Srbija i Balkan

Aleksandar Pavić u "Relativizaciji": Mi smo opozicija vlasti, a ne državi

"Možeš ti i da mrziš one koji vode državu, ali braniš državu. Kosovo i Metohija su državno pitanje, Republika Srpska takođe, Srebrenica, pa to se tiče svih nas", kaže gost Ljiljane Smajlović
Aleksandar Pavić u "Relativizaciji": Mi smo opozicija vlasti, a ne državi

U novoj epizodi emisije "Relativizacija" Ljiljana Smajlović razgovarala je s novinarom, političarom i poslanikom u Skupštini Srbije Aleksandrom Pavićem iz pokreta "Mi, snaga naroda" o raskolu u "Mi, glas iz naroda", ali i u opoziciji, zatim o novoj Vladi Srbije, junskim izborima u Beogradu, kao i o tome da ga je nedavno citirao "Njujork tajms".

Najpre, naravno, na temu podele pokreta koji je zabeležio veliki rezultat na decembarskim izborima, Pavić kaže da razlazi u politici nisu ništa neobično, ali da je u Srbiji to doživljeno malo tragičnije jer su polagane idealističke nade u njih kao vansistemsku organizaciju bez profesionalnih političara. Upravo na njihovom primeru, kako kaže, pokazala se narodna poslovica da tek kad čovek dobije malo vlasti, znaš kakav je, kao i da sam sebe upozna.

"Bar tri nedelje smo bili najpopularniji politički rijaliti u zemlji. Ima to i dobrih strana, jer sad svi znaju za nas. Kao što kažu u Americi, i negativan marketing je marketing. Ipak, nije sve moralo da izađe u javnost, bio sam besan zbog toga. Trebalo je sve uraditi elegantno, a ne preko saopštenja u kojem nije izneta cela istina, pa smo morali da reagujemo. Ova petorica su ispali tužibabe, a ja nisam voleo tužibabe ni u osnovnoj školi", objašnjava Pavić.

Što se tiče sastava nove Vlade Srbije, koja je upravo izabrana, kaže da mu smeta baš taj kontinuitet iste, te da su "Mi" i ušli u politiku jer im se ne dopada koncept i pravac kuda sve ovo ide.

"Mnogi ljudi iz prethodne vlade su ostali. Recimo na polju energetike, mogu da pričaju šta hoće, ali sve ide u pravcu privatizacije EPS-a. Drugo, Miloš Vučević je vodio Ministarstvo odbrane koje sada radi na kupovini 'rafala' od Francuske, a to je korak ka NATO-u bez referenduma. Ukratko usmeravaš stub svog vazduhoplovstva na NATO zemlju – na obuku pilota, na rezervne delove, na sisteme, rakete, na softver koji mogu da ti isključe za vreme rata a jedine zemlje s kojima možeš da zaratiš su NATO države, osim ako ipak ne planiraš da se integrišeš u Alijansu", precizira gost "Relativizacije".

U susret beogradskim izborima, za koje se kaže i da su delom raspisani zbog njihovog pokreta jer nisu ušli u koaliciju sa SNS-om, Pavić primećuje da su sada izbrisani s nacionalnih frekvencija, ali da ih retko zovu i s drugih medija.

Ovi izbori ne liče ni na šta

Takođe, njihova predizborna kampanja razlikuje se od ostalih, posebno što su vratili u državni budžet oko pola miliona evra koje nisu potrošili za decembarske izbore, i u tome su bili jedini.

"Ovo su specifični izbori, ovo ne liči ni na šta, ko bojkotuje, ko ne bojkotuje, ljudi su zbunjeni, teže smo animirali ljude pri sakupljanju potpisa, iako sam čuo pre mesec dana da stojimo duplo bolje nego 17. decembra – podržava nas oko 9,5 odsto birača. Ne može se imati isti ton kao kad je regularna kampanja. Nećemo imati spotove, nismo imali marketinšku agenciju za prošle izbore, sumnjam da ćemo i za ove. To smo što smo i onima koji su glasali za nas to i odgovara. Ljudima je dosta konzerviranih, gotovih političkih proizvoda", ističe gost Ljiljane Smajlović, te dodaje da ostaju tvrdi, podsećajući da su jedini bojkotovali sve kolegijume Narodne skupštine.

"I ranije smo rekli da nećemo učestvovati u kolegijumima gde se raspravlja o zahtevima stranaca koji su vezani za naš izborni proces i politički sistem. A posebno kad su se pojavili Crta, Cesid, Transparetnost. To je unižavanje Narodne skupštine, njih niko nije birao, a zna se ko ih finansira, to im piše, USAID, Soroš, ambasade Velike Britanije, SAD, Norveške…", precizira Pavić.

Na temu rascepa u opoziciji, kaže da se tu dešavaju zakulisne radnje, kojima je dosta kumovao ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil, a čiji je uticaj ovde "maligni", a ne ruski koji, po njegovim rečima, nije ni video – zapravo, ruskog uticaja ima premalo.

Mi smo remetilački faktor

"Verujem da postoji neki dogovor vlasti i opozicije i to iz onih klasičnih šema pravljenja teze i antiteze radi kontrolisanja političkog života. Treći faktor je tu remetilački, mi smo taj treći faktor koji nastoji da ojača", dodaje Pavić.

Komentarišući glasove iz opozicije koji navode da će dešavanja oko rezolucije o Srebrenici naškoditi Vučiću, kaže da iako je predsednikova politika u mnogim stvarima užasna, neprihvatljiva, pogotovo što se tiče Kosova i Metohije, nije on izmislio temu Srebrenice, niti je on pokrenuo pitanje nove rezolucije u UN.

"To nam je nametnuto. Ko god prati situaciju, jasno mu je da se preko Kurtija i lažnog visokog predstavnika Šmita pritiska ceo srpski korpus s obe strane Drine, plus u Crnoj Gori, i da je to deo tzv. nezavršenog posla NATO-a o kojem oni govore godinama a sada hoće da ga završe zato što im se ruše pozicije na Istoku. I sad ti zato što mrziš Vučića hoćeš da neprijatelj završi posao. Ako Vučić pruži podršku Dodiku, podići će se među narodom i to neće moći da se kritikuje", precizira Pavić.

Dodaje da su kao poslanička grupa poslali dopise na više od sto ambasada u vezi sa Srebrenicom, i to na misiju u UN, a da su pre toga isto uradili i u Savetu Evrope, i u tome bili jedina grupa koja je doprinela debati u SE protiv prijema lažne države Kosovo.

"Insistiramo na tome da smo opozicija vlasti, a ne državi. Mi branimo državu. Možeš ti i da mrziš one koji vode državu, ali braniš državu. Kosovo i Metohija su državno pitanje, Republika Srpska takođe, Srebrenica, pa to se tiče svih nas", ističe Pavić.

A što se tiče zanimljivosti u vezi s "Njujork tajmsom", to jest o citatu njegovih reči sa prvog zasedanja novoizabrane skupštine o protivljenju ustupanja zgrade Generalštaba zetu Donalda Trampa, kaže da su im se spojile agende.

"Bilo mi je zabavno jer smo 'Njujork tajms' i ja na suprotnim stranama u svemu. Svi znaju koliko sam javno podržavao Trampa, ali to nema veze s Generalštabom. Strašno sam protiv toga, to ne sme da se dozvoli, a 'Njujork tajms' to pominje jer hoće da podriva Trampa. Ako odustanu od Generalštaba, nećemo imati problem. A što se tiče novog predsednika SAD, od ovoga sada ne može biti gore", zaključuje gost nove epizode "Relativizacije".

image