Srbija i Balkan
Gde su i šta rade otporaši: Poslanik, osumnjičeni i profesionalni revolucionari
Većina najprepoznatljivijih lica Otpora uplovila su ubrzo nakon 2000. u političke vode, neki danas sede u skupštinskim klupama poput Srđana Milivojevića, neki izvoze obojene revolucije poput Ivana Marovića i Srđe Popovića, dok se drugi suočavaju sa optužbama za krađu državnog ordenja kao Slobodan Homen
Iz nedavnih demonstracija u Tbilisiju (Gruzija), protiv usvajanja zakona o stranim agentima, a za, pretpostavimo, pravo da ne morate nikom da polažete račune koja vas strana država ili organizacija finansira, isplivalo je ponovo ime KANVAS-a (Centar za primenjene nenasilne akcije i strategije).
Gruzijske službe bezbednosti, nezvanično, sumnjaju da je srpska NVO, koju su osnovali bivši otporaši Srđa Popović i Slobodan Đinović umešana u proteste.
Ako je zaista tako, to ne bi bio prvi put jer KANVAS je i 2003. pomagao "Revoluciju ruža" u ovoj zemlji. Niti bi bio prvi put da čujemo da nekadašnji otporaši aktivno učestvuju u "izvozu demokratije" u zemlje koje su po oceni Zapada, autokratske i zrele za smenu režima. Pošto ne može izborima, onda na ulici.
Nosač aviona
Nekadašnji otporaši brzo su nakon 2000. sazreli u aktiviste ili političare ili oba, barem što se tiče onih najpoznatijih lica Otpora.
Podučavanje građanskom otporu i obojene revolucije postali su profesija dvojice osnivača Otpora, uz Srđu Popovića, u tom poslu je i Ivan Marović.
Što se tiče Srđe Popovića, on je iz omladinske revolucije uplivao prvo u politiku. Bio je poslanik u Narodnoj skupštini do 2003, pomoćnik ministra u Ministarstvu ekologije u vladi Zorana Đinđića, savetnik za održivi razvoj potpredsednika vlade Božidara Đelića i jedan od osnivača ekološkog fonda "Ekotopija".
Od Otpora je stvorio političku stranku koja nije uspela da pređe cenzus na izborima 2004, osvojivši svega 1,63 odsto glasova.
Tako 2005. osniva KANVAS koji je "nenasilnim akcijama" obučavao demonstrante u obojenim revolucijama u Gruziji, Ukrajini, Belorusiji, Libiji, Egiptu...
U depešama koje je 2013. objavio "Vikiliks", američka organizacija "Stratfor", koju su mediji krstili "CIA u senci", opisuje KANVAS kao impresivnu grupu koja postavi "radnju" u nekoj državi i pokušava da ruši režim.
"Kada se upotrebe pravilno moćniji su od borbene grupe nosača aviona", zapaža se u jednom od mejlova u kojima je navedeno i da organizacija dobija mnogo američkih sredstava.
"Radnja" KANVAS-a nije zatvorena otkrićima "Vikiliksa", kako bi se očekivalo, deo javnosti je čak ne smatra ni kompromitovanom.
Biznis je nastavljen, pa u prošlogodišnjem intervjuu za Radio slobodna Evropa Srđa Popović otkriva da su do sada radili "radnju" u 56 zemalja – 13 više nego te 2013. godine.
Zajedno sa Popovićem, KANVAS je osnovao još jedan bivši član Otpora – Slobodan Đinović.
On je 2000. pokrenuo firmu "Medija vorks" koja je bila prvi provajder bežičnog interneta u Srbiji. Deset godina kasnije, firma prerasta u "Orion telekom", tada drugog operatera fiksne telefonije u Srbiji.
I danas direktor "Oriona", Đinović piše priručnike i predaje strategije nenasilne borbe kao gostujući predavač na Univerzitetu Harvard, Kolorado i drugima, kako se navodi u njegovoj biografiji na sajtu KANVAS-a.
Predavač je i na akademiji Srpske asocijacije menadžera, a bio je angažovan kao konsultant na projektima Svetske banke, Ministarstva zdravlja, Ministarstva pravde i Narodne skupštine Republike Srbije. Da li je Svetskoj banci držao obuku iz nenasilnog otpora, a Ministarstvu zdravlja predavanje o bežičnom internetu ostaje nepoznato.
Afrička pesnica
Ivan Marović, koji živi u Sjedinjenim Američkim Državama, izvršni je direktor Međunarodnog instituta za nenasilne sukobe sa sedištem u Vašingtonu.
U biografiji na sajtu ove organizacije navodi se da je posle 2000. savetovao brojne prodemokratske grupe širom sveta i postao jedan od vodećih edukatora u oblasti strategija nenasilnog sukoba.
Osim što je napravio dve video igrice o građanskom otporu, za one koje ne mrzi da čitaju napisao je i priručnik "Planiranje nenasilnih akcija vodič korak po korak".
Poslednjih godina učestvovao je u osnivanju "Afrikan koučing netvork", organizacije koja osnažuje "obične ljude da koriste nenasilnu borbu da vrate dostojanstvo, pravdu i moć za sve Afrikance" i deluje u sedam zemalja afričkog kontinenta.
Simbol ove organizacije je stilizovana otporaška pesnica. Uz koju, kao po pravilu, idu i zapadni donori.
Šatro gistro
Iz majice sa pesnicom u odela političara uskočili su nekadašnji otporaši poput Ivana Andrića, Slobodana Homena, Nenada Konstantinovića, Srđana Milivojevića.
Ivan Andrić je od 1996. bio je član Građanskog saveza Srbije, a nakon spajanja ove stranke sa Liberalno-demokratskom partijom (LDP) postaje član predsedništva i potpredsednik stranke Čedomira Jovanovića iz koje izlazi 2014.
Od 2000. do 2003. bio je poslanik Demokratske opozicije Srbije i predsednik Odbora za kulturu i informisanje u Skupštini Srbije.
U Skupštinu je kao poslanik ušao i 2008. godine, tada sa liste LDP-a.
I Andrić je zaplovio biznis vodama.
Zajedno sa sadrugom iz Otpora Dejanom Ranđićem, koji mu je kasnije postao i stranački kolega u LDP-u, 2001. osnovao je marketinšku agenciju "Gistro advertajzing", među čijim klijentima su bili Ministarstvo omladine i sporta, Ministarstvo zdravlja, Biro za komunikacije Vlade Srbije, Opština Vračar, Državna lutrija Srbije, Sava centar, KK Crvena zvezda…
Braća od tetke
Slobodan Homen, za kojeg kažu da je u Otporu bio zadužen za finansije, do 2007. bavio se advokaturom, da bi te godine postao državni sekretar u Ministarstvu pravde u vladi Mirka Cvetkovića.
Bio je član Državne komisije za tajne grobnice ubijenih od septembra 1944. i narodni poslanik u sazivu od 2012. do 2014. godine.
U žižu javnosti ponovo je dospeo nedavno kada je objavljeno da policija traga za njim, zajedno sa još šestoro osumnjičenih, zbog navodne krađe odlikovanja iz Kancelarije za ordene u Palati Srbije.
Oglasio se i sam Homen koji je odbacio optužbe i rekao da godinama ne živi u Srbiji.
Homenov brat od tetke, takođe jedan od ključnih ljudi u Otporu, Nenad Konstantinović bio je član Demokratske stranke od 1998, zatim kandidat za narodnog poslanika na listi Nove demokratske stranke – Zeleni, nakon što je napustio DS, pa potpredsednik Socijaldemokratske stranke (SDS) – funkcija na koju je izabran 2014. godine.
Osnivač je udruženja "Srbija 21" koje je učestvovalo na izborima 2020, pošto je Konstantinović prethodno napustio i SDS.
Od 2007. godine bio je u više navrata poslanik u Skupštini Srbije, a obavljao je i funkciju predsednika Administrativnog odbora Skupštine Srbije (2008-2012).
Kao advokat Slobodana Homena, nakon optužbi za navodnu krađu odlikovanja, izjavio je novinarima u martu ove godine da Homen nije u bekstvu i "da su ga zvali i kontaktirali on bi dao izjavu".
Ulica protiv nasilja
Najpoznatiji Kruševljanin među otporašima, Srđan Milivojević, od 2007. u više navrata bio je biran za poslanika Narodne skupštine, a u poslaničkoj klupi je i danas ispred liste "Srbija protiv nasilja".
Za odbornika u Skupštini grada Kruševca biran je tri puta. Član je Demokratske stranke od 2004. godine.
Za razliku od Srđe Popovića i Ivana Marojevića koji danas prodaju "nou hau" uličnih demonstracija, Milivojević je i dalje aktivni učesnik uličnih revolucija.
Bio je jedno od vodećih lica prošlogodišnjih protesta "Srbija protiv nasilja", pokrenutih zbog masovnih ubistava u OŠ "Vladislav Ribnikar" i okolini Mladenovca, a sa kojih je ubrzo upućen zahtev da se raspišu vanredni izbori.
A zatim je, nakon održanih vanrednih izbora koji su zatraženi sa tih protesta, krajem decembra na ulici branio "izbornu volju građana". Između ostalog i pokušajem da sa demonstrantima provali u Skupštinu grada, kada je došlo do okršaja sa policijom.
"Nije trebalo da bude nasilan protest. Međutim, policajci su preprečili vrata kada smo hteli da uđemo unutra", obrazlagao je tada Milivojević noćnu akciju okupljenih nezadovoljnika.
