Srbija i Balkan
Ković: Osvetlimo dugu istoriju genocida nad srpskim narodom
Genocid nad srpskim narodom, traje kroz čitav 20. vek, a može da se prepozna i u ranijim epohama, pa i u vreme austrougarske vladavine u BiH, koja obuhvata kraj 19. i početak 20. veka, rekao je istoričar
Istoričar Miloš Ković je izjavio da Srbi moraju da osvetle dugu istoriju genocida nad srpskim narodom, a rezoluciju o Srebrenici, čije se usvajanje priprema u Generalnoj skupštini UN, mogu da iskoriste bar za to da pokažu da etiketu genocidnog naroda kao predlagači pokušavaju da im pripišu upravo oni koji su sprovodili genocid nad Srbima.
"Važno je da se nateramo da, makar podstaknuti i ovom sramotom od rezolucije, koju sam ja nazvao genocidnom rezolucijom, jer je podnose oni koji su vršili zločine nad srpskim narodom, a vrše ih i danas, osvetlimo tu dugu istoriju genocida nad Srbima, koji traje i u naše vreme. Jer, ono što se dešava Srbima na Kosovu i Metohiji po definicijama tog pojma može da se nazove samo genocidom", rekao je Ković za Srnu.
Istorija genocida nad Srbima u BiH
Ković smatra da Srbi moraju da osvetle dugu istoriju genocida nad srpskim narodom, koja traje kroz čitav 20. vek, a može da se prepozna i u ranijim epohama, pa i u vreme austrougarske vladavine u BiH, koja obuhvata kraj 19. i početak 20. veka.
Napominjući da u dokazivanju genocida na određenom prostoru sve zavisi od definicije, Ković objašnjava da se ovde najčešće koristi definicija genocida iz 1948. godine, koju su dale UN i definicija tvorca pojma genocid Rafaela Lemkina iz 1944. godine.
"To su vrlo široke definicije. Ali, ono što se dogodilo Srbima u Prvom svetskom ratu potpuno odgovara definicijama genocida iz 1948. i 1944. godine,"rekao je Ković.
On je naveo da, kada se govori o uništavanju Srba u BiH u vreme Austrougarske, treba imati na umu da definicija genocida iz 1944. godine podrazumeva uništenje osnova egzistencije jednog naroda, a to su kulturne i ekonomske osnove.
"To je rađeno već u vreme Austrougarske, odnosno režima Benjamina Kalaja u BiH, kada je ukinuto zvanično postojanje srpskog naroda. Tada su jedini narod koji je zvanično postojao u BiH bili takozvani Bosanci. Bila je samo bosanska nacija, a Srbi nisu postojali u javnom prostoru, istakao je Ković.
On je objasnio da je tada neko mogao biti Srbin samo u privatnoj sferi - u svojoj porodici i kući, a zvanično se taj narod zvao "bosanski", kao i jezik, jer srpski zvanično nije postojao.
Ković navodi da je u Prvom svetskom ratu došlo do neposrednog, masovnog i genocidnog zločina nad srpskim narodom na tlu BiH, kada je Austrougarska zavela vojne sudove koji su sudili civilima.
"Ono što je počelo veleizdajničkim, takozvanim Zagrebačkim procesom protiv Srba 1909. godine, koji je bio montiran, nastavljeno je nizom procesa u BiH, poput Banjalučkog procesa, koji je bio najveći. Tu se Srbima sudilo zbog toga što su Srbi. Suđeno im je kao 'veleizdajnicima' zato što su bili lojalniji Srbiji i Crnoj Gori nego Austrougarskoj", istakao je Ković.
Osim suđenja koja su bili parodija od sudskih postupaka, Srbi su, ukazuje Ković, neposredno ubijani na kućnom pragu, a ubijali su ih austrugarski doborovoljci, takozvani šuckori, koje je akademik Milorad Ekmečić nazvao pretečama ustaša.
"Srbi su vešani i ubijani na najbrutalnije načine na kućnom pragu. Ceo prostor Podrinja, od Hercegovine skroz do Semberije, bio je posut stratištima za Srbe. To, naravno, nije bilo sve, jer su Srbi vođeni u koncentracione logore, a najpoznatiji koncentracioni logori za Srbe iz BiH bili su u Doboju i Aradu - naveo je Ković.
Austrougarski zločini nad Srbima prećutkivani i u Kraljevini Jugoslaviji
Kada je reč o logoru u Doboju, Ković smatra da je da je naročito važno da Republika Srpska na pravi način obeleži stratišta i da detaljno izuči istoriju tog logora, u kojem su bili i Srbi iz Crne Gore.
"Naravno, treba da se obeležava i sećanje na žrtve u Aradu, u Jindrihovicama i u Mauthauzenu, Nađmeđeru i drugim logorima na prostoru Austrougarske. Tu su Srbi umirali od torture, gladi i bolesti. Nikakvi lekarsku negu nisu imali, a umirale su hiljade", istakao je Ković.
On je ukazao da je to istorija koja nije ispričana, jer je o njoj vrlo malo pisano i imamo samo delo "Crna knjiga" Vladimira Ćorovića.
"Ćorović se u toj knjizi bavi zločinima nad Srbima na tlu BiH, u današnjoj Republici Srpskoj, ali i u ostatku BiH. Osim nje, vrlo malo je na sveobuhvatan način o tome pisano. Ti zločini su uglavnom prećutkivani i u Kraljevini Jugoslaviji", napomenuo je Ković.
Srbe odvodili u koncentracione logore i u Prvom i u Drugom svetskom ratu
Više je, kako kaže Ković, pisano o genocidnim zločinima austrugarskih vojski na tlu Srbije, naročito na području Mačve, Jadra i Rađevine, gdje su zatirana čitava sela.
"Isti zločinci iz 1914. godine, koji su tada činili zločine u ovim krajevima, vratili su se 1941. godine i ponekad su to bili isti ljudi. Na širem području Loznice, u selima Draginac i Cikote, ubijane su i bebe u kolevkama. To su bile represalije zbog srpskog ustanka iz 1941. godine, ali izgovor nije važan, jer je reč o masovnim zločinima", naglasio je Ković.
On smatra da na umu uvek treba imati da su Srbi logoraški narod, jer su ih odvodili u koncentracione logore u kojima su masovno umirali i u Prvom u Drugom svetskom ratu, kao i da se može se reći da su Srbi, uz Rusine, prvi Evropljani koji su zatvarani u koncentracione logore.
"I to je istorija genocida nad srpskim narodom koji traje kroz ceo 20.vek, i koji, kako je rečeno i u Vaskršnjoj poslanici Srpske pravoslavne crkve, može da se prati i u prethodnim vekovima. U istoriji tog genocida posebno važno mesto ima genocid u Prvom svetskom ratu. Akademik Ekmečić je pisao da je taj genocid počeo 1914. godine u zločinima nad civilima u okolini Foče", istakao je Ković.
