona na crveni, jarko obojeni autobus "Niš-ekspresa", po vedrom danu pa je pilot dobro mogao da vidi šta gađa, poginulo je najmanje 40 ljudi, možda i više od 50. U autobusu u kome je po nekim svedočenjima bilo između 46 i 60 putnika preživelo je samo četvoro.
"Polovina autobusa na mostu sasvim je izgorela, u toj polovini ostala su tri ili četiri ugljenisana tela. Druga polovina pala je sa mosta, u njoj je sedam ili osam raskomadanih tela. Pored autobusa je nekoliko tela bez glave, na 20 metara je ruka malog deteta. Pored puta leži kompletan ljudski mozak, oko celog mesta širi se zadah nagorelih ljudskih tela. Deo autobusa na mostu je ugljenisan, jedino što odudara je jarko crvena boja ljudske utrobe", navodi se u jednom izveštaju novinara "Vremena" napisanom tog dana.
Meštani koji su pokušali da pomognu unesrećenima pričali su posle "da je strašno gledati ljude kako gore, zapomažu a ne možeš da im pomogneš".
Meštanin Rajko Maksić ispričao je, prenelo je "Vreme", kako je video avion koji ponire i kako izbacuje bombu nakon čega se čula strahovita eksplozija i tresak autobusa koji je pao sa mosta.
Dan kasnije, 2. maja NATO je priznao odgovornost za napad na autobus, ali je rečeno da je vozilo "slučajno pogođeno" a da je meta "bio most koji se smatrao ključnom rutom za snabdevanje jugoslovenske vojske i specijalne policije na KiM". Do nesreće je, saopšteno je tada iz NATO, došlo "uprkos maksimalnim naporima da se tokom vazdušne kampanje izbegne nanošenje štete civilima".
Na gračaničkom groblju i danas će biti služen parastos bratu i sestri Nikoli i Mariji Petrović iz Gračanice i njihovoj baki koji su se tog dana zatekli i izgubili živote u autobusu "Niš-eskpresa". Nikola je imao 17, Marija 15 godina.
Njihovi roditelji, Zorica i Dragiša imali su samo njih dvoje.
"Sve je teže i teže. Savladala je bolest. Više ni mi sami ne znamo šta ćemo. Nemamo snage da pričamo, ali moramo da se borimo kako se ne bi zaboravilo. Svake godine posećivaćemo njihov grob, kako bi znali da nisu sami, dok nas drži snaga. Evo, što su uradili zlikovci, ubice, ne znam kako se oseća onaj koji je gađao most i autobus pun putnika, koji je naneo bol ne smo meni već svima. Nikako ne možemo da se pomirimo sa tim, što će želja da nam ostane što odgovorni neće odgovarati, a ubijali su nevin narod", ispričao je prošle godine, na godišnjicu tragedije, kraj spomenika svojoj deci Dragiša Petrović.
"Loše su mi misli prolazile kroz glavu tog dana kada sam čula, mislila sam da sebi oduzmem život, ili da dočekam njih mrtve u kući. Teško mi je što sam sve proživljavala sama, ali eto živim 24 godine, jer da nije mene neće imati ko da im izađe na groblje, na Zadušnice, da im zapali sveću, pa sam opet vratila film da proživim taj dan. Borićemo se dok smo na nogama", reči su majke Zorice zabeležene prošle godine na groblju u Gračanici.
Na mestu nesreće, na mostu kod sela Lužane, postavljena je spomen ploča, sećanje na tragediju. Na njoj su imena i prezimena 31 osobe uglavnom albanske nacionalnosti koji su stradali tog dana.
Imena Marije i Nikole i njihove bake na tabli nema, umesto toga stavljene su tri tačke...
