Od "Otpora", preko Navaljnog do "Borbe": Svi u istoj šaci

Gledajući proteste prozapadne opozicije nezadovoljene izbornim rezultatima, neko bi mogao pomisliti i da doživljava "deža vi" budući da malo, malo, pa se među demonstrantima pojave pojedini već viđeni i svima dobro poznati simboli, poput stilizovane pesnice "Otpora" koju je prisvojila grupa studenata "Borba".

Pesnica kojom je, nenasilnim protestima koji su se kasnije pretvarali u nasilne, u velikom delu sveta uspostavljana "demokratija" po meri Zapada, nije, međutim "bliska" samo Srbima koji se sećaju petooktobarskog perioda, već je dobro, ali ne i po dobru, poznaju i Rusi.

Stilizovani prikaz stisnute šake, vrlo slične onoj otporaškoj, kao logo svoje partije Sindikat koristi i ruski opozicionar Aleksej Navaljni koji se nalazi u zatvoru u Sibiru.

Nadležni u Moskvi imaju dokaze da je Navaljni, koga je sud letos proglasio krivim za osnivanje i finansiranje ekstremističke organizacije i njenih aktivnosti, preko različitih nevladinih organizacija planirao sprovođenje obojene revolucije, delujući, kako su iz moskovskog tužilaštva saopštili, "u aktivnoj koordinaciji i po naređenju različitih stranih centara koji sprovode destruktivne akcije protiv Rusije".

Navaljni se, naime, u domovini istakao organizujući demonstracije protiv predsednika Putina koji je imao apsolutnu podršku naroda.

Njegova metoda prekrajanja izborne volje Rusa, kako je priznao i "Njujork tajms" u jednom tekstu iz 2012. godine "nije nova taktika", ističući da je to zapravo knjiški primer nenasilnih protesta iz "Šarpovog rečnika moći i borbe" Amerikanca Džina Šarpa.

Naš izbor

Sa korica "Mustre za revoluciju" među demonstrante: Kakve veze sa protestima ima Srđa Popović?

Jednostavnije rečeno, sve je to rađeno po "Mustri za revoluciju", koja se promoviše kao "priručnik" za sprovođenje obojenih revolucija nekadašnjeg vođe "Otpora" (današnjeg KANVAS-a) Srđe Popovića koji je svoje "pesnice" umešao u rušenje vlasti na svim meridijanima…

A sve po instrukcijama svog duhovnog roditelja i učitelja pomenutog Džina Šarpa čija je knjiga "198 metoda nenasilnog delovanja", bukvalno bila uputstvo za postupanje tokom Narandžaste revolucije. 

Zanimljivo je znati da je Šarp osnivač Instituta Albert Ajnštajn, u kome je radio i penzionisani pukovnik CIA Robert Helvi. Helvi se, kako se kasnije saznalo, početkom 2000. godine u budimpeštanskom Hiltonu sastao sa prvom grupom od 12 srpskih "regruta", koji su bili deo "Otpora".

Naš izbor

Od Otpora do Kanvasa: Kako je Srbija postala izvoznik obojenih revolucija?

Da je iza Navaljnog stajao Zapad, kako su Rusi i tvrdili, možda najbolje pokazuje i činjenica da su zapadni mediji jedno vreme licitirali kako je Americi toliko stalo do ovog "revolucionara" da je spremna da u razgovore s Rusijom o razmeni zatvorenika, uključi čak i pregovore o njemu. Rusi su, međutim, tada istakli da se o razmenama zatvorenika ne može diskutovati u američkim časopisima.

I ne samo to, već je Navaljnijeva Fondacija za borbu protiv korupcije, kako je to ranije otkrio RT, u tesnim finansijskim vezama sa drugim ruskim opozicionarom, nekadašnjim tajkunom Mihailom Hodorkovskim čija je partija "Otvorena Rusija" poznata po korišćenju metoda nenasilne akcije koje je patentirao Šarp.

Zapad je svojevremeno stajao i iza Popovićeve umetnosti obaranja režima u Srbiji. Sve se to, kako su obnarodovale "Vikiliksove" depeše, dešavalo za račun Vašingtona.

Naš izbor

RT Balkan istražuje: Kako je stilizovana pesnica "Otpora" stigla ispred RIK-a

Prepiska privatne američke obaveštajne kompanije "Stratfor" od 2007-2010. vođu Otpora Srđu Popovića označila je kao "našeg srpskog revolucionarnog prijatelja", a za njegovu organizaciju "Otpor" navela da "obara diktatore i autokratske režime" koji nisu po volji Vašingtona.

Krenuo je i zatim izvoz revolucija, pa je tako pesnica "oslobađala" svet – od Srbije, preko Belorusije, Gruzije, Egipta, Maldiva, Kirgistana, i Ukrajine. Teško je zamisliti da zapadni pokrovitelji obojenih rezolucija, koji su sa svojim saradnicima pokušavali da ruše vlasti u neposrednom ruskom susedstvu, nisu pokušali da svoje pipke, možda baš preko Navaljnog, pruže i do Moskve kako bi i Rusima "isporučili" demokratiju.

Šarpove i Popovićeve metode, nisu upalile u Rusiji, a tamošnji nenasilni protesti nikada još nisu uspeli da prerastu u nasilne. Ni u Belorusiji pokušaj obojene revolucije nije bio efikasniji.

Obišavši svet, pesnica se, iako stilizovana, vratila tamo gde su je prvobitno i "posadili – u Srbiji. "Otpor" je samo u međuvremenu prerastao u "Borbu".

Metod je ostao isti, onaj iz Šarpovih i Popovićevih knjiga.

Među nezadovoljnim građanima kreira se slika neprijatelja oličenog u trenutnom režimu, zatim održavanje "adrenalina" i napetosti putem društvenih mreža, a onda i provociranje policije da upotrebi silu.

Akteri su ponovo, kao i u doba Petog oktobra, studenti, a prozapadni mediji, upravo njima ovih daju ulogu glavnih organizatora ovih protesta, iako je prilično jasno da je sve krenulo od, takođe, prozapadnih političkih partija. 

"U slučajevima kada se napred, u prvi red, istura omladina, to jest kada se agituje među studentima da se izlazi na trgove i da se organizuju protesne akcije, to jest da se ide na barikade, to je tipična osobenost obojene revolucije. Zato što se najpre mladi ljudi gurnu pod pendreke i vodene topove policije a onda se izbaci parola 'biju našu decu!'. To je tipična tehnika", ukazao je profesor na Univerzitetu Lomonosov Andrej Viktorovič Manojlo, jedan od najvećih stručnjaka za ovu temu.

Ostali su isti i finansijeri – za rušenje Miloševića novac su davali, između ostalih i Fridom haus, USAID, IRI, Soroš, Nacionalni demokratski institut (NED), pa i Šarpov Institut Alberta Ajnštajna. Sve ove fondacije imaju svoje prijatelje i parnere i među aktuelnim NVO koje su podržale proteste i dovele u pitanje legitimitet izbora.

Nije dakle ni misterija zbog čega se kao ilustracija protesta koristi pesnica. Uvek je jedna te ista ruka koja u šaci drži stisnute izvršioce obojenih revolucija – ni to se ne menja.